<<Nazad

 

Sreda, 16.3.2005.

Građani Srbije medicinske intervencije plaćaju i na mostu i na ćupriji: prvi put izdvajanjem od zarada, a drugi put u bolnici - milom, ili silom. Ko nema para crno mu se piše. Poruka je zastrašujuća, i glasi:

PLATI ili UMRI !

           o Sastavljači stravičnih lista redova smrti vole mito

           o 30 odsto pacijenata umre čekajući koronarografiju

           o Nabačeni pacijent privatniku, lekaru donosi 100-200 evra

         

- Otac je bio smešten u bolnicu gde je trebalo da operiše bruh. Međutim, vreme je prolazilo, a lekar koji je bio zadužen za intervenciju nikako ga nije stavljao na spisak za operacije. Kada sam otišao u njegovu kancelariju, naručio je kafu, zapalio cigaretu i rekao: "Znate da je vaš otac star i da mnogo mlađih ljudi, takođe, čeka na operaciju. Moraćete da se strpite."

- Pretpostavio sam o čemu se radi i, iako mi je bilo neugodno, ponudio mu malu finansijsku stimulaciju. Ustao je sa stolice, pružio mi ruku i rekao: "Sad se razumemo!"- priča B. V., jedan od čitalaca koji se javio redakciji NT.

Ali nije on jedini. Svakoga dana javljaju se ljudi koji tvrde da su poniženi tretmanom u srpskim bolnicama u kojima vlada hajdučija i otimačina.

Stravična iskustva pacijenata

Čitateljka M. N. priča kako je morala za svog sina, koji je ležao u bolnici, da iz svog džepa nabavi albumin (derivat krvne plazme):

- Pukao mu je čir i lekari su uradili intervenciju, ali je zapao u stanje u kojem mu organizam nije reagovao na terapiju. Tada sam dobila spisak na kome su bila četiri leka koje bolnica nije imala. Hirurg me je pitao u kakvoj sam materijalnoj situaciji i da li mogu da kupim lekove sa spiska, uz obrazloženje da su šanse za oporavak sa tim lekovima znatno veće. Otišla sam u privatnu apoteku, koju mi je preporučio, i sedam albumina platila 840 evra i dala još 100 evra za ostale lekove!

Jedna od sagovornica, R. D., ovako je opisala svoje iskustvo:

- Bila sam trudna tri meseca kada su analize pokazale da nešto nije u redu sa plodom. Lekar je posumnjao na Daunov sindrom i rekao da moraju da se urade detaljne pretrage. Posavetovao me je dođem na privatnu kliniku, na kojoj on inače popodne radi, kako bi uzeo uzorak iz bebine pupčane vrpce. Naravno, tu interveniju na privatnoj klinici morala sam debelo da platim. čak, 500 evra.    

Našoj redakciji javljao se i A. A. otac, šestomesečne bebe, koji je morao da plati porođaj svoje supruge u državnoj bolnici, pošto je ona želela da je porađa baš ginekolog kod koga je održavala trudnoću. A. A. nam se požalio i da je kasnije, takođe iz svog džepa, morao da plati i vakcinaciju deteta protiv opasnog hepatitisa B.

čitalac G.B. nam je ispričao kako ga je lekar ucenio da će mu operisati nogu i ugraditi kupljene titanijumske pločice, samo ukoliko se obaveže da će, nakon godinu dana, doći kod njega, a ne kod drugog hirurga, da mu te pločice izvadi iz noge. Reč je bila, po tvrdnjama G.B, o tome da je lekar planirao da upotrebljene pločice proda narednom pacijentu. 

 Obratio nam se i A.Ž. i ispričao da iz bolnice, nakon operacije, nije mogao da izvede majku dok nije platio 20 dinara za svaki dan ležanja, a da su tek onda počeli da se gomilaju troškovi:

- Lekar specijalista je, na otpusnoj listi, prepisao lekove koje je majka obavezno morala da uzima tokom oporavka kod kuće. Bez njih nije smela ni šest sati, a kamoli čitav dan. Pošto nije mogla sama da ode do lekara u domu zdravlja, kako bi joj napisao recept za lekove, otišao sam umesto nje. Njen lekar, rekli su mi radi u drugoj smeni. Sačekao sam, nije se pojavio. Drugi nije smeo da mu preuzme pacijenta, jer je to tako regulisano. Izbora nisam imao. Morao sam da odem u privatnu apoteku i da potrošim čitav mesečni budžet od 15. 000 dinara. Postojala je alternativa - da pustim da majka umere bez neophodnih lekova.

Lekari kao iznuđivači

            Sudeći po horor pričama naših čitalaca, srpsko zdravstvo počiva samo na jednom principu: plati ili umri. Ukoliko pacijent nema novca "da podmaže" i da spas potraži kod privatnika, bukvalno je osuđen na smrt. Zaboravljen u kazamatskom krevetu sa pocepanom posteljinom, ostavljen na bolničkom hodniku, ili upisan na neku od beskonačnih lista čekanja. I to pred očima ljudi koji su se zakleli na humanost.

Ako, međutim, pacijent ima novca i dobru volju da ga podeli sa lekarima, istog trenutka može da obavi sve potrebne analize, da dobije privilegiju da ga operišu najeminentniji profesori, da leži u apartmanu sa kupatilom, televizorom, internetom...

Novac se pacijentima otima na svakom koraku: lekari koji rade u državnim klinikama poslove nabacuju kolegama u privatnim, doktori pacijente otvoreno upućuju u određene privatne apoteke, za intervencije u državnim ustanovama uzimaju basnoslovne sume...

NT je prošle godine objavio i priču o eminentnom ortopedu, profesoru I.B. koji je uhapšen u trenutku dok je od pacijenata iznuđivao novac za operaciju kuka. Policija je, tom prilikom, kod njega pronašla beležnicu u kojoj je vodio evidenciju o novcu koji je dobio od pacijenata. Reč je bila o sumi od 160.000 evra sakupljenih za samo godinu dana!

Rezultati ispitivanja javnog mnjenja jasno su pokazali da građani smatraju da je srpsko zdravstvo najkorumpiranija javna služba. U poslednjem ispitivanju agencije Marten bord internešenel, (januar 2005.) pokazano je da najviše mita i korupcije ima u zdravstvu, zatim Vladi Srbije, policiji...

Korupcija je neizbežna?

Iako osiromašeni, građani Srbije danas svaku medicinsku intervenciju plaćaju dva puta -i na mostu i na ćupriji. Prvi put usluge plaćamo tako što, svakog meseca, od plata izdvajamo doprinos za zdravstvo, a onda se, kada se razbolimo, ponovo hvatamo za džep i lekarima u mantile guramo koverte, kako bi nas uopšte pogledali.  

Portparol Društva privatnih lekara i stomatologa dr Draško Karađinović, situaciju ovako objašnjava:

- Lekari zaposleni u državnim klinikama odlučuju kome će, kojim redosledom i u kom obimu pružiti medicinsku uslugu. U državnim ustanovama, koje finansiraju svi osiguranici, usluge mogu da dobiju samo oni koji "imaju vezu" ili oni koji lekarima još jednom plate. A najgore od svega je to što u srpskom zdravstvu korupcija ima sistemski karakter.

On podseća da je ministar Tomica Milosavljević pre dva meseca izjavio da je "zdravstvo, kao i čitava zemlja, u tranziciji, te da je stoga korupcija u ovoj delatnosti uobičajen pratilac". A u nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kako kaže Karađinović, ministar otvoreno predlaže da "državni" lekari rade privatno, van radnog vremena:

- To je idealna prilika da se ozakoni ova kriminalna pojava. Došli smo u situaciju da najodgovorniji službenik jednog resora, zvanično uvodi korupcijske mehanizme u državno zdravstvo.


Ako se usvoji Milosavljevićev o zdravstvu, lekari će potpuno legalno nastaviti da pljačkaju pacijente i da ih, pomoću listi čekanja, regrutuju za privatni dopunski rad. To ministar zove "otvaranjem preduzetničkog prostora u zdravstvu", ali samo za izabrane i privilegovane.  

Dr Draško Karađinović

iz Društva privatnih lekara i stomatologa


(Ne)opravdani redovi

Dr Momčilo Jakovljević, načelnik urgentne hirurgije u KBC "Dr Dragiša Mišović" objašnjava da postoje opravdane i neopravdane liste čekanja:

- Opravdano je kada na IKVB Dedinje na koronografiju pacijenti čekaju osam-devet meseci. Lekari tamo rade punom parom, ali redovi su dugi, jer je kapacitet ustanove mali. Bolnica je pravljena za 800.000 stanovnika, a u njoj se danas leče ljudi iz cele zemlje. Pitanje je zašto se ne dozida još neki sprat, i spreči da, zbog dugog čekanja, od 100 pacijenata koji čekaju na koronarografiju, umre čak 30 odsto!

Po rečima dr Jakovljevića, isti problem ima i Institut za onkologiju, koji, sa nepromenjenim kapacitetima, radi više od 25 godina:

-Čekaonice su prepune, a pregledi i lečenje zakazuje se mesecima unapred. Nijedan ministar nije se setio da podigne još nekoliko spratova i zaposli još lekara. Niko ne vodi statistiku koliko ljudi umire čekajući red na dijalizu na odeljenjima sa kapacitetom od 30 aparata, ka kojima gravitira 300 bubrežnih bolesnika. A da ne pričamo o skupim operacijama kuka, srca, mozga, transplantacijama...

             Sa druge strane, kako navodi dr Jakovljević, mnogo češće, svedoci smo stvaranja neopravdanih redova, koji se stvaraju po direktivi, kada uprava bolnice naredi da se otvori knjiga zakazivanja.

- U takvim slučajevima lekari moraju da najbanalnije intervencije zakazuju nedelju dana unapred, a složenije i nekoliko meseci. Ako je pacijentu dugo da čeka, mora da plati da bi brže došao na red. Od 100 pacijenata, 20 će reći "dobro" i doći za šest meseci, a dotle će im zdravlje biti ozbiljno narušeno, ukoliko već ne budu mrtvi. A oni koji uslugu žele odmah i spremni su da je plate-dobiće vizit kartu lekara koji radi na privatnoj klinici, a koji će kolegi iz državne bolnice dati 100 evra po bolesniku. Ako od 100 pacijenta, na ovu transakciju pristane samo troje dnevno, lekar u državnoj službi je zaradio 300 evra. Puta trideset dana u mesecu - to je 9.000 evra!

Dr Jakovljević otkriva da je praksa u srpskom zdravstvu da se privatni i državni lekari ispomažu, i priča svoja iskustva:

- Dolazio je kolega sa privatne klinike i nudio mi 200 evra po pacijentu ako mu pošaljem bolesnike koji treba da operišu bruh. Intervencija kod njega košta 800 evra. Odbio sam ovu ponudu, ali znamo da je ne odbijaju svi.

 


Sumnjivo istraživanje

Ministar Tomica Milosavljević je, pre izvesnog vremena, tvrdio da je čak 80 odsto građana zadovoljno stanjem u zdravstvu. Po njegovim podacima, pacijenti su najzadovoljniji stomatološkim uslugama (čak 91 odsto). Međutim, podaci zvanične državne zdravstvene statistike (Institut za zaštitu zdravlja Srbije, jun 2004.) pokazuju da jedan stomatološki tim, znači stomatolog i sestra, stave samo dve plombe na dan. Dr Karađinović ove podatke komentariše na sledeći način:

- Uočljiva je oštra kontradikcija između tvrdnji ministra i podataka zvanične statistike. Uostalom, i samo Ministarstvo zdravlja ocenjuje državnu stomatološku službu vrlo strogo u svom strateškom dokumentu jer, citiram: "Radna angažovanost službe je niska sa prosečnim brojem poseta u toku radnog dana (6,6) i manje od jedne posete u toku radnog sata (0,8). U toku godine imamo manje od jedne posete stomatologu po stanovniku, na svakih pet stanovnika samo jedan plombiran i jedan izvađen zub…

 


 

Veštačke nestašice

Dr Karađinović objašnjava da ako određene intervencije mogu da se, zbog složenosti, izvode samo u jednoj bolnici (neurohirurgija, kardiohirurgija), pacijent je prisiljen da plaćanjem bolnici skrati listu čekanja. U drugom slučaju, za jednostavnije intervencije, pacijenti se šalju u privatnu praksu:

- Tako se stvaraju veštačke nestašice u državnim bolnicama, prave se liste čekanja, a pacijentu nudi da u bolnici plati intervenciju koja će biti nešto jeftinija nego u privatnoj klinici. U Novom Sadu, na primer, CT pluća (kompjutersko snimanje), ako ga pacijent želi odmah, košta 6.000 dinara u državnoj bolnici.

Dr Karađinović objašnjava da je praksa slična i kod operacija veštačkog kuka, gde pacijent dobija adresu hirurga kod koga će kupiti neophodnu protezu. Inače, po njegovim navodima, ova intervencija košta 1.500 evra više nego na evropskim klinikama. A kao najtipičniji primer stvaranja veštačke oskudice, koji je svaki građanin i lično osetio, navodi državnu stomatologiju:

- Građani već znaju da kod državnog stomatologa uvek nešto nedostaje: pokvarena je turbina, nema materijala, doktor je na bolovanju, zakazuje se za idući mesec... Pacijentu ne preostaje ništa drugo, nego da uzme vizit kartu i ode da popravi zube na naznačenoj adresi. Naravno, na mestu gde državni lekar radi u privatnom aranžmanu.

Hajdučija i otimačina u zdravstvu, kako kažu naši sagovornici, u državnim ustanovama zove se "vanstandardna usluga" ili "usluga na lični zahtev". Na taj način, u Srbiji samo bogati imaju pravo da se leče i ozdrave.

 - Direktori nekih državnih bolnica pacijentima sa dubljim džepom, nude apartmanski smeštaj, luksuz s pet zvedica. Istovremeno, u susednim sobama leže pacijenti koji nemaju para za "ekstra usluge" i gledaju u oguljene plafone, spavaju na pocepanim čaršavima i jedu krompir i pasulj - navodi Karađinović.

Globa na lični zahtev

Po njegovim navodima, u Kraljevu se naplaćuju usluge "na lični zahtev":

- Izdata je naredba da se pacijentu može naplatiti usluga ukoliko on na njoj "insistira". Intervencije se, u ovom slučaju, obavljaju van radnog vremena, a lekar koji ih pruža dodatno je novčano stimulisan. Po ovom cenovniku, ukoliko trudnicu ginekolog leči u državnoj bolnici, ali van njegovog radnog vremena, naplaćuje joj  2.400 - 8.000 dinara, dok se carski rez plaća po tarifi 14.000-16.000 dinara.


Duge liste čekanja

U privatnoj praksi u Beogradu, cenovnik najvažnijih pregleda je sledeći: magnetna rezonanca košta 12.000, snimanje skenerom 4.000-6.000, kolor doplerom 4.000, a ultra zvuk 1.500 dinara.

A situacija u nekim Kliničkim centrima Srbije izgleda ovako:

o U Kraljevu ćete, ako nemate 6.000 dinara, na skener stići početkom maja.

         o U Kragujevcu, koji ima dva skenera, na pregled se, redovnim putem, stiže za dva- tri dana, na jedan od četiri kolor dopera-za mesec dana, a na EEG u istom terminu. Magnetnu rezonancu ovaj centar nema.

         o U Sremskoj Kamenici, ukoliko nemate da platite blizu 5.000 dinara, na skener ćete čekati devet meseci, na pregled kolor doplerom šest, a na EEG sedam meseci. Ako ovih dana dobijete uput za magnetnu rezonancu, na red ćete doći tek uoči Nove godine.

         o U Novom Sadu je situacija slična. Na skener se čeka devet meseci, na kolor dopler šest, magnetnu rezonancu devet, a na EEG oko pet meseci.

o Na Bežanijskoj kosi na skener se čeka tri meseca, kolor dopler  četiri, magnetnu rezonancu, takođe, četiri, a na EEG tri meseca.

         o U bolnici Dragiša Mišović na skener ćete čekati svega dan- dva, na pregled kolor doplerom skoro dva meseca, osim ako ne izdvojite 3.999 din. Na EEG ćete, ako nemate "vezu" ili ne platite uslugu, čekati do dva meseca, dok MR ova klinika nema.

S.S.


 

Na ovakav način, kako navodi, uzurpira se državna imovina, bolnice, hirurške sale, skeneri, rendgen aparati...

- Zamislite trudnicu koja ima nesreću da se porađa u vreme kada druge dve trudnice, koje plaćaju "na lični zahtev", dolaze sa svojim izabranim ginekolozima, koji angažuju osoblje bolnice i koriste lekove i opremu za svoje platežne pacijente. Ta žena će biti gurnuta u ćošak hodnika - otkriva dr Karađinović.

            Situacija u srpskom zdravstvu je, slažu se sagovornici, katastrofalna. A probleme para, korupcije, loših odnosa i političkih igara, nesrećni građani, već dugo vremena, plaćaju životom.

 S. Vlajnić