Verovanje
u čuda postaje najači argument službenika Ministarstva zdravlja
kada pričaju o reformi zdravstva. Stalne impresionističke kozerije
visokih činovnika ministarstva zdravlja i RZZO to ponovo potvrđuju.
Ipak, kako bi građani bili upoznati sa pravim stanjem u ovoj službi
potrebno je prokomentarisati iz stručnog ugla neke tvrdnje kojima ovi
samoproklamovovani "eksperti" zasipaju javnost.
Prvo,
privatni sektor se ne zalaže za model porodičnog lekara kako uporno
tvrde činovnici već za model izabranog lekara. To
je bar očigledno. Zašto? Pa svaki privatni lekar i stomatolog je već
izabran na tržištu zdravstvenih usluga slobodnom voljom miliona građana
koji se leče u privatnom sektoru.
Međutim,
vidljivo je da pojam "izabrani lekar" za birokrate iz ministarstva
zdravlja nema isto značenja kao i za nas, ostale građane.
Jer sloboda izbora lekara, po modelu ministarstva zdravlja je moguća samo
u okviru doma zdravlja. Jasno je da to nema veze sa stvarnom slobodom izbora
lekara kao ekonomsko-pravnim temeljom zdravstva u modernim državama. Podsećam,
mogućnost izbora znači nešto potpuno drugo: pravo da se pacijent leči
gde želi i da bude refundiran za obim i sadržaj usluga u okviru osnovnog
paketa koji plaća obavezni zdravstveni fond.
U
suprotnom, a po modelu reforme za koji se zalaže ministarstvo, milioni građana
koji se leče kod privatnika i dalje će plaćati lečenje dva
puta.
Drugo,
iza tvrdnji sedatavne namere da će pacijenti "
kao i dosad", plaćati samo zakonom predviđenu participaciju
krije se velika mistifikacija. Jer participacija odnosno dodatno plaćanje
iz džepa je u nedavno usvojenom zakonu o zdravstvenom osiguranju postalo
obaveza u visini do 20% od cene pregleda ili lečenja kod
državnog "izabranog lekara". Prostije rečeno, građani
nemaju pravo da biraju lekara ali zato imaju obavezu da direktno plaćaju
uslugu tamo gde ih uputi ministarstvo zdravlja. A na to, treba nadovezati
dodatno plaćanje pacijenata za "materijalne troškove", praksa
koja, iako nelegalna, se odomaćila u domovima zdravlja i bolnicama. I to
povrh doprinosa od 12,3% na bruto platu
što pretvara zdravstvo u crnu rupu javne potrošnje.
Treće,
što
se tiče pilot-projekta u Kraljevu koji činovnici
ističu kao garanciju budućeg uspeha, podsećam da je taj
projekat u startu baziran na pogrešnoj hipotezi pošto reformu zasniva na
domu zdravlja kao nosiocu primarne zdravstvene zaštite. Moram da (ponovo!)
ukažem činovnicima da domovi zdravlja više ne postoje u tranzicionim
zemljama jer su se pokazali kao suviše skup organizacioni oblik. A koliko je
taj pilot-projekat neuspešan priznaje nesvesno i sama pomoćnica ministra
Snežana Simić kada kaže da " je
neophodno
rešiti
čitav
niz
stvari
kao
što
je
uvođenje
jedinstvenog
informacionog
sistema,
elektronskog
zdravstvenog
kartona...".
Eksplicitno, mada zakasnelo priznanje
da
nisu rešena ni banalna pitanja tehničke prirode, i to posle četiri
godine i
proćerdanih više miliona dolara donacija i kredita,
pokazuje koliki je stepen konfuzije na sistemskom nivou. Tako
je spsko ministarstvo zdravlja ostalo jedino na prostorima istočne i
jugoistočne Evrope koje insistira na prevaziđenom i skupom
organizacionom obrascu, ideološkoj dogmi kolektivističke države.
Sve
je to nedavno samo drugim rečima napisao Savet stranih investitora u
"Beloj knjizi 2006" ukazujući na diskriminatorne i monopolske
zakone iz zdravstva a time i finansijski neodržive, koji su nastali kao
rezultat brojnih nebuloznih projekata pa i ovog u u Kraljevu kojim se
ministatsvo hvali.
Fatalne
iluzije visokih
činovnika
zabrinjavaju stručnu javnost. Ne samo zbog jačanja monopolskog i
etatizovanog zdravstva već i zato što imamo, proporcionalno našem BDP,
najskuplje zdravstvo u Evropi dok su medicinski pokazatelji među najlošijim.
Ukratko,
uz svu dušebrižničku i demagošku retoriku i dalje održavamo zdravstvo
socrealizma a zdravstvo demokratije i solidarnosti potiskujemo.
I što
je još gore, nema znakova izlečenja od ideološkog autizma, uprkos štete
za građane i pacijente.
Dr
Jovan Rakić
Novi
Sad
iz Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije i
Saveta
za reformu Društva lekara Vojvodine