 |
|
SVE MANJE PARA U NOVČANICIMA I ZUBA U USTIMA GRAĐANA
SRBIJE
Upravo
završena Nedelja zdravih zuba bila je prilika da stomatolozi opet
upozore na izuzetno loše stanje zuba naših građana i naglase zapušteno
oralno zdravlje dece. Institut za javno zdravlje Vojvodine je
prezentovao podatke iz Južnobačkog okruga za 2008. po kojima samo 17
procenata dece u 12. godini ima sve zube zdrave, prosečan broj
karioznih, izvađenih i plombiranih zuba je 3,26 (u Bečeju 1,32, a u
Temerinu 4,52), što je znatno više nego kod vršnjaka u Evropskoj uniji
(1,5). Otkad
je stomatološka služba u domovima zdravlja prešla na samofinansiranje
umesto da plate dobija od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje,
što je nekad bilo praksa, sve usluge, sem onih koje je zakon izdvojio
kao posebne kategorije, naplaćuju se od pacijenata. Resorno
Ministarstvo i RZZO izradili su paket usluga u stomatologiji, koji
štiti mlađe od 18 godina, trudnice, hronične bolesnike i starije od 65
godina, pa stomatološke usluge za ovu grupu pacijenata i dalje pokriva
zdravstveno osiguranje, kao i urgentna stanja, tumore i frakture.
|
Besposleni državni zubari
Udruženje
privatnih lekara i stomatologa Novog Sada smatra da je posle usvajanja
zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju 2005, te reforme
stomatološke službe došlo do pogoršanja u zdravstvenoj zaštiti. Tvrde
da je već 2006. poseta odraslog stanovništva zubarima dramatično opala,
za čak 46,54 odsto. U periodu od 1997. do 2005, kad su stomatološke
usluge bile obuhvaćene paketom obaveznog osiguranja, evidentirano je
3,25 do četiri miliona poseta. Novi model finansiranja, zasnovan na
"kapitaciji", doveo je do toga da osiguranici sve manje idu državnim
zubarima pri domova zdravlja, pa se Udruženje zalaže za to da pacijent
može birati državnog ili privatnog stomatologa o trošku zdravstvenog
osiguranja. |
Stomatolozi
i građani su, čini se, prihvatili nova pravila i oko rada ovih službi
slegla se prašina. Istina, nisu se zubari svih domova zdravlja
podjednako dobro snašli, ali oni koji su prihvatili tržišno poslovanje,
zarađuju čak i više nego ranije. Privatizacija ovog sektora je dala
jasniju sliku i o kvalitetu rada pojedinih stomatologa i ljubaznosti
prema pacijentima, pa su čekaonice ispred pojedinih ordinacija pune, a
druge gotovo prazne. I cena je učinila svoje. Država je odredila
maksimum koji stomatolozi domova zdravlja mogu naplatiti, a on je niži
od cene kod privatnika, pa je ostavljeno službama da u tom okviru sami
formiraju tarife. Pacijent može birati i da li će zube popravljati u
najbližem domu zdravlja ili putovati u susedno mesto. Naravno, stavovi
o privatizaciji stomatološke službe su različiti. U Ministarstvu
zdravlja kažu da su prava iz obaveznog osiguranja u oblasti
stomatologije preventivna, dečja stomatologija, hitna stanja, dakle
rešenja koje se primenjuje svuda u svetu. I stomatološki ceh smatra da
prava prevencija bolesti usta i zuba počinje pre svega ličnim odnosom,
pa su zato preventivna i hitna stomatologija važni. U situaciji kad su
neka prava morala da se redukuju da bi sistem opstao, posegnulo se za
smanjenjem onih koje će narod najmanje osetiti, a pri tom su zaštićene
najugroženije kategorije, ističe resor dr Milosavljevića.
J. Barbuzan
|
|
|
