Reforma sistema zdravstvene zaštite omogućila bi osiguranicima da biraju da li će se lečiti u državnom ili privatnom sektoru

Krajem prošlog meseca, na inicijativu Društva privatnih lekara stomatologa Srbije, počelo je prikupljanje potpisa od građana sa zahtevom republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje "da im se vrati novac potrošen u privatnim lekarskim ordinacijama". Nekako istovremeno, ministarstvo zdravlja je pozvalo privatne lekarske ordinacije i apoteke da se sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje dogovore o delimičnom plaćanju troškova građanima koji se leče kod privatnika. Ovo bi moglo da se shvati kao početni korak ka reformi zdravstva, odnosno ka privatizaciji primarne zdravstvene zaštite, naravno, pod uslovom da se ne ispostavi da je reč samo o "predizbornoj anesteziji glasača".

Ideja Društva privatnih stomatologa bila je pokretanje inicijative za izmene zakonodavstva u oblasti zdravstvene zaštite stanovništva, koje bi omogućile da se osiguranicima Republičkog fonda za zdravstvo ubuduće refundiraju troškovi lečenja u privatnim ambulantama. Ovo bi bio značajan potez, s obzirom da privatno zdravstvo u Srbiji, koje postoji gotovo dve decenije, ima pozamašan broj pacijenata, koji uglavnom plaćaju i obavezno zdravstveno osiguranje: svi zaposleni u Srbiji mesečno izdvajaju 11,8 odsto od bruto plate (pola plaća poslodavac, a pola zaposleni). Mnogi pacijenti, međutim, u nemogućnosti da čekaju po nekoliko meseci na specijalističke preglede u državnom sektoru, odlaze kod privatnika i plaćaju uslugu, pa je razumljivo njihovo negodovanje (ukupno plaćanje građana - privatni sektor, korupcija u državnom zdravstvu, participacije, liste čekanja - mimo obaveznog doprinosa, po proceni Unicefa iznose oko 400 miliona evra, kažu u Društvu stomatologa).

"RZZO bi trebalo potpuno ili delimično da refundira troškove lečenja osiguranika i u privatnim ordinacijama, čime bi se uspostavio model finansiranja po principu "novac prati pacijenta", a bio bi plaćen lekar koji stvarno leči pacijenta", kaže za ekonomist magazin Draško Karađinović iz Društva privatnih lekara stomatologa Srbije. "Pre primene ovog modela treba napraviti osnovni paket usluga, gde bi se definisalo šta koje grupe stanovništva dobijaju od usluga koje Fond finansira. U skladu sa evropskim preporukama, prioritet bi trebalo dati paketu preventivnih usluga, a trudnice, mladi do 18 godina ili stariji od 65 godina dobili bi širi opseg usluga refundiran od Fonda".

Najpre kod zubara

Reforma će se, prema rečima Svetlane Vukajlović, direktora RZZO, napraviti najpre u sektoru stomatologije, jer je tu "najlakše i najbrže" uključiti privatni sektor u sistem zdravstvene zaštite. Najpre će se, kako je rekla Vukajlović, definisati paket usluga koje će pacijentu biti plaćene, bez obzira da li se usluga pruža u državnom ili u privatnom sektoru, a zatim će se, već od sledeće godine, stomatološka zaštita ugovarati na drugačiji način. Promene nisu moguće ranije, jer je RZZO za ovu godinu već napravio finansijski plan na osnovu koga je sa zdravstvenim ustanovama obavljeno ugovaranje o državnom osiguranju. Privatni lekari bi trebalo RZZO-u da dostave informacije o tome za koji broj pacijenata i po kojim cenama žele da ugovaraju refundiranje, i koje usluge mogu da pruže, da bi mogao da se napravi odgovarajući plan za sledeću godinu.

O modelima i ritmu privatizacije državne stomatologije, Draško Karađinović kaže: "U Srbiji danas radi oko 1.400 privatnih stomatoloških ordinacija u kojima je, u proseku, otvoreno po 2.000-2.500 kartona, što znači da se u privatnom sektoru leči oko tri miliona ljudi. Nadamo se da će se uskoro formirati jedinstvena cena stomatološke usluge. A što se rokova tiče, mislim da se treba ravnati prema zemljama u okruženju sa sličnim BDP. Rumunija je od '95. do '98. godine 'privatizovala' 8.000 državnih stomatologa, što će reći da se kod nas taj proces, s obzirom na broj stomatologa, može obaviti znatno brže".

Dok ministarstvo poziva privatne lekare na pregovore, da bi zajedno ustanovili mogućnosti saradnje, dotle privatni lekari smatraju da pregovori ne mogu da započnu dok se ne utvrdi paket usluga, jer oko čega će, inače, pregovarati. Sudeći po izjavama direktorke RZZO, sve nesuglasice biće moguće rešiti. Ipak, da bi se uspostavio i održao novi sistem, moraju se promeniti neke zakonske odredbe, na šta će, bar prema onome što je dosad učinjeno, morati malo da se popričeka.

Prema rečima Svetlane Vukajlović, Zakon o zdravstvenom osiguranju je prevaziđen, a prava nedovoljno definisana. Sadašnji sistem finansiranja sastoji se u izdržavanju zdravstvenih ustanova bez obzira na kvalitet, umesto da im se plaća prema usluzi, pa su i tu potrebne promene. Sve ovo, međutim, ne treba da zbunjuje pacijente, koji su već počeli da se brinu da neko "hoće da ih gurne u ruke privatnika koji će da im ogule kožu". Naprotiv, uključivanjem privatnika u sistem zdravstvene zaštite, pacijenti će dobiti mogućnost da biraju da li će se od novca koji izdvajaju za zdravstveno osiguranje lečiti u državnom ili u privatnom sektoru. Naravno, pod uslovom da epilog priče ne bude - tresla se reforma, ostalo po starom!

L. Saković