Dnevnik210604

Pošto su počeli da važe propisi o dopunskom radu zaposlenih u zdravstvu, jer je istekla prelazna faza, zakonski predviđena još 2005, lekari u državnim ustanovama morali su da se izjasne o tome da li će da rade u državnoj ustanovi puno radno vreme, deliti ga na rad u državnoj i privatnoj ili u potpuno preći u u privatni sektor.

Negoduju lekari, posebno oni koji su imali odobrenje direktora da rade i kod privatnika a sad im zakon to ne dozvoljava, ali i deo vlasnika privatnih ordinacija koji su za rad na skupo plaćenoj aparaturi angažovali stručnjake iz državnog sektora.

U većini zdravstvenih ustanova Vojvodini završeno je izjašnjavanje. Instituti za plućne bolesti i onkologiju u Sremskoj Kamenici stavili su van snage ugovore koji su omogućavali lekarima da rade i u privatnoj praksi.
– Pravilnik o dopunskom radu je nejasan i nerazuman. Najveći broj lekara koji su radili i privatno imali su ugovore o delu, plaćali porez i pacijenti su dobijali fiskalni račun. Ispada da se zbog manjine, koja nije radila legalno, kažnjava većina lekara – kaže za “Dnevnik” v. d. direktora Instituta prof. dr Milan Antonić.

U Kliničkom centru Vojvodine niko se od lekara i sestara nije izjasnio za podeljeni radni odnos ili za prelazak u “privatluk”. Možda i jer bi otvaranje večernjih klinika, kako je najavio direktora KCV-a profesor dr Dragan Drašković, moglo biti organizovano već tokom idućeg meseca. Inače, ugovor o dopunskom radu kod privatnika do juče je imalo 249 lekara i 37 sestara ove najveće vojvođanske zdravstvene ustanove.

Neće pacijenti dva puta da plaćaju

I Srpsko udruženje korisnika zdravstvene zaštite, klub “Zdravlje”, koje štiti prava pacijenata, podržava razgraničenje rada lekara:
– Iako se često ne slažemo s potezima ministra zdravlja, sada je učinio pravi korak, prvi ka uvođenju evropskih standarda u naše zdravstvo – kaže Zorica Marković iz “Zdravlja”. – Tri godine lekari su imali da se opredele gde će raditi i sedenje na dve stolice zaista nije bilo u redu. Konkurencija je dobra i u zdravstvu, radom na dve strane nje nije bilo, ali jeste prebacivanja pacijenata iz državnog u privatni sektor i stvaranja veštačkih lista čekanja u državnim ustanovama. Pacijenti ne žele da dva puta plaćaju, jednom kroz zakonski doprinos, a drugi put kod privatnika, već da sa zdravstvenom knjižicom mogu birati gde će se lečiti.

Da li će državni lekari poštovati zakon, ostaje da se vidi. Ministarstvo zdravlja najavljuje pojačane inspekcijske kontrole, a predviđene su i zamašne kazne, od 200.000 do milion dinara za vlasnika privatne ordinacije ili klinike kod kog se zatekne lekar bez ugovora o radu.
– Uložio sam milione u medicinsku opremu, angažovao lekare, a sad ne znam kako ću dalje – kaže vlasnik jedne privatne bolnice u Novom Sadu koji je želeo da ostane anoniman, jer kaže da, ako pacijenti saznaju da kod njega više ne rade stručnjaci, neće dolaziti. – Lekari koji su kod mene radili su u dilemi šta da rade. Ne mogu sve da ih zaposlim, niti oni žele da napuste državne ustanove. Neki od njih bi reskirali i nastavili da rade, ali je pitanje da li se meni isplati da me uhvate i da platim kaznu.

Lekarska komora Srbije oštro osuđuje diskriminaciju lekara u odnosu na druge struke, kao i u odnosu na praksu u drugim evropskim zemljama. Članovi Društva lekara Vojvodine smatraju da je nedopustivo da se lekarima zabranjuje nešto što je svugde u svetu dozvoljeno, pogotovo kada se zna koliko naši lekari zarađuju. No, ima i drugačijih mišljenja:
– Podržavamo zabranu rada državnih lekara u privatnom sektoru i smatramo da je to korak ka smanjenju konflikta interesa u našem zdravstvu – kaže dr Draško Karađinović iz Grupacije privatnih lekara i stomatologa Novog Sada. – Sporni, antikoruptivni, član Zakona o zdravstvenoj zaštiti 277 unet je naknadno, na insistiranje međunarodnih institutcija, kao što su Svetska banka i OEBS-a. U Sloveniji, recimo, samo jedan odsto lekara može u državnoj ustanovi privatno primiti pacijenta s privatnim zdravstvenim osiguranjem, ali to su za retku patologiju retki stručnjaci – primenjeno na Srbiju – oko 250 lekara. U Republici Srpskoj nije dozvoljeno da državni lekar radi i privatno. Ne podržavamo mogućnost podele radnog vremena na državno i privatno, mada mislim da će se lekari na to teško odlučiti jer znaju da, ako bude novog smanjenja broja zaposlenih, oni će prvi ostati bez posla. Za pacijente je pravo rešenje ukidanje člana 199 Zakona o zdravstvenom osiguranju koji je omogućio rad lekara na dve strane i uključivanje privatne prakse u finansiranje Zavoda za zdravstveno osiguranje.