POBRKANI
PRIORITETI NA TELEPU
Više
puta su na ovim stranama pominjane štetne posledice za građane koje
će izazvati usvojeni zakoni iz oblasti zdravstva. Jasno, zdravstvo je
komplikovana materija pa je moguće da su neke od ranijih tekstova
potpuno razumeli prevashodno zdravstveni radnici. Međutim, sada smo došli
u fazu "reforme" kada lomove u zdravstvenom sistemu počinje
da oseća svaki građanin. Za nas iz Novog Sada konkretan primer
reformskog lutanja su dešavanja u Domu Zdravlja.
Počnimo od racionalizacije stomatološke službe, mada se u stvarnosti radi o ukidanju. Po novim zakonima, stomatolozi su dobili četriri mogućnost da biraju: otpremninu od nekoliko hiljada evra za one sa najdužim radnim stažom, da primaju minimalac od 8.500 dinara, zakup ordinacije pod nepoznatim uslovima ili da leče zaštićene kategorije stanovništva (deca, trudnice, stariji od 65 godina) a usluge da fakturišu Fondu za zdravstveno osiguranje koji će im platiti kada bude para.
Potpuni apsurd
Opcija sa zakupom ordinacije i minimalcem je najapsurdnija. Da bi mogli da ostvare prosečnu platu za sebe i sestru i pokriju ostale troškove stomatolog će morati da naplati pacijentim oko 200.000 dinara mesečno. Tako nešto se može slobodno svrstati u kategoriju "nemoguće misije", jer pacijenti nisu išli kod stomatologa u Dom zdravlja ni kad se usluga nije naplaćivala. Zašto bi sada išli kada se plaća!
Drugim rečima, više od polovine stomatologa u domu zdravlja je već otpušteno samo što im to niko nije rekao, već je ta realnost umotana u nekakvu administrativnu ambalažu. Drugu polovinu čeka ista sudbina, zbog smanjivanja sredstava fonda, što će se desiti ubrzo. Da li će se smanjiti proporcionalno zdravstveni doprinos sobzirom da se sada sve plaća u stomatologiji? Naravno da ne. Ukratko, ceo koncept reforme je promašen što naravno ne sprečava fond da redovno uzima zdravstveni doprinos.
Brkanje
prioriteta
Kada počinje racionalizacija u medicini i kako će izgledati? Renoviranje i održavanje zgrada je neophodno ali dali su dobro određeni prioriteti? Ukidanja ambulante u Vršačkoj na Telepu je dobra ilustracija pobrkanih prioriteta. Ta ambulanta je izgrađena samodoprinosom stanovnika Telepa i pokriva teritoriju na kojoj živi oko 25 000 građana. Ambulanta se ukida, rečeno je, zbog racionalizacije a građani se usmeravaju ka drugim jedinicama Doma zdravlja. U isto vreme rukovodstvo Doma zdravlja s punim zadovoljstvom najavljuje renoviranje zgrade za 30 miliona dinara u Bulevaru Mihaila Pupina. Menjaju se, kako nam je poručeno "stolarija i keramika, renoviraće se kupatila, stavlja se nova fasada i sve će biti kao novo". Besmislenost je smatramo očigledna: zatvara se ambulanta s obrazoženjem da nema novaca dok se luksuzno preuređuje zgrada koja će za koju godinu postati atraktivan poslovni prostor! Stoga je najava javnog protesta građana Telepa potpuno opravdana. Naravno, ni u ovom slučaju nema najave da će se smanjiti zdravstveni doprinos, ako se već ukida ambulanta.
Model
U
ovim zemljama je Dom zdravlja kao oblik organizovanja
napušten kao preskup i zato što je od veće koristi birokratama
nego građanima. Lekari više nisu činovnici u radnom odnosu, već
u zavisnosti od broja pacijenata i zadovoljstva uslugom naplaćuju svoje
prihode od fonda a građanima je omogućeno da za svoj doprinos
slobodno biraju lekara koji će ih lečiti. Kako nema više doma
zdravlja, kao centralizovane ustanove, lekarske ordinacije su disperzovane i
približene građanima. Bolestan građanin ne mora, kao ranije, da
ide u često udaljeni dom zdravlja, već u svojoj blizini ima
privatnog lekara ili stomatologa čime više vodi računa o
svom zdravlju i štedi vreme i novac.
Potpuno je jasno da postojeci model organizovanja zdravstva kroz domove zdravlja nije racionalan i da ce vrlo brzo biti napušten kao i posvud oko nas, ali ćemo mi, za razliku od drugih, barem imati zgrade lepo okrečene i renovirane.
Takođe,
ne treba zaboraviti da će prema
novom
pravilniku
Republičkog
ministarstva
zdravlja,
u
domovima
zdravlja
u
Srbiji
od
1. januara
2007. godine,
specijalističke
službe
biti
svedene
na
minimum.
Dom
zdravlja
Novi
Sad
ima
deset
specijalističkih
službi:
za
očne,
bolesti
uha,
grla
i
nosa,
internu
medicinu,
kardiovaskularne
bolesti,
kožno-venerične,
fizikalnu
medicinu
i
rehabilitaciju,
sportsku
medicinu,
rentgen
dijagnostiku
i
za
mentalno
zdravlje
i
neurološke
bolesti.
Reorganizacijom,
kako
propisuje
Pravilnik,
veliki broj lekara će zadesiti sudbina stomatologa, s tim što se postavlja
pitanje
šta
bi
u
tom
slučaju
bilo
sa
skupocenom
opremom
i
tehnikom.
Ova tri primera pokazuju da je potrebno reformisati zdravstvo na potpuno drugačiji način, po modelu po kom je to već urađeno u svim susednim tranzicionom zemljama.
Dr
med.Jovan Rakić
Dr
stom. Draško Karađinović
Društvo
privatnih lekara i stomatologa Srbije