Министру ће се лакше опоравити кичма него каријера

Операција кичме министра здравља др Томице Милосављевића у Минхену изазвала је бурну реакцију у јавности, чије је главно питање: да ли он нема поверење у домаће здравство кад је отишао да се лечи у инстранство?

Дискус хернија је дегенеративна промена у лумбалном делу кичме која захвата међупршљенски диск. Од тога се последњих месец дана, не идући на боловања, министар лечио најпре амбулантно у Клиничком центру Србије, а затим је, због драстичног погоршања, смештен на Институт за реуматологију.
У његовом ресору наводе да му је током лечења предложена и операција кичме. Како су Милосављевића колеге и пријатељи позвали у једну минхенску клинику, где се раније стручно усавршавао, ради процене да ли је могућа операција мање инвазивна од планиране у Београду, он је у Немачку отпутовао приватним аутомобилом. После додатних прегледа, задржан је с препоруком да се хитно оперише јер одлагање може довести до губитка функције ноге. Операција је успешно изведена минимално инвазивним хирургијом и очекује се да ће др Милосављевић ускоро изаћи из болнице. Министарство тврди да трошак боравка и лечења сноси његова породица.
Дискус хернија се успешно оперише у многим домаћим болницама. Како кажу неурохирурзи у Клиничком центру Војводине, то је један од најчешћих захвата, а може се извести на много начина. Међутим, ниједна наша здравствена установа га не изводи минимално инвазивним захватима већ класичном хирургијом, чија је успешност велика, али опоравак дужи. Један од наших најбољих неурохирурга проф. др Васа Антуновић каже да је за минимално инвазиван захват потребна додатна опрема и обука кадрова у иностранству. Он не види ништа лоше у томе да министар оде на лечење „преко гране”, ако се тамо захват изводи минимално инвазивном хирургијом, а после је опоравак бржи.
Одлазак на лечење у иностранство „на нож” су дочекали поједини званичници који сматрају да министров „испад“ тражи његову оставку. Председник Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије и председник Етичког комитета Српског лекарског друтва др Паја Момчилов каже да је Милосављевић овим гестом најбоље показао колико верује у систем који води већ осам година. Слично је мишљење и Удружења приватних лекара Србије, чији портпарол др Драшко Карађиновић каже да за овако баналну операцију није било потребно да се одлази у иностранство док обични људи иду код државних лекара. Зато сматра да „премијер мора да га смени“.
Ј. Барбузан

Јеленка Новаковић, пензионерка, Нови Сад:
– Немам речи! Катастрофа! Шта ми, обични грађани, да очекујемо када министар здравља не верује свом сектору?
Мира Чеканац-Јаковљев, професорка географије, Нови Сад:
– Што се министар није оперисао овде, поготову што чујем да то није компликован захват? Трудим се да верујем кад представници власти кажу да идемо у добром правцу, али већина оног што раде их, нажалост, демантује.
Миливој Ченејац, водоинсталатер, Нови Сад:
– Срамота! Слободно то напишите великим словима.
Каталин Тунић, пензионерка, Кањижа:
– Људи који представљају државне институције морали би својим личним примером да нас увере да имају поверење у њих. Ако они сами када их нешто заболи не користе услуге наших здравствених установа, лоша је то порука народу. Посебно за велику већину пензионера, који су најугроженији, и здравствено и материјално.
Тања Радуловић, записничарка, Зрењанин:
– Не пратим вести о томе где се познати лечи. Свако има право да иде и у иностранство, ако за то има могућности. Лично, прво бих се обратила за помоћ нашим лекарима. Истина, старијима више верујем него млађима.
Ивица Станковић, месар, Сремска Митровица:
– Код нас су потцењени лекари, адвокати, сељаци, трговци, а министри раде шта хоће. Брука је што овај не верује својим колегама. Мени није створио услове ни да се овде лечим, већ обичан народ може и да умире.
Бранко Митрић, правник, Сремска Митровица:
– Бедно! Шамар свима! Боље да је тај лекар дошао на неку нашу клинику, приватну или државну, и оперисао се овде него тамо, ако већ мисли да је тај стручнији. Па ми имамо и добру опрему и стручне лекаре.

<<Nazad