<<Nazad

http://www.alo.rs/vesti/20426/Isparilo_15_milijardi_evra

 logo_ALO

Ponedeljak,  19.10.2009.

Šta  se  sve  krije  iza  oprečnih  podataka  o  potrošnji  u  zdravstvu

Isparilo  1,5  milijardi  evra!

Gde  je  nestalo  1,5  milijardi  evra  u  zdravstvu  pitanje  je  na  koje  odgovor  nema  nijedna  relevantna  institucija,  počevši  od  Ministarstva  zdravlja,  Republičkog  zavoda  za  zdravstveno  osiguranja,  pa  do  tvoraca  Nacionalnog  zdravstvenog  računa  (projekta  na  čije  formiranje  je  potrošeno  oko  400.000  evra),  a  koji  samo  zato  i  postoji.

Naime,  ministar  zdravlja  Tomica  Milosavljević  izjavio  je  u  julu  ove  godine  da  je  ukupna  potrošnja  na  zdravstvo  u  Srbiji  8,2  posto  bruto  društvenog  proizvoda  (BDP)  ili  2,4  milijarde  evra.  To  stoji  i  kao  podatak  Nacionalnog  zdravstvenog  računa,  koji  je  dat  i  Svetskoj  zdravstvenoj  organizaciji.
Direktorka  Republičkog  zavoda  za  zdravstveno  osiguranje  Svetlana  Vukajlović  nedavno  je  pak  objavila  tabelu  sa  ukupnom  potrošnjom  u  zdravstvu  nekoliko  zemalja,  između  ostalog  i  Srbije,  a  kao  izvor  podataka  navela  Međunarodnu  organizaciju  za  ekonomsku  saradnju  -  OECD  -  prema  kojoj  Srbija  troši  svega  šest  posto  BDP-a  ili  1,8  milijardi  evra.
Svetska  banka,  međutim,  u  svom  izveštaju  navodi  da  Srbija  na  zdravstvo  troši  oko  11  odsto  BDP-a  (najviše  u  regionu)  ili  3,3  milijarde  evra!  Imajući  u  vidu  da  jedan  odsto  BDP-a  iznosi  300  miliona  evra,  ispada  da  se  procene  čelnika  u  zdravstvu  Srbije  međusobno  se  razlikuju  za  600  miliona  evra,  a  u  odnosu  sa  Svetskom  bankom  za  1,2  odnosno  1,5  milijardi  evra!

Zanimljivo  je  da  je  u  tabeli  objavljenoj  u  novinama  direktorka  RZZO  kao  izvor  navela  OECD,  iako  oni  nemaju  takav  podatak  za  Srbiju.  Dokument  iz  kojeg  je  navodno  uzeta  statistika  za  našu  zemlju  uopšte  ne  sadrži  podatke  za  Srbiju?! 
„Alo!“  je  kontaktirao  s  OCED-om,  gde  nam  je  ljubazno  ukazano  da  se  takvi  podaci  ne  nalaze  ni  u  jednom  dokumentu  koji  nam  je  ponuđen  na  uvid.  U  RZZO,  međutim,  sada  tvrde  da,  iako  su  u  tabeli  ukupne  potrošnje  stavili  za  Srbiju  šest  odsto,  da  su,  u  stvari,  mislili  na  javnu  potrošnju?!
-  Javna  potrošnja  na  zdravstvo  iznosi  5,97  odsto  BDP-a.  Za  privatnu  ne  postoje  egzaktni  podaci,  a  procene  Ministarstva  kažu  da  je  još  dodatnih  dva  odsto  BDP-a,  dok  privatni  lekari  tvrde  i  da  je  dodatnih  šest  posto  BDP.  U  svakom  slučaju,  i  jedni  i  drugi  i  treći  i  ko  god  se  time  bavi  nema  dokaze  za  svoje  tvrdnje  već  samo  pretpostavke  koje  šteluje  prema  svojim  potrebama.  Jedini  dokaz  bio  bi  da  poreska  pogleda  koliko  je  izdato  fiskalnih  računa  u  zdravstvu  i  za  koji  iznos,  pa  da  se  na  osnovu  toga  izračuna  koliko  je  izdvajanje  -  odgovara  umesto  direktorke  Vladan  Ignjatović,  pomoćnik  direktorke  u  sektoru  javnog  informisanja.
Da  li  iz  neznanja  ili  nestručnosti,  ali  neverovatno  je  da  u  RZZO  ne  znaju  da  čak  i  njihovi  finansijski  izveštaji  sadrže  takozvane  konsolidovane  prihode,  tačnije  „privatne  prihode“  bolnica.  U  pitanju  je  novac  uziman  pacijentima  na  ime  takozvanih  vanstandardnih  usluga.  Za  prošlu  godinu  je  u  to  ime  od  građana  naplaćeno  celih  350  miliona  evra,  što  je,  dakle,  više  od  jedan  odsto  BDP-a.  To  su,  nažalost,  „egzaktni  podaci“,  kako  je  građanima  sa  jedne  strane  naplaćivano  kroz  osiguranje,  a  sa  druge  u  kešu  za  preskakanje  lista  čekanja,  preglede  mamografom,  magnetnom  rezonancom...

Diletanti  ili  manipulatori?

Reč  je  ili  o  potpunom  diletantizmu  naših  čelnika  ili  o  manipulaciji  koja  bi  namernim  smanjivanjem  zdravstvene  potrošnje  opravdala  loše  rezultate  višegodišnjeg  rukovođenja  zdravstvenim  sistemom,  ističu  u  Udruženju  privatnih  lekara  i  stomatologa  Novog  Sada. 
-  Nemoguće  je  da  OECD  ne  razlikuje  vrste  potrošnje  u  zdravstvu,  s  obzirom  na  to  da  je  to  temelj  definisanja  Nacionalnog  zdravstvenog  računa.  Od  takvog  diletantizma  se  javno  ograđujemo  i  u  tom  smislu  ćemo  pisati  OECD-u.  Neverovatno  je  da  se  s  jedne  strane  proganjaju  doktori  zbog  recepata  i  dve  kutije  aspirina  viška,  a  da  čelni  ljudi  javno  zagube  u  zdravstvu  celu  milijardu  evra  -  poručuju  privatnici.

Na  šta  je  potrošeno  400.000  evra?

Nacionalni  zdravstveni  račun  postoji  da  bi  se  imao  jasan  uvid  u  to  koliko  građani  troše  preko  obaveznog  zdravstvenog  osiguranja,  koliko  plaćaju  iz  džepa  ili  pak  dobrovoljnog  dodatnog  osiguranja.  Na  taj  način  bi  se  evidentirala  svaka  usluga  koju  pacijent  plati,  od  dijagnostike  do  terapije,  u  privatnoj  ili  državnoj  ustanovi,  što  obuhvata  i  kupovinu  i  izdavanje  lekova  na  recept.
Za  formiranje  NZR-a,  Srbija  je  najpre  2002.  godine  dobila  300.000  evra  donacije,  a  potom  2004.  godine  uzela  kredit(!)  Svetske  banke  od  oko  130.000  dolara  za  isti  posao.  Danas,  prema  NZR-u,  Srbija  navodno  troši  osam  odsto  BDP-a  na  zdravstvo,  iako  nije  poznato  kako  se  došlo  do  tog  podatka,  koji  se  za  1,2  milijarde  razlikuje  od  procena  Svetske  banke.

Maja  Marčeta

 

<<Nazad