|
NOVI SAD, UTORAK, 6.
MAJ 2003. GODINE
POGLEDI
I MIŠLJENJA
Lekarska
komora kao promašena avantura
“Reforma
na popravnom’’, Dnevnik, 15.april 2003.
Na
pitanje vaše novinarke zašto insistira na nacrtu zakona o hibridnoj, državno-privatničkoj
lekarskoj komori koja izaziva mnogo polemika, ministar zdravlja, dr Tomica
Milosavljević je na nedavnom sastanku zdravstvenih radnika u Novom
Sadu dao neobičan odgovor. Zbog interesa građana-pacijenta koji
izdvajaju za zdravstveno osiguranje ovaj odgovor treba dopuniti sa realnim
podacima.
Podsetićemo čitaoce da je model lekarske komore za koji se zalaže
ministarstvo prepisan iz JUL-ovskog zakona iz 1996.god. i meša na
apsurdan privredni i pravni način lekare iz državnog i lekare iz
privatnog sektora. Ili drugim rečima, to je kao kada bi se u jednu
hibridnu komoru koja ima obavezujuće privredne nadležnosti strpali
advokati (privatni preduzetnici) i sudije i tužioci (državni službenici)
sa objašnjenjem da su svi po struci pravnici. Jasno je da takva komora ne
postoji u zemljama EU jer je u tim zemljama princip razdvajanja državnog
od privatnog vlasništva osnova efikasnog funkcionisanja države.
Iz aspekta racionalizacije našeg zdravstvenog sistema, državno-privatnička
komora predstavlja sistemski eksperiment čije nepotrebne ali ogromne
troškove treba da platimo svi a da korist ima samo mala grupa odabranih
pojedinaca. Model savremenog zdravstvenog osiguranja koji postoji u Evropi
i koji moramo prihvatiti (obavezno osnovno i dobrovoljna dopunska,
privatna osiguranja) nije kompatibilan sa komorom u kojoj lekari zaposleni
u državnom sektoru diktiraju privrednu politiku svojim
kolegama-privatnicima. Da je tako, već bi i Nemačka ili Švajcarska
imale hibridnu komoru a ne bi čekali nas da je izmišljamo.
Konkretno, kako državno-privatnička komora koja ima protivrečne
privredne interese po definiciji jer se radi o organizaciji u kojoj su
zajedno lekari poslodavci-vlasnici i zaposleni lekari u državnom sektoru,
može definisati jedan ekonomski stav prema fondovima zdravstvenog
osiguranja? Jedni rade u državnim ustanovama za platu i, primera radi, o
politici investicija ili finansiranju deficita iz budžeta za njih odlučuje
poslodavac i vlasnik to jest država; drugi, privatnici su investirali
svoj novac, snose sav rizik poslovanja i u funkciji rentabilnosti i
konkurencije formiraju ekonomsku poziciju.
Na ovaj paradoks, koji lako zapaža svaki lekar koji je bio izložen
zakonima tržišta, nemoguće je dati logičan odgovor, pa
ministar zdravlja ovo ključno pitanje gura pod tepih! Valjda po onoj
navici iz prošle decenije: ako o stvarnosti ne pričamo, onda ona ne
postoji!
Korist od hibridne komore će imati samo oni pojedinci u državnom
zdravstvu kojima sedenje na dve stolice omogućava monopolsko
gazdovanje državnim resursima, bez ulaganja svoga kapitala, bez tržišnog
rizika, bez efikasne kontrole poslovanja, bez plaćanja poreza…
Lekarska komora će biti mesto podele i sporova, pritisaka i blokada
zbog konflikta interesa jer će o ekonomskim pitanjima odlučivati
lekari sa suprotnim privrednim interesima. A sve to će morati da
dodatno plate naši pacijenti, odnosno svi mi preko zdravstvenog
osiguranja.
O povećanom riziku za zdravlje pacijenata u pogledu kvaliteta lečenja
sa takvom, u Evropi nepoznatom lekarskom komorom, bi moglo još mnogo toga
da se kaže, ali to ovde nije tema. Jednostavno rečeno, ako za naše
pacijente želimo kvalitet lečenja koji postoji u razvijenim
evropskim zemljama, onda treba preuzeti model lekarske komore koji postoji
u EU a ne izmišljati rupu na saksiji.
Prema tome, avantura sa državno-privatničkom lekarskom komorom nije,
u stvari ništa drugo nego pokušaj blokiranja reforme zdravstvenog
sistema zbog interesa uskih grupa kojima ne odgovaraju promene postojećih
odnosa i gubitak lukrativnih pozicija. A građanin-pacijent i ogromna
većina lekara iz državnog i privatnog sektora biće samo žrtve
u ovom lako predvidljivom skupom promašaju srpskog zdravstva.
- Portparol
Društva privatnih doktora stomatologije Srbije
Dr Draško Karađinović
Novi Sad
|