LEČENJE BEZ PROTOKOLA

U Srbiji ne postoje tačno određene procedure lečenja, zbog toga sudovi ne mogu da utvrde odgovornost lekara za greške

Srbija je jedina zemlja u svetu koja nema zakonski utvrđene medicinske procedure lečenja. Posledica nepostojanja tih protokola jeste sve veći broj lekarskih grešaka koje se kobno završavaju po pacijente. S druge strane, zbog neutvrđenih procedura lečenja, prema rečima stručnjaka, mnogi lekari nikada ne budu kažnjeni za grešku koju su počinili ili budu optuženi na osnovu paušalnog ocenjivanja.

Ministar Milosavljević „pere ruke"

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević tvrdi za Press da procedure za dijagnostiku i lečenje bolesti postoje za svaku granu medicine u Srbiji, da se one uče na medicinskim fakultetima i usavršavaju i menjaju tokom stručnog života.

- Da bi se usklađivala praksa sa savremenim promenama, fakulteti organizuju kontinuiranu medicinsku edukaciju, gde su aktivna i stručna udruženja, a postoje i vodiči dobre prakse. U našoj zemlji, u poslednje četiri godine, doneto je blizu trideset vodiča dobre kliničke prakse, koji se primenjuju u svakodnevnom stručnom životu - rekao je ministar zdravlja.

Prema njegovim rečima, nije zakon način da svaka grana u medicini ima svoj protokol, odnosno proceduru za dijagnostiku i lečenje, da bi se na osnovu toga smanjio broj lekarskih grešaka.

Za razliku od naše, u zemljama poput Amerike, Francuske, Engleske, za svaku granu medicine postoje jasno utvrđeni protokoli dijagnostike i lečenja pacijenata. Profesor doktor Višeslav Hadži-Tanović kaže za Press da se ti protokoli svake godine menjaju i dopunjuju novim saznanjima i dostignućima svetske medicine.

Svugde osim u Srbiji

- U svetu postoje protokoli lečenja za sve bolesti koje svaki lekar mora da ispoštuje. Primera radi, u Americi, ako neko ima povećan krvni pritisak, u okviru postavljanja dijagnoze i pravilnog lečenja, na prvom lekarskom pregledu pacijentu treba da se uradi pet parametara. Pored običnog pregleda, treba mu izmeriti pritisak u ležećem, sedećem i stojećem položaju, na levoj i desnoj ruci, zatim mu uraditi EKG, izmeriti mu krvni pritisak pod opterećenjem i obaviti ultrazvuk. Ako je lekar od svega uradio tri stavke, a smatra da su druge dve neophodne, advokat ima pravo da ga tuži, bez obzira na to što je pacijentu dobro - objasnio je dr Hadži-Tanović. On dodaje da se u svetu evropska udruženja, primera radi kardiologa, sastaju jednom godišnje, kad se dogovaraju šta u toj oblasti medicine svaki lekar mora da uradi da bi ispoštovao strukovnu i etičku a, s druge strane, i zakonsku proceduru.

Najnoviji primeri lekarskih grešaka!

1 Komisija ZC „Studenica" istražuje smrt dvogodišnje devojčice Marije Đorđević (na slici desno), preminule 1. oktobra na Dečjoj klinici u Beogradu od meningoencefalitisa. Direktor Dragan Arsić kaže za Press da će uzroke smrti Marije Đorđević ispitati unutrašnja komisija za stručni nadzor ovoga centra.

Arsić navodi da se radilo o najtežem obliku zapaljenja mozga, meningoencefalitisu, izazvanim bakterijom pneumokoka. On je dodao da od posledica ove bolesti umire više od 50 odsto obolelih pacijenata.

2 Protiv dr Gradimira Jovanovića (44), ginekologa iz Prokuplja, pokrenuta je istraga u prokupačkom Opštinskom sudu. na osnovu krivične prijave zdravstvenog inspektora da je dr Jovanović kriv za smrt porodilje Sanje Simić (na slici desno dole) iz Gornje Stražave kod Prokuplja, koja je 23. jula ove godine, nakon porođaja, rodivši zdravo muško dete, preminula u prokupačkoj bolnici. Obdukcijom je utvrđeno da je do iskrvavljenja došlo usled pucanja krvnih sudova materice i grlića. Na saslušanju je Jovanović osporavao nalaze obdukcije, tvrdeći da je krvarenje bilo oskudno.

Procedura za dijagnostiku i lečenje bolesti maksimalno smanjuje lekarsku grešku i lekaru omogućava postavljanje prave dijagnoze, a samim tim i određivanje adekvatne terapije.

- To je procedura koja lekaru omogućava da se zaštiti od tužbi i da spreči nastanak lekarske greške. Kad lekar ispoštuje proceduru, papir gde je sve upisano postaje sudsko-medicinski dokument koji lekara može da zaštiti ili optuži ako nije pravilno lečio pacijenta. To kod nas, nažalost, nije regulisano. Kod nas advokat nema na osnovu čega da utvrdi grešku lekara, osim na bazi slobodne procene. Na taj način, neko ko je počinio grešku ne bude osuđen niti bude osuđen za nešto što zakonski nije morao da uradi - kaže dr Hadži-Tanović.

Doktor stomatolog Draško Karađinović navodi da u Francuskoj i Hrvatskoj svaki lekar, pored poštovanja procedure lečenja, mora da informiše svog pacijenta o postojećoj bolesti i terapiji.

- Svaki lekar informiše svog pacijenta tako što mu objašnjava dijagnozu i terapiju bolesti da bi dobio pismeni pristanak bez koga ne može da radi, osim u urgentnim slučajevima - kaže Karađinović.

Zastarele metode

Da svaki medicinski radnik mora da ima opis svog posla i protokol lečenja pacijenta koji mora da ispoštuje tvrdi i dr Đorđe Bajec, direktor Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović".

- Da ne bi bilo grešaka, mora da se uvedu protokoli za sve oblasti medicine. Primera radi, kod lečenja akutnog pankreatitisa metode koje su se koristile pre 20 godina danas su apsolutna greška u svetu. Na Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstvo je da pokrenu to pitanje. Međutim, utvrđivanje tih procedura je ogroman posao koji ne može da uradi sam ministar niti samo jedan čovek. To je posao komisija koje već postoje, a koje treba da se usmere u tom pravcu - smatra dr Bajec.

LJ. Račić