<<Nazad

Novi Sad, 6-8. 1. 2006.
 

Monopol kao uzrok korupcije u zdravstvu

Nedavna javna rasprava u Skupštini Vojvodine oko Nacrta zakona o zdravstvenom osiguranju je ponovo potvrdila nesposobnost Ministarstva zdravlja da nađe kvalitetan odgovor na izazove modernog zdravstva. Sa žaljenjem je primećeno da ministar zdravlja Tomica Milosavljević nije prisustvovao raspravi u Novom Sadu, što je među prisutnim vojvođanskim lekarima pojačalo utisak da ne postoji volja za kvalitetnim stručnim dijalogom.

Pre analize treba se  podsetiti na tri osnovne karakteristike reforme zdravstvenih sistema u svim zemljma u tranziciji, od Baltika do Balkana (sa izuzetkom Srbije). Prva karakteristika je demonopolizacija državnog zdravstva kroz postupak privatizacije velikih delova sistema. To je rezultiralo činjenicom da 80%- 95% kapaciteta primarne zdravstvene zaštite (Dom zdravlja) u tranzicionim zemljama počiva na privatnom sektoru sa tendencijom daljne vlasničke transformacije. Druga je decentralizacija i diverzifikacija izvora finansiranja formiranjem javno-privatnog miksa zdravstvenih fondova i privatnih osiguravajućih društava. Uvođenje pluralizma na nivou davaoca usluga i finansiranja su temelj treće bitne karakteristike reforme a to je slobodan izbor lekara od strane građana. Sa slobodnim izborom lekara, u državnom ili privatnom sektoru i novcem iz osiguranja koji ga prati, građanin konačno dobija mogućnost da ostvari svoja zdravstvena prava po standardima modernih država.

Da li nešto od ovih opštih trendova predviđeno u predlozima zakona iz zdravstva? Nažalost, ne samo da predlozi ne sadrže ništa od potrebnog, već predstavljaju očigledan korak u nazad u odnosu na rešenja u zemaljama oko nas.

U zakonu se zapaža više sistemskih nejasnoća i kontradikcija a prisutna su i brojna rešenja sa visokim koruptivnim potencijalom. Osnovni principi demonopolizacije modernog zdravstva "pacijent slobodno bira lekara" i "novac prati pacijenta" u zakonu nisu predviđeni. Monopol davaoca usluga iz državnog sektora se jača suprotno svim intencijama i reformama u uspešnijim tranzicionim zemaljama. Takođe, zakon se bazira na monopolu jednog državnog obaveznog zdravstvenog fonda iako brojne postkomunističke zemlje troše manji udeo bruto domaćeg proizvoda za zdravstvo od Srbije a finansiraju zdravstveni sistem iz više javnih i privatnih zdravstvenih osiguranja.

Pacijent i dalje ne može da slobodno bira lekara u privatnom ili javnom sektoru sto je suprotno standardima EU. Ovo bitno smanjuje produktivnost, efikasnost i kvalitet zdravstvene zaštite ali zato daje snažan podsticaj korupciji. Iz ekonomije je poznato da je zakonska regulativa koja štiti monopole generator sistemske korupcije.

Nejasna je definicija "osnovnog paketa usluga" koju Vlada i ministarstvo zdravlja imaju pravo uvek da promene u obimu i sadržaju tako da građanin nikada ne zna šta dobija za doprinos obaveznog zdravstvenog osiguranja. To je suprotno elementarnim pravima koja proističu iz obligacionog odnosa između osiguranika i osiguranja. Osim što podriva ekonomsku održivostt sistema ova neodređenost smanjuje i fiskalnu disciplnu građana prema izvršavanju obaveze uplaćivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje. Već o ovi pravni i privredni paradoksi pokazuju da je predloženi koncept osiguranja daleko ispod normi savremenog zdravstvenog sistema i da predstavlja eksperiment s čisto propagandnim ciljem.

 

Dr Jovan Rakić

Društvo privatnih lekara i stomatologa Srbije

 

<<Nazad