<<Nazad
http://www.pistaljka.rs/home/read/128

logo_pistaljka.jpg

Србија је озаконила мито у здравству

30.06.2011
Пише Владимир Радомировић

Белгијски криминолог Пол Винке председник је Европске мреже за борбу против превара и корупције у здравству (EHFCN), организације која окупља 18 чланица из 13 европских држава. Он је у Београду био гост Доктора против корупције, а на конференцији у четвртак рекао је да Србија не може постати чланица ЕУ док не среди стање у сектору здравствене заштите.
Према подацима EHFCN на здравство се у 27 држава чланица Европске уније годишње потроши око хиљаду милијарди евра, а најмање 150 милиона дневно се изгуби због превара и корупције.
„Око шест одсто укупног буџета за здравство у ЕУ изгуби се због превара и грешака“, објашњава Винке. „Корупција је друго питање, она свакако постоји и углавном је има у бившим комунистичким земљама. Мислим на такозвано неформално плаћање, кад пацијент мора да плати за здравствену услугу која би требало да буде бесплатна. Схватам да је у Србији овај систем неформалног плаћања институционализован до неке мере и то нисам видео ни у једној земљи.“

Нама се чини да у здравству ЕУ нема корупције, али ваши подаци говоре другачије.

Најпре, ми разликујемо превару од корупције. Последњих година је EHFCN усмерен на истраживање превара, које је лакше открити, лакше пратити, јер се обично односи на непоштовање правила, издавање рачуна за услуге које нису пружене и на непотребне услуге као што је магнетна резонанца, радиологија... Иако би преваре требало да буду лакше за откривање од корупције, ипак их је тешко издвојити јер здравствени систем није транспарентан. Они који желе да провере податке не могу да дођу до њих, јер постоје закони који штите приватност пацијената. Немачки закон је тако строг да на пример заводи за здравствено осигурање не могу да их размењују.

За ефикасну борбу против корупције неопходна је права заштита узбуњивача. У Великој Британији постоји закон, али каква је ситуација у осталим државама ЕУ, нарочито у здравству?

Таква заштита постоји само у Великој Британији. Постоје законске одредбе у неким земљама, знам за Холандију и Француску, да државни службеници морају да пријаве корупцију, али ни такве одредбе не постоје у неким земљама. А заштита запослених у приватном сектору уопште не постоји, сем у Великој Британији.

Шта бисте препоручили српским властима у борби против корупције у здравству?

Одговорност и транспарентност. Једно не може без другог. Транспарентност је битна да би се знало ко кога плаћа, одакле долази новац. Мора се из закона избацити сукоб интереса – да је државним лекарима дозвољено да у државним установама имају приватну праксу.

Став фармацеутских компанија је велики проблем

У Србији се откривају криминалне везе између фармацеутских компанија и лекара. Каква је ситуација у ЕУ?

У западноевропским земљама постоје строги прописи о томе како фармацеутске компаније могу своје производе да пласирају на тржиште. Међутим, и поред тих прописа фармацеутске компаније некако успевају да утичу на здравствене службе. Пример је преписивање антибиотика – у великом броју земаља лекари преписују неке антибиотике, као квинолоне, у великим количинама иако они не дају резултате. Уз то, дају се у ситуацијама у којима нису ни потребни. То је једна област корупције која се и даље дешава и поред прописа. Постоји и сукоб интереса кад научници раде за фармацеутске компаније и не наводе чињеницу да их оне плаћају за истраживачки рад. То утиче на то како они представљају резултате клиничких испитивања, а у неким случајевима фармацеутске компаније су криле праве резултате. Став фармацеутске индустрије широм света је велики проблем, а иако је та индустрија увела нека етичка правила заправо се ништа није променило.
 

<<Nazad