<<Nazad

06.07.2007.
 
Datum i vreme postavke:  
 
 
06.07.2007.  
Pošalji vest
 
Štampaj
 
Komentari
Početna :: Magazin :: Medicina nije matematika
Medicina nije matematika
Novinar: Dušan Iković,   Fotoreporter:

Okružno tužilaštvo u Beogradu nedavno je podnelo sudu zahtev za sprovođenje istražnih radnji za smrt trogodišnje Anje Grahovac, koja je 4. juna posle operacije katarakte tragično preminula. Anesteziolog Stanoje Glišić, osumnjičen za teški slučaj nesavesnog lečenja trogodišnje Anje Grahovac, tereti se da je prilikom hirurškog zahvata devojčici tubus stavio u jednjak umesto u dušnik.

– Smrt je faktički nastupila u toku operacije pod anestezijom zbog problema sa snabdevanjem kiseonikom – kaže dr Ivica Milosavljević, načelnik sudske medicine VMA. – Anja je ostala bez kiseonika. Pri prijemu u Institut za majku i dete EG linija je bila ravna, što znači da je dete bilo u stanju moždane smrti. Po propisima Svetske zdravstvene organizacije, računa se da je smrt nastupila tokom operacije.

Na vest da je Anja umrla usled nedostatka kiseonika, Aleksandar Grahovac, otac devojčice, rekao nam je:

– To je najstrašnija bruka da neko u 21. veku ostane bez kiseonika u toku operacije. Ovo je strašno! Petnaest dana nisu hteli da mi kažu da je Anja u stanju moždane smrti, a to su morali znati.

Skrivanje zločina

Beogradska policija je uhapisla Stanoja Glišića (69) iz Beograda, anesteziologa u penziji i člana operativnog oftalmološkog tima koji je operisao trogodišnju Anju Grahovac iz Beograda, koji je, postupajući nesavesno, započeo proces anestezije s opremom koja nije bila ispitana, atestirana i koja je bila bez potvrde o urađenom adekvatnom servisu, i pri tom nije kontrolisao dotok kiseonika u toku operacije.

Stanoje Glišić je u javnosti poznat kao profesor na predmetu anestezije i reanimacije Medicinskog fakulteta u Beogradu, a bio je i direktor Klinike za anesteziju, reanimaciju i terapiju bola Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu i konsultant u nekoliko privatnih klinika. Uhapšeni profesor je član Jugoslovenskog udruženja za anesteziologiju i reanimaciju i nekoliko međunarodnih organizacija.

I dvojica lekara Božidar Ilić i Dejan Milutinović, vlasnici privatnih bolnica, i serviser aparata Milan Vasiljević (73) osumnjičeni su za teško delo protiv zdravlja ljudi i određen im je pritvor od 30 dana.

Utisak je, međutim, da su ova hapšenja iznuđena posle uznemirenosti i velikog pritiska javnosti. Naime, u Srbiji lekarske strukovne organizacije i pravosuđe vrlo retko optužuju doktore za profesionalne greške. U slučaju male Anje, Sud časti Privatne lekarske komore, razmatrajući okolnosti njene tragične smrti, zaključio je da nije bilo stručnih propusta u celokupnom medicinskom postupku. Stručna lekarska udruženja nisu osudila prekršaj lekarske etike, a Lekarska komora Srbije nije sazvala hitnu sednicu, već je najavila da će se ovaj slučaj razmatrati tek 2008. godine.

– Srbija je među retkim zemljama koja UN ne prijavljuje prigovore na stručni rad lekara – upozorava Zorica Marković, predsednica UO Kluba zdravlja. – Nemačka je prošle godine prijavila 42.000 prigovora, od kojih je 12.000 dokazano. Hrvatska je, recimo, prijavila 1.600 prigovora. Sudsko-medicinski odbor za poslednjih deset godina razmatrao je samo 65 slučajeva za koje se sumnjalo da su lekarske greške. U javnosti se, međutim, stiče utisak da su stručni propusti lekara, ili bar sumnje pacijenata na nesavesno lečenje, mnogo učestaliji. Većina ne stigne do sudova, a i oni koji uđu u sudski postupak retko kada se završe osudom lekara. Najčešće lekarske greške zbog kojih pacijent može izgubiti glavu jesu nepridržavanje postupaka i pravila profesije o lečenju, nesmotrenost i nemarnost (na primer, ostavljanje gaze u pacijentovom telu)...

Smrt u ordinaciji

Poslednjih godina od lekarske greške stradalo je 20 ljudi. Ivana Đurđić, psihijatar iz Beograda, greškom lekara praktično je ugušena na porođaju u GAK-u u Višegradskoj još pre sedam godina, a prošlogodišnja presuda Drugog opštinskog suda kojom je dr Vlada Andrić, anesteziolog, osuđen na tri godine zatvora još nije pravosnažna. Borba Milene Gavrilović, majke petogodišnjeg Stefana, koji je pre deset godina umro od trovanja krvi posle operacije krajnika, da dokaže lekarsku krivicu, praktično, još traje. Četvrti opštinski sud nedavno je doneo oslobađajuću presudu lekaru Instituta za majku i dete, ali je Četvrto opštinsko tužilaštvo najavilo žalbu.

Dijana, majka Jelice Radović (19), koja je umrla posle operacije čukljeva u "Decedri", nada se da će sudski spor, pokrenut po službenoj dužnosti, biti završen do kraja godine. Veštačenje dugo traje, a najveći problem je što sudija nema prema čemu da se ravna, jer ne postoji zakonska procedura šta sve hirurg pre i tokom operacije mora uraditi, kaže Dijana.

Ljiljana Abramović (19) iz Borče, "prošetana" kroz četiri ustanove – Urgentni centar, GAK u Višegradskoj, psihijatriju "Laza Lazarević", gde je smeštena posle jaukanja i previjanja zbog bolova, u Institutu za infektivne bolesti – umrla je od slepog creva 2002. Porodica pred Drugim opštinskim sudom još vodi spor.

– Lekarsku grešku nije teško dokazati – kaže profesor dr Branimir Aleksandrić, direktor Instituta za sudsku medicinu u Beogradu. – Samo je potrebna uredna medicinska dokumentacija. Čak i kada medicinske dokumentacije nema, po ishodu lečenja može se indirektno zaključiti šta se dogodilo. Medicina nije matematika, tu je uvek moguća nepredviđena komplikacija, i u čak 98 odsto slučajeva ispostavi se da su sumnje na lekarsku grešku, zapravo, neosnovane.

– Samo od 1. januara do 31. maja zdravstvene inspekcije su zatvorile 89 privatnih ordinacija koje nisu ispunjavale zakonske i stručne uslove za rad. Javnost nam mora verovati: inspektori su svakog dana na terenu, ali ja nemam 25.000 inspektora da čuvaju i gledaju šta radi 25.000 zdravstvenih radnika. Do tragičnog događaja nikada nisam čuo za privatne ordinacije "Ilić" i "Perfekta". Procenjujemo da u Srbiji ima između 3.000 i 4.000 ordinacija – kaže ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević.

 

KAZNE ZA NESAVESNE

Zbog krivičnog dela nesavesnog pružanja lekarske pomoći, kada je urađeno s umišljajem, zakon predviđa zatvorsku kaznu od tri meseca do tri godine. Najstrože zaprećene kazne predviđene su za teška krivična dela protiv zdravlja ljudi. Počiniocu ovog krivičnog dela preti kazna zatvora od godine do čak 12 godina.

Zbog opasnosti od lekarske greške dosad se od profesionalne odgovornosti lekara osiguralo 1.200 zdravstvenih radnika Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara", ali i stručnjaci iz Instituta za majku i dete u Beogradu, Opšte bolnice i Doma zdravlja u Zrenjaninu, KBC "Dragiša Mišović", kao i desetak privatnih klinika. Za ovo osiguranje među našim lekarima ima dosta zainteresovanih jer lekarska greška više nije tabu tema.

Greške na dve stolice

Kao glavni razlog za lekarske greške stručnjaci navode trku za profitom i potrebu doktorÔ da rade na dve stolice – i u državnim i u privatnim bolnicama. Dr Draško Karađinović, portparol Društva privatnih lekara i stomatologa, kaže da je neophodno pokrenuti inicijativu u Skupštini Srbije za izmenu zakona i da se treba zalagati za razdvajanje državne i privatne lekarske prakse.

– Imamo zakon koji poništava svaku etiku. Ne mogu lekari raditi na dve stolice – raditi u državnoj ustanovi i slati pacijente u ordinaciju gde više zarađuju.

– Od 1. januara 2009. godine biće ukinuto pravo na dopunski rad lekara. Doktori će morati da se odluče da li će svih osam sati raditi u državnoj ustanovi ili pola radnog vremena u državnoj, a pola u privatnoj ordinaciji. Takođe, više neće biti i mogućnosti da se, kao dosad u slučaju ordinacije "Ilić" – radi u porodičnoj manufakturi. Iako niko ne želi da tvrdi kako je ova odluka u direktnoj vezi sa smrću trogodišnje Anje Grahovac, činjenica je da je ovaj nesrećni slučaj pokrenuo pitanje dokle će lekarima iz državnih ustanova biti dozvoljeno da rade i u više privatnih zdravstvenih ustanova, kao i da li mogu kvalitetno obavljati lekarski poziv "od jutra do sutra" – kaže dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

 

<<Nazad