<<Nazad

alo

Novac za uvođenje Nacionalnog zdravstvenog računa potrošen bez rezultata

Ministarstvo zdravlja zaturilo 300.000 evra

Subota - 01.11.2008

Ministarstvo zdravlja potrošilo je 400.000 evra iz donacije Velike Britanije i kredita Svetske banke na višegodišnji projekat uvođenja Nacionalnog zdravstvenog računa, koji bi trebalo da objedini informacije o svim izdacima za zdravstvo svakog pacijenta i omogući da dobar deo računa nastalih kod privatnika pokrije obavezno zdravstveno osiguranje.

 

Pri tom se u Ministarstvu ne sećaju ni da su dobili donaciju od 300.000 evra. Rok za implementaciju ovog projekta je prošao, Nacionalni zdravstveni račun (NZR) još ne postoji, a građani Srbije koji će isplaćivati uzeti kredit ni danas ne znaju šta račun predstavlja.
NZR bi trebalo da da jasan uvid u to koliko građani troše preko obaveznog zdravstvenog osiguranja, koliko plaćaju iz džepa ili pak dobrovoljnog dodatnog osiguranja. Na taj način bi se evidentirala svaka usluga koju pacijent plati, od dijagnostike do terapije, u privatnoj ili državnoj ustanovi, što obuhvata i kupovinu i izdavanje lekova na recept. Tako bi se u svakom trenutku znao tok novca u zdravstvu, a time bi se dobila i potpuna slika zdravstvenog stanja stanovništva, kao i efekat pruženih usluga. NZR bi bio prezentovan na kraju svake godine i dostupan u štampanoj ili elektronskoj formi svim građanima.
U tu svrhu, Ministarstvo zdravlja je 2002. godine najpre dobilo donaciju od 297.454, 80 evra od Velike Britanije, kao „podršku razvoju nacionalnih zdravstvenih računa“. Međutim, dve godine kasnije, Ministarstvo uzima i kredit od Svetske banke u iznosu od oko 130.000 dolara zarad istog posla, nakon čega slede najave u medijima oko uvođenja NZR-a u toku 2006. i 2007.
Dr Jagoda Jorga iz Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije kaže da NZR ne postoji, pa nema uvida u to koliko se za zdravstvo zaista izdvaja jer se zvanični podaci ograničavaju samo na troškove u državnom sektoru.
- Izjave nadležnih iz Ministarstva zdravlja kako Srbija za zdravstvo izdvaja 250 evra po glavi stanovnika su u najmanju ruku netačne. Zdravstveni dinar predstavlja i ono što platimo kod privatnika, kao i ono što dajemo za vanstandardne usluge ili večernje klinike koje se najavljuju, a za koje korisnik ne dobija račun i ne zna kuda novac odlazi - kaže dr Jorga.
Međutim, da bi postojao uvid u pomenute troškove potrebno je izjednačiti privatni i državni sektor, odnosno omogućiti da se građani o trošku osiguranja leče i u privatnim klinikama.
- Nacionalni zdravstveni račun se ne može zasnivati na procenama, već na činjenicama, a prema onom što nam Ministarstvo nudi kao opravdanje za prethodne godine i potrošene stotine hiljada evra su isključivo procene - kaže dr Draško Karađinović iz Udruženja privatnih lekara i stomatologa.
- Građani u Srbiji godinama jednu zdravstvenu uslugu plaćaju dva puta, jednom iz doprinosa za zdravstveno osiguranje, drugi put iz džepa kod privatnika. Kad bi se uveo NZR, tako nešto ne bi bilo moguće - kaže Karađinović.
Ministarstvo zdravlja u odgovoru na pitanja „Alo!“ daje podatak samo o kreditu Svetske banke, dok informacija o donaciji ne postoji.
„Potprojekat se sprovodi od 2005. i ukupna vrednost iznosila je 110.000 evra“, stoji u odgovoru Ministarstva.
Rezultati dosadašnjeg rada objašnjeni su sledećim rečima:
„Računi koji su urađeni za 2003, 2004. i 2005. godinu deo su potprojekta koji je, između ostalog, imao zadatak da obuči naše profesionalce da rade na nacionalnom zdravstvenom računu. Samim tim, greške su moguće, pa je logično da računi za period od 2003. do 2005. godine nisu mogli da se koriste javno.“

„Račun postoji, ali vi to ne znate“

U Udruženju korisnika zdravstvenih usluga „Klub Zdravlje“ kažu za „Alo!“ da ovakvi podaci dovoljno govore koliko se građanima Srbije uzima u ime zdravlja, kao i da je jedini način da se ovakva pljačka spreči uvođenje NZR-a.
- Pomoćnik ministra zdravlja Snežana Simić izjavila je nedavno da račun postoji, ali da mi to ne znamo, što je samo po sebi skandalozno. Mi ne samo da ne znamo da li on postoji ili ne, već i ko ga je sprovodio, da li su to radili ekonomisti i pravnici, kojima je to struka, ili lekari i stomatolozi - kažu u Udruženju.

 

M. M.



<<Nazad