U "Nedelji zdravih zuba" koja se do 30. marta obeležava pod motom "Zube operi, osmeh izaberi", realna situacija ostavlja malo prostora za osmeh. Deca u Vojvodini, kažu zvanični podaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine, imaju duplo više pokvarenih zuba nego deca u Evropskoj uniji, a ništa bolja situacija nije ni kod odraslog stanovništva. Gotovo deset odsto građana Srbije nema ni jedan svoj zub a svaki četvrti, čak, više od deset zuba.

Ovakva slika dentalnog zdravlja nacije, rezultat je poražavajuće politike stomatološke zaštite, kaže portparol Društva privatnih stomatologa dr Draško Karađinović okrivljujući za to Ministarstvo zdravlja i Zavod za zdravstveno osiguranje.

- Posle usvajanja u 2005. god Zakona o zdravstvenoj zastiti i Zakona zdravstvenom osiguranju i reformisanja stomatoloske službe došlo je do dodatnog pogoršanja pokazatelja u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti. Već u 2006. godini drastično je opala poseta odraslog stanovništva stomatologu za čak 46,54 odsto. Što znači da je 3.725,136 poseta bilo u 2005. godini, dok je 1.990.187 poseta bilo u 2006.godini - objašnjava za GL Karađinović.

Prema njegovim rečima, godinama unazad, odnosno u periodu 1997. do 2005. godine dok su posete zubaru bile obuhvaćene paketom obaveznog osiguranja, građani Srbije godišnje su ostvarivali od 3,25 do četiri miliona poseta. Međutim, on smatra da je novi model finansiranja doveo do toga da osiguranici sve manje koriste stomatološke usluge u državnim domovima zdravlja.

- Primera radi, broj plombiranih zuba je manji za 50, 22 odsto pa je sa 835 hiljada u 2005. god pao na 416 hiljada u 2006. da bi u 2007. bio ispod 380 hiljada plombi što predstavlja pad od 46,1 odsto plombiranih zuba. Takvo stanje rezultira (Istraživanja o zdravlju stanovnika Srbije) da je samo 8,5 odsto odrasle populacije imalo sve svoje zube, 9,3 odsto nije imalo nijedan svoj zub, a svakom četvrtom građaninu nedostajalo je više od deset zuba - ističe naš sagovornik.

Istovremeno je opao broj stomatologa u državnom sektoru na 2.300 sa 3.300 koliko ih je bilo pre reforme. On kaže i da je paradoksalno da sredstva za stomatologiju u budžetu RZZO se nisu smanjila u tom periodu i nisu pratila pad produktivnosti pa u 2009. iznose 4,9 milijardi dinara ili preko 50 miliona evra, kao što je bilo i predhodnih godina. Prema njegovim rečima, tu sve ukazuje na potpuno pogrešne mehanizme finansiranja stomatološke službe.

- Zatim, treba naglastiti da su podaci "Batuta" sa kojim se barata, nekompletni jer obuhvataju samo državnu stomatologiju dok je 2.800 privatnih stomatologa potpuno i van sistema plaćanja od strane RZZO. Sve to čini da građani-osiguranici imaju skupu ali zato nefikasnu stomatološku službu jer dva puta plaćaju istu uslugu (preko obaveznog doprinosa i iz svog džepa) a efekti su katastrofalni. Na žalost, na pogrešan koncept reforme stomatologije je ukazivano pre donošenja zakona u 2005. god ali tada nije bilo razumevanja od strane odgovornih u Ministarstvu zdravlja pa smo sada u teškoj situaciju po pitanju dentalnog i oralnog zdravlja - pojašnjava Karađinović.

Prema njegovim rečima, upravo zbog toga je neohodno promeniti koncept stomatološke službe, te omogućiti pacijentima da sa knjižicom i na račun RZZO slobodno biraju stomatologa u domu zdravlja i privatnom sektoru. Takođe potrebno je redefinisati "osnovni paket usluga" i posebno cenovnik stomatolških usluga koji je očigledno nestručan jer podstiče neproduktivnost i rasipanje stomatoloskog dinara, kako bi se postigla bitno efikasnija stomatoloska zaštita i prekinulo rasipanje zdravstvenog dinara.

Inače u novosadskom Domu zdravlja, deca i trudnice ne plaćaju uslug stomatologa, a stariji od 60 godina, neke usluge plaćaju, a neke ne. Tako recimo stariji od 65 godina plaćaju vađenje zoba, ali protezu ne plaćaju ništa. U ovoj zdravstvenoj ustanovi, pregled zuba je 200 dinara, vađenje 700 dinara. Plombiranje karijesa u gleđi je 500 dinara, amangalski ispun jedne površine zub je 500 dinara, dve površine 600 dinara i tri površine 700 dinara. Nadogradnja slomnjenog zuba je 800 dinara, a nadogradnja belom plombom je 1.00 dinara. Bela plomba je 500 dinara, dok je mortalna amputacija zuba 550 dinara.

Parcijalna proteza je 5.500 dinara, totalna proteza je 6.000, dinara. Reparatuira proteze iznosi 400 dinara, dodati zub 600 dinara i kukica je takođe 600 dinara.

Kod privatnika za popravku zuba treba izdvojiti od 15 do 25 evra, vađenje zuba oko 15, plomba od 15 do 20, a za protezu između 150 i 250 evra - u dinarskoj protivrednosti.

Godišnji broj poseta stomatologu: 2005. godine 3.725,136 2006. godine 1.990.187 Broj plombiranja zuba, godišnje: 2005. godine 835.000 2006. godine 416.000 2007. godina 380 hiljada