|
Groteskna konstrukcija"Sedenje na dve stolice", 19.8.2003.
Ne ulazeći u sadržaj, niti namer članka gospodina Draška Karađinovića, portparola Društva privatnih doktora stomatologije Srbije (,,Sedenje na dve stolice", Politika, 19.avgust, str A6), dužan sam da ukažem na grotesknu konstrukciju autora pri pominjanju Centra za kontinuiranu edukaciju i usavršavanje na Medicinskom Fakultetu (MF) u Beogradu. Naime, nameru nekoga da puni ,, džepove pojedinih interesnih grupa", autor članka povezuje sa pomenutim Centrom (čiji naziv i pogrešno navodi), u tekstu posvećenom konceptu licenciranja, koji, po našem saznanju, nije više od ne tako brzo ostvarive ideje. Centar je (autor iz njemu znanih razloga navodi samo onaj u na MF u Beogradu, iako slični postoje i u drugim sredinama), po ugledu na evropske škole, formiran samo pre nekoliko meseci, a na osnovu ideja koje su pismeno obnarodovane i pre nego što je započeto razmišljanje o licenciranju. Prvi cilj ovog Centra je da za zaposlene na MF u Beogradu obezbedi mogućnost stalnog usavršavanja (npr. upoznavanje sa metodikom nastave, metodologijom istraživačkog rada, pisanjem stručnih i naučnih radova, korišćenje različitih baza podataka i komjuterskih programa i dr). Sve troškove ovih aktivnosti snosi MF. Drugi cilj je da kroz različite oblike inovacije, ali i sticanje novih znanja i veština, omogući svojim đacima da se i nakon dobijanja diplome usavršavaju u meri koju sami odaberu (radi se o zlehudoj sudbini svakog odgovornog lekara). Sama ideja i početne aktivnosti su doživele gotovo nepodeljenu podršku i pohvale kolega iz Srbije, kao neophodnost koja dolazi sa zakašnjenjem. Veći deo dosadašnjih aktivnosti je bio besplatan, ili je učešće (kotizacija) bila gotovo karikaturalna. Stotine (pa i mnogo, mnogo više) evra koje gospodin Karađinović pominje, jesu bili i još su opterećenje, ali ne za učesnike seminara i škola, već za sam MF u Beogradu. Zainteresovani se u ove tvrdnje mogu lako uveriti. Najzad, niko od 30.000 lekara nije bio, ni na koji način, uslovljen da na tim sastancima učestvuje, ali smo presrećni zbog njihovog spontanog entuzijazma da to čine. Uvereni smo da su ono što autor uvredljivo naziva ,,kamuflažom stručne retorike" naši poštovani đaci doživeli kao iskren, pošten i nesumnjiv edukativni napor njihovih učitelja i kolega iz škole od koje, kakva god da je, Srbija nema ni bolju ni veću. Do njihovog mišljenja držimo i od njega zavisimo, a oni znaju kako se i koliko obogatio i još uvek bogati najveći deo naših nastavnika i saradnika. MF u Beogradu će ulogu, koju bez roptanja vrši u ovoj sredini bezmalo čitav vek, nastaviti da igra sa istim osećanjem dužnosti, bez obzira i uprkos ovakvim žalosnim podmetanjima.
Vladimir
S.Kostić
|
||||||
