LEKARSKA KOMORA – projekat interesnih grupa i doživotnih predsednika

Nedavno stavljanje u skupštinsku proceduru Predloga zakona o lekarskim komorama ponovo je postavilo pitanje o globalnoj viziji i modelu reforme srpskog zdravstva.

Svoje neslaganje je izrazio Sindikat lekara i farmaceuta Srbije, Stomatološka sekcija Društva lekara Vojvodine, mnoga strukovna udruženja iz raznih okruga Srbije. I mi, članovi Udruženja privatnih doktora medicine i stomatologije iz Čačka pridružujemo se ovim protestima.

Za neupućene građane i kolege, sadašnji Predlog zakona o lekarskim komorama je „kreativno“ obogaćen u odnosu na verziju zakona iz 1996 godine, koji je napravljen po meri tadašnje politike, u vreme kada je ministar zdravlja bila Leposava Milićević.

Taj zakon definiše komoru sa jednom skupštinom koja je sastavljena od dva veća: veća lekara zaposlenih u državnoj službi i veća lekara koji obavljaju privatnu praksu.

Ovakav koncept mešanja „državnih službenika“ i privatnika je apsurdan i izvan svake pravne i privredne logike. Lekari iz državnog sektora su pravno i ekonomski definisani kao službenici i svoj status regulišu u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o radu u državnim organima, a lekari privatnici podležu zakonskoj regulativi u skladu sa Zakonom o preduzetnicima. Kako je moguće u jednom profesionalnom udruženju uskladiti jedinstvene, ali istovremeno i kontradiktorne interese (na primer visoke plate za jedne, a niske poreze za druge)? Da li se ovim predlogom stvara iluzija u svesti mnogih lekara zaposlenih u državnom sektoru, kako im ovako osmišljena hibridna komora može pružiti zaštitu kao državnim službenicima u trenucima iminentne privatizacije cele primarne a verovatno i drugih vidova zdravstvene zaštite? Nedavno su kolege iz granskog sindikata zdravstvenih radnika danima štrajkovali ispod prozora Ministarstva zdravlja kao svog poslodavca od koga isključivo zavisi njihov materijalni status. Tu im sigurno ne može pomoći ovako zamišljena komora, a posebno ne ona u kojoj se nalaze i lekari iz privatne prakse koji imaju sasvim druge brige kao što su porezi, doprinosi ili opstanak u oštroj konkurenciji koja vlada na tržištu zdravstvenih usluga.

U Predlogu zakona ima i drugih paradoksa. U članu 1. kaže se da je komora nezavisna (od države), a u skupštini i organima komore se nalaze zaposleni lekari koji su na platnom spisku te iste države. Takođe, finansiranje rada komore nikako ne bi smelo ni po kom osnovu da bude iz budžeta Republike Srbije. U istom članu se kaže da je komora profesionalna organizacija (što podrazumeva privredna i pravna ovlašćenja), a u obrazloženju članova 27. i 30. kaže se da je ona strukovno udruženje, što je dijametralno različito po posledicama od prethodnog.

Član 5. predviđa da komora izdaje ili oduzima licence (u prevodu na srpski, dozvole za rad) i to uprkos posedovanju fakultetske diplome, državnog ispita, specijalističke diplome.... Opravdano je pitanje da li će državne diplome i dalje važiti, i pred kojim interesnim grupama, i za koji novac će se „licenciranje“ obavljati. To je, u stvari, rešenje dvostrukog ključa gde Komora licence izdaje, a ministarstvo potvrđuje. Da li je ovo još jedna novina, unikatni model hibridne lekarske komore i velika specifičnost srpskog zdravstva, pošto druge zemlje – poput Nemačke, Francuske, Švajcarske – taj bizarni dokument ne poznaju. U članu 28. ovog predloga kaže se da Komora ima ovlašćenje da trajno zabrani lekaru obavljanje zdravstvene delatnosti. Znači, disciplinsko veće lekarske komore može ono što ne može ni okružni sud, ni vrhovni sud, a ni ustavni sud (ustavni sud ne predviđa trajno oduzimanje građanskih prava). I da ne nabrajamo dalje, ceo predlog zakona provejava mnogim nedoslednostima i konfliktima interesa. Čini se da je ovo Predlog zakona od strane određenih interesnih grupa i ljudi koji bi hteli da budu doživotni predsednici.

Na sastanku Udruženja privatnih doktora medicine i stomatologije Čačak koji je održan 6. 3. 2003. data je podrška mnogim strukovnim udruženjima koja traže da se obustavi procedura donošenja Zakona o komorama zdravstvenih radnika i Zakona o lekarskim, stomatološkim i farmaceutksim komorama. Ovakva komora sa zajedničkim organima odlučivanja imaće štetne posledice i za pacijente i za lekare iz oba sektora – državnog i privatnog. Svakako je potrebno, pre izrade novog Nacrta Zakona o komorama zdravstvenih radnika, napraviti široku javnu raspravu kako bi se izbegle manipulacije uskih interesnih grupa i nametanja rešenja koja su izraz parcijalnih pa i ličnih interesa. Novim zakonskim rešenjima treba razgraničiti struku od profesije, zaposlene od preduzetnika, javni sektor od privatnog na potpuno dosledan jasan i potpun način. Zašto ne preuzeti regulative zemalja Evropske unije koje definišu komoru kao profesionalno, interesno i nezavisno udruženje uz precizno pravno i privredno definisanje pložaja lekara. Krajnje je vreme da se pokrene inicijativa za donošenje zakona o Srpskom lekarskom društvu kao strukovnoj organizaciji najvišeg ranga, a koja okuplja sve lekare bez obzira na profesionalni status.

Čačak, 6. 3. 2003.
Predsednik udruženja
dr Branko Milenković

Politika | Privreda | Obrazovanje | Kultura | Duhovnost | Selo | Grad | Sport | Zdravstvo | Razno | Download | Arhiva

©2003 EUnet Čačak