<<Nazad

 

 

naslovna.jpg
31.mart, 2010.
  


Liste čekanja i dopunski rad u bolnicama


Članak “Kontrola listi čekanja za operacije na srcu” (Politika, 24.mart) ponovo aktuelizuje sistemska pitanja srpskog zdravstva. Iz podataka koje je izneo Ministar zdravlja saznajemo da je na pr. od ukupnog broja po život važnih urađenih hiruških intervencija na srcu (bajpas) čak 20 odsto urađeno u režimu dopunskog rada za pacijente koji su platili iz džepa i tako preskočili listu čekanja! Treba podsetiti da po Zakonu o zdravstvenom osiguranju (čl 45) ovakva vrsta terapija spada u tkz. “Osnovni paket usluga” koji se bazira na principima jednakosti, dostupnosti i pravednosti za sve osiguranike RZZO. Međutim, očito je da je 20 odsto srčanih bolesnika diskriminisano po imovinskoj osnovi jer nisu imali novca da plate dopunski radi na blagajni državne bolnice I time spreče sopstveni “pad” na listi čekanja. Nije potrebno naglašavati težinu zdravstvenih posledica kod tako oštećenih pacijenata niti socijalnu cenu za njihove porodice i društvo u celini.Kao ni troškove za RZZO, to jest za sve nas, u slučaju potraživanja nadokanade štete oštećenih osiguranika ili njihovih porodica zbog neopravdano uskraćenog prava na blagovremeno lečenje.

Preskakanje liste čekanje za novac obavljanjem dopunskog rada je neprihvatljivo jer zadire u same temelje funkcionisanja javne zdravstvene službe.Uzrok ovoj pojavi je više odredbi u sistemskim zakonima koji ozakonjuju dopunski rad u državnom zdravstvu.Za razliku od drugih javnih službi, u zdravstvu postoji institut dopunskog rada po kome državni službenici-lekari mogu da istu delatnost za koju su plaćeni iz budžeta, obavljaju i dopunski za novčanu nadoknadu.

Od više iznetih rešenja posebno je štetno ono koje se zasniva na otkupljivanju od strane RZZO tako definisanog dopunskog rada. Time se paradoks produbljuje jer dodatno stimulisanje konflikta interesa može samo pogoršati postojeće stanje sobzirom da će plaćanje dopunskog rada od RZZO smanjiti produktivnosti u redovno radno vreme. Očigledno je da službenik nema istu produktivnost kada radi za sigurnu platu i kada je plaćen po učinku. Tešku pravnu dilemu predstavlja i usaglašavanje plaćanja dopunskog rada sa Zakonom o platama u javnim službama sobzirom da pomenuti zakon ne poznaje mogućnost da službenik privatno zarađuje u državnoj ustanovi. Stoga, ukidanje dopunskog rada i uvođenje višesmenskog rada po potrebi predstavlja najozbiljniju opciju za smanjenje lista čekanja i moralo bi biti polazno stanovište u traženju budućih rešenja za efikasno korišćenje državnog zdravstvenog resursa.


Dr Draško Karađinović

Udruženje privatnih lekara i stomatologa

Novi Sad


 


Back

 

<<Nazad