18.septembar 2006.

NAMEŠTENO

Vlasnici malih i srednjih preduzeća ogorčeni zbog uslova tendera za sanaciju domova zdravlja, tvrde da je "naštimovan" velikim firmama

Beograd – Čim je raspisan, tender Ministarstva zdravlja za adaptaciju i sanaciju 157 domova zdravlja u Srbiji izazvao je negativne reakcije učesnika. Predstavnici malih i srednjih preduzeća upozoravju da su diskriminisani uslovima konkursa. Naime, da bi neka uopšte konkurisala, potrebno je da za poslednje tri godine ostvarila obrt na ovim poslovima dve milijarde dinara, kao i da preduzeće ima najmanje 350 zaposlenih. Potencijalni ponuđači koji ne ispunjavaju ove uslove u startu su, kako kažu, stavljeni u poziciju podizvođača radova, koji će na kraju i izvoditi sve radove, ali po duplo nižoj ceni.

-Treba videti koje su to firme sa tolikim obrtom kapitala zainteresovane da farbaju i popravljaju sanitarne čvorove. Ovakvo navođenje uslova je klasičan primer obavljanja poslova u Srbiji. Određene velike firme dobijaju posao, a mi se pozivamo kao podizvođači kaoji odrade sav posao, ali duplo jeftinije. Pitanje kome onda ide razlika – kažu učesnici na tenderu.

Zakon tumači Dinkić

U Upravi za javne nabavke istuču da ne mogu da tumače primenu zakona o javnim nabavkama, jer je za to nadležno Ministarstvo finansija kao nejgov predlagač. S druge strane, dr Danilo Nikolić, sudija Okružnog suda u Nišu, koji učestvuje u projektu strategije unapređenja sistema javnih nabavki, kaže da se u slučajevima gde se posao odvija istovremeno na tih 157 lokacija, na izvestan način izigrava tender.

- Mislim da ne treba izvoditi radove na svih 157 lokacija odjednom, jer to zahteva veliki broj podizvođača na lokalu, čime se izigrava sam tender u smislu dodele posla glavnom izvođaču radova – kaže dr Nikolić.

S druge strane, ministar zdravlja Tomica Milosavljević ima objašnjenje zašto su za posao "adaptacije i sanacije", vredan čak 60 miliona evra, angažovane samo velike firme.

-Reč je o restriktivnom konkursu na koji mogu da se jave samo veliki izvođači sa određenim referencama. Nivoi tih uslova, sume, broj zaposlenih, nisu odabrani proizvoljno već posle konsultacije sa građevinskim i ekonomskim stručnjacima kako bi bile izabrane samo firme koje imaju kredibilitet i finansijsku snagu – ističe Milosavljević.

Društvo privatnih lekara i stomatologa u više navrata je kritikovalo, kako kažu, "farbanje od 60 miliona evra", istučući da domovi zdravlja neće postojati za dve godine, kao što je to slučaj u okolnim zemljama.

-To što se posao završava za 90 dana samo govori da sve mora biti gotovo kako bi počelo slikanje pred izbore. U isto vreme, od 1. januara 2007., ukinuće se lekarske specijalističke službe u domovim zdravlja. Ali su bar domovi zdravlja dobro okrečeni i pločice promenjene, nema veze što za dve godine više neće postojati. U inostranstvu je primarna zdravstvena zaštita prebačena na privatne lekare koji rade u svom prostoru, što je najeftinije, i bore se da dobiju i zadrže pacijenta i njegov doprinos iz osiguranja. Takvo je ambulantno zdravstvo u celoj EU – opominju predstavnici ovog društva.

M.Marčeta

                                                                                                                                  (M.M.)