<<Nazad

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota.19. 4. 2003.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa vama ...            Najnovije vesti iz zemlje i sveta ...

 

UPOZORENJE

Ministar ne priznaje vlasničke odnose

"Vlasnički odnosi nisu presudni", "Glas javnosti", 14. april 2003. godine

Kako je ministar Tomica Milosavljević nepravilno interpretirao stavove Društva privatnih doktora stomatologije Srbije, neophodno je najširoj javnosti ukazati na potencijalnu opasnost od brzopletih i štetnih aktivnosti interesnih grupa i birokratskih struktura Ministarstva zdravlja o nacrtu zakona o lekarskim komorama.

Podsetićemo čitaoce da je model lekarske komore za koju se zalažu ove grupe prepisan iz JUL-ovskog zakona iz 1996. i meša na apsurdan privredni i pravni način lekare iz državnog i lekare iz privatnog sektora. Ili drugim rečima, to je kao kada bi se u jednu hibridnu komoru, koja ima obavezujuće privredne nadležnosti, strpali advokati (privatni preduzetnici) i sudije i tužioci (državni službenici) sa objašnjenjem da su svi po struci pravnici.

Što ministar ne razlikuje pojam profesionalnog od stručnog ili što ne zna da je komora po definiciji udruženje poslodavaca, nije toliko strašno jer je ministar lekar; ali da to ne znaju pravni savetnici ministarstva zdravlja već predstavlja ozbiljan problem i jasan simptom nekompetentnosti i ideološke obojenosti ovih službi. Ukratko ću navesti samo neke argumente koje ukazuju na potpuno pogrešan koncept državno-privatničke komore.

1. Državno-privatnička komora lekara donosi veliki rizik za zdravlje pacijenata u pogledu kvaliteta lečenja. Kako su kvalitet lečenja i norme zaštite pacijenata od stručne greške tesno povezani sa modelom profesionalnog organizovanja lekara eksperiment sa hibridnom komorom će imati teške posledice i predstavlja veliki korak u nazad i udaljavanje od evropskih stručnih i profesionalnih tendencija. Jednostavno rečeno, ako za naše pacijente želimo kvalitet lečenja koji postoji u razvijenim evropskim zemljama, onda treba preuzeti model lekarske komore koji postoji u EU. Uljuljkivati građanstvo i pacijente praznim pričama o nebuloznim modelima komore koji ne postoje u praksi predstavlja pogrešan pristup reformi srpskog zdravstva.

2. Sa stanovišta ekonomske racionalizacije našeg zdravstvenog sistema, državno-privatnička komora predstavlja veliku avanturu čije nepotrebne ali ogromne troškove treba da platimo svi, a da korist ima samo mala grupa odabranih lekara. Model savremenog zdravstvenog osiguranja kome težimo (osnovno i dopunska, privatna osiguranja) nije kompatibilan sa komorom u kojoj lekari zaposleni u državnom sektoru diktiraju privrednu politiku svojim kolegama -privatnicima. Da je tako, već bi i Nemačka ili Švajcarska imale hibridnu komoru, a ne bi čekali nas da je izmišljamo. Korist od ovakve komore će imati samo oni pojedinci u državnom zdravstvu kojima sedenje na dve stolice omogućava gazdovanje državnim resursima, bez ulaganja svoga kapitala, bez tržišnog rizika, bez efikasne kontrole poslovanja, bez plaćanja poreza...

Zvučno najavljivane licence ili "centri za permanentnu edukaciju" će biti faktor velikog skoka cena lečenja jer oni koji budu imali monopol na (pro)davanje ovih dozvola za rad će gledati da tu sinekuru maksimalno rentabilizuju uz otvaranja prostora korupciji zbog stalnog konflikta interesa. A sve to će morati da dodatno plate naši pacijenti, odnosno svi mi preko zdravstvenog osiguranja i uz krajnje sumnjive efekte stručnog usavršavanja.

3. Pravnički posmatrano, zakon o mešanoj državno-privatničkoj komori je već dva puta odbijen od Republičke Vlade kao neusaglašen sa Ustavom Srbije. I laiku je jasno da su pravo na privatnu svojinu i slobodu preduzetništva bitne ustavne kategorije i da se ne mogu poništavati voljom uskih interesnih grupa pa ma kakve oni pozicije zauzimali u srpskom zdravstvu. Logika ponašanja "što je moje to moje, što je tvoje to je naše" ipak pripada kleptokratskoj prošlosti a što neki nisu prepoznali epohu u kojoj žive pa smatraju da razlika između državnog i privatnog vlasništva "nije presudna" je problem lične orijentacije u prostoru i vremenu.

Ipak, najdragoceniji znak da smo mi privatni stomatolozi Srbije na dobrom putu nam je stigao iz Evropske Agencije za obnovu, organa EU u našoj zemlji, koja daje na stotine miliona evra za razne programe pomoći i rekonstrukcije. Ova organizacija negativno ocenjuje nacrt hibridne, državno-privatničke komore i nudi svoju pomoć u pravljenju novog zakona koji će biti harmonizovan sa evropskom regulativom.

I ja, kao i brojne koleginice i kolege iz privatnog zdravstvenog sektora smatramo, pre svega zbog osnovnog prava miliona naših pacijenata - sugrađanina na kvalitetno lečenje, da ovu ponudu iz Evrope treba što pre prihvatiti. Jer, prihvatanje koncepta lekarske komore koji nam nudi Evropska Unija je obaveza svih nas koji, i u državnom i u privatnom sektoru, svojim pacijentima želimo da pružimo zdravstvene usluge dostojne vremena u kome živimo.

Dr Draško Karađinović,

portparol
Društva privatnih doktora stomatologije Srbije,
Novi Sad

 



<<Nazad