Zakonom zaprećena kazna zatvora za počinioce iznosi od dve do 12 godina
AUTOR: BOBAN KAROVIĆ
Agencija
za borbu protiv korupcije podnela je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu
krivičnu prijavu protiv dr Milomira Tufegdžića i dr Zorana Miloševića,
lekara Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograda, zbog
postojanja sumnje da su u periodu od januara do avgusta 2006. godine u
dogovoru sa dispečerima dobijali pozive gde se radilo o umirućim
pacijentima ili gde je smrtni ishod izvestan, pritom nije se vodilo
računa gde se navedeni lekari nalaze i da li postoje ekipe koje su
bliže lokaciji na kojoj je pacijent, kao i zbog sumnje da su nakon
konstatacije smrti preporučivali privatne pogrebnike sa kojima su bili
u „poslovnim odnosima“.
Smenjen nakon otkrivanja afere: Borko Josifovski
Borko
Josifovski, u to vreme direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku
pomoć, koji je otkrio zloupotrebe lekara, odnosno slučaj „trgovine
smrću“, u razgovoru za Danas kaže da je Agenciji podneta prijava u maju
mesecu 2011. godine, tvrdi da u službi hitne pomoći i danas postoji
kriminalno uporište, jer da nije tako, pomenuti lekari ne bi mogli da,
nakon otkrivanja, nastave sa radom, te da to nisu mogli bez nečije
podrške.
-To
je dobro organizovana mreža. Ja sam 2006. godine izneo svoje sumnje da
se iza te trgovine krije nešto strašno, da se bolesnicima ne pruža
pomoć zbog honorara koji lekari dobijaju od pogrebne opreme. To je tada
trebalo da se istraži. Umesto toga, ja sam smenjen, jer je neko imao
interes u svemu tome - objašnjava Josifovski i dodaje da su vrata
ovakvim stvarima otvorena još 2000. godine kada je tadašnji direktor
potpisao tri ugovora sa privatnim pogrebnim preduzećima i JKP „Pogrebne
usluge“.
On objašnjava da je ceo slučaj „trgovine smrću“ otkriven pomoću velikog broja pritužbi građana.
-Dolazili
su pacijenti i žalili su se da odmah nakon ekipe hitne pomoći u kuću
stižu pogrebnici, ili čak da dolaze zajedno sa njima, a dešavalo se i
da prvo dođu pogrebnici pa tek onda hitna pomoć - kaže Josifovski. On
je, zatim, raskinuo ugovore sa privatnim pogrebnim preduzećima, ostao
je samo onaj sa JKP „Pogrebne usluge“. Inače, posao preduzeća je da
anketiraju rodbinu i tako se došlo do podatka da su određeni lekari
upućivali gotovo uvek na iste pogrebnike. Nakon toga, istupio je u
javnosti, jer apeli ministru Milosavljeviću nisu dali rezultate. Ko god
je bio uhvaćen da radi nezakonito, kažnjavan je, ali su neki i pored
toga nastavljali po starom.
-Dobit
koja je stizala od privatnih pogrebnika bila je veća nego što je
jednokratno odbijanje od plate u iznosu od 10 odsto. I što je
zanimljivo, iako je postojala pouka o pravnom leku, niko se nije žalio,
što je dokaz da se trgovina obavlja - kaže Josifovski.
Naš
sagovornik navodi da su pomenuta dvojica lekara za veoma kratko vreme
imali čak 53 poziva prvog stepena hitnosti, koji su se završavali
smrtnim ishodom, a da pre toga reanimacija nije primenjivana.
-
Tada sam samo izneo sumnje da su se oni najčešće nalazili u grupi u
kojoj se radilo o smrtnom ishodu, nekada su išli čak i po nekoliko puta
na dan, što se drugima praktično i ne dešava. Iako je bilo i bližih
ekipa, jedne iste ekipe su odlazile i na najudaljeniju lokaciju.
Njihovi pozivi su nekada čekali i po sat i po vremena, što se vidi iz
izveštaja, ali i kada su stizali jako brzo, oni reanimaciju nisu radili
- decidiran je Josifovski.
Nakon
iznošenja slučaja u javnost, on je smenjen od strane Tomice
Milosavljevića, a na čelo hitne pomoći dolazi Branislav Lazić (danas
direktor „Torlaka“), koji je dvojicu lekara kaznio jednokratno, ali
zbog navodno lošeg vođenja dokumentacije, i time zatvorio slučaj.
Lekari su nastavili nesmetano da obavljaju svoj posao. Milošević danas
radi kao lekar na terenu, a Tufegdžić je načelnik ambulantne službe
hitne pomoći. Josifovski kaže da ga ne čudi što je prijava podneta tek
nakon pet godina, jer je veliku ulogu, prema njegovim rečima, u
zataškavanju imalo Ministarstvo zdravlja i direktor Lazić
-
Podneo sam, svojevremeno, protiv Milosavljevića, Lazića, Miloševića i
Tufegdžića krivičnu prijavu zbog sumnje da su počinili teško krivično
delo protiv zdravlja ljudi i postavljam pitanje zašto je Agencija
podnela prijave samo protiv dvojice lekara - kaže naš sagovornik.
U
Agenciji za borbu protiv korupcije kažu za Danas da je prijava podneta
na osnovu predstavke koja im je dostavljena, te da se u predstavci ne
pominju drugi lekari, tako da nije bilo krivičnih prijava protiv drugih
lica.
-
Neregularnosti i dokazi koji su navedeni u predstavci po kojoj je
Agencija postupala odnose se na navedene lekare. Nažalost, dometi
Agencije u konkretnom slučaju su iscrpljeni, ali to ne znači da kroz
druge nadležnosti nećemo analizirati potencijalne slabe tačke u sistemu
zdravstva i na njih ukazati javnosti - navode u Agenciji.
Agencija
za borbu protiv korupcije navodi da, ukoliko Tužilaštvo podigne
optužnicu, zakonom zaprećena kazna zatvora za počinioce navedenog
krivičnog dela iznosi od dve do 12 godina.
Josifovski
tvrdi da su dvojica lekara prednjačili u „trgovini smrću“, ali da je
stvaran broj mnogo veći, podsećajući da je, svojevremeno, oko 40 osoba
iz istog razloga jednokratno kažnjeno. Zbog iznošenja afere u javnost
on je dobijao pretnje, dvojica lekara su ga tužila zbog klevete i tvrdi
da je morao da bude osuđen. Nakon toga se žalio Višem sudu, koji je to
okončao, jer je slučaj zastareo. Žao mu je, kaže, što se tako završilo
i što nije mogao Višem sudu da predoči dokaze. Zbog velikog pritiska
koji je trpeo, kako on tako i njegova porodica, Josifovski je godinu
dana proveo izvan Srbije. Vratio se 2008. godine, tada je i sud
poništio Milosavljevićevo rešenje kojim je Josifovski smenjen, ali se
ipak nije postupilo po presudi. On je nakon toga otišao u privatnu
praksu.
Vozači hitne pomoći u oružanoj pljački
Josifovski ocenjuje da je današnje stanje u hitnoj pomoći jako loše.
-
I danas u hitnoj pomoći postoji kriminalno jezgro. Recimo, dva vozača
hitne pomoći učestvovala su u „pljački stoleća“ u Ustaničkoj ulici,
kada su oteli pazar od oko milion evra. Jedan je uhapšen, a jedan je u
bekstvu. A zanimljivo je da je ovaj jedan koji je uhapšen još uvek na
platnom spisku hitne pomoći, jer, navodno, ima pravo na to dok sud ne
donese presudu - kaže Josifovski.
Nepravilnosti je bilo, prema rečima našeg sagovornika, i pri zapošljavanju.
-
Kada je, nakon mog odlaska, na čelo hitne pomoći došao Branislav Lazić
došlo je do nekontrolisanog zapošljavanja, čak i mimo odobrenja
Ministarstva. Toliki broj radnika nije potreban, ali se u javnosti
stvara utisak da su ekipe prezauzete, što nije tačno. Oni svakog dana
navode da je bilo preko 100 poziva, a svakog trenutka u smeni radi po
20 ekipa, što je, u proseku, pet poziva po ekipi, odnosno jedan poziv
na oko sat i po vremena - tvrdi on.
Za jednu dojavu smrti 300 evra
Dr
Josifovski kaže da je, u vreme kada je on bio direktor hitne pomoći,
godišnje registrovano oko 3.000 slučajeva sa smrtnim ishodom.
-
Javna je tajna da su za jednu dojavu dobijali 300 evra, tako se
računicom dolazi do velike sume novca, koja je deljena na više delova -
od dispečera do lekara - navodi Josifovski. Da su privatna pogrebna
preduzeća, koja su favorizovali lekari, mogla da izdvoje toliko,
objašnjava naš sagovornik, pokazuje i velika razlika u ceni troškova
sahrane, koja je kod privatnih preduzeća daleko veća od cene JKP
„Pogrebne usluge“.
