<<Nazad

 

NOVI SAD, PETAK, 13. maj 2005. GODINE

VISKI, BOMBONJERE I PONEKI EVRIĆ

DA LI SU „BELI MANTILI" OPRAVDANO NA GLASU KAO JEDNA OD NAJPODMITLJIVIJIH STRUKA


Po istraživanjima iz 2002. godine lekari su, odmah posle carinika, najviše skloni podmićivanju. Kasnija istraživanja na ovu temu nisu rađena, ali o korupciji u zdravstvu ne prestaje da se govori. Najčešće pritužbe stižu od pacijenata, o mitu se govori i među zdravstvenim radnicima, ali o svemu ovome više se šapuće nego što je iko od spreman da javno iznese dokaze. U zdravstvenim ustanovama uvedeni su i zastupnici pacijenata, koji treba da štite njihova prava, ali među pritužbama koje stižu do njih gotovo nema ni jedne koja se odnosi na mito.
To svakako ne znači da korupcije nema, niti da je ima manje nego ranije. Ona je, kako se čini, duboko ukorenjena u gotovo svim oblastima, pa i u zdravstvu, ali kako se radi o humanom poslu, u kojem su u pitanju životi ljudi, javnost je na podmitljivost zdravstvenih radnika posebno osetljiva.


Plava koverta najbolje rešenje?


Brojne su "kritične" tačke u zdravstvu u kojima se javlja korupcija. Kapaciteti ustanova najčešće su nedovoljni, pa se pojedini pacijenti opredeljuju za kraći put do lekara, bolničkog kreveta ili do neophodne intervencije. Plava koverta pokazala se, kao i u mnogim drugim delatnostima, kao najbolje rešenje. Računi za dijagnostičke procedure trebalo bi da se plaćaju na ovlašćenom šalteru zdravstvene ustanove uz obaveznu priznanicu, ali često lekar od pacijenta uzima novac u četiri oka, bez potvrde da je novac primio. Ima i onih lekara koji će za uslugu tražiti novac, ili neku drugu materijalnu vrednost, kao na primer frižider, nakit, servis, sanduk viskija... što se prepričava među lekarima.
Javno svi kažu da "neko to radi", da se priča za pojedine kolege da su podmitljivi, ali niko ne želi da kaže ko su oni, niti o kakvim poklonima je reč. Generalno, svi lekari su ogorčeni što se pod kapu korumpiranosti stavlja profesija, jer, bez obzira što ima onih koji putem plavih koverti naplaćuju svoje usluge, najveći deo zdravstvenih radnika pošteno radi svoj posao. Lekari su pogođeni ovakvim izjavama pošto to shvataju kao atak na dostojanstvo profesije. Naročito su pogođeni oni koji skromno žive od svojih zarada, a koji se ovakvim generalnim napadima stavljaju na stub srama. Ali, s druge strane, priča se da ima i onih koji neće da se late skalpela ukoliko ne dobiju novac, da pacijentu namerno predočavaju kako im je intervencija neophodna, ali je lista čekanja duga... A pomeranje na listi košta.
Po rečima profesora etike dr Jovana Marića, najčešće su korumpirane grane medicine u kojima se ne može odugovlačiti s intervencijom, gotovo da pacijent mora pristati na ponuđene uslove. Kao etičara ovakve priče ga pogađaju, ali one su učestale u situaciji ispoljavanja neravnopravnosti u društvu i kršenja društvenog morala.


Kako zahvaliti doktoru?


Darovanje doktora u narodu se često smatra kao vid zahvalnosti. Zato nije čudo što u toku lečenja rodbina bolesnika skoro svakodnevno časti medicinsko osoblje i lekara. Time se očekuje da će sestra obratiti malo više pažnje na bolesnika, da će lekar češće obilaziti pacijenta i učiniti sve da se on najbolje leči. I
posle završenog lečenja vrlo često slede pokloni, a pod njima se podrazumevaju
razne stvari različitih vrednosti.
U našoj sudskoj praksi vrlo retko se dešavalo da neko odgovara za mito, a u oblasti zdravstva ovakvi primeri su izuzetno retki. Čak i kada je pacijent tužio lekara za mito, pošto se ovakva primopredaja obično odigrava u četiri zida, teško ga je dokazati. Poznato je i to da kolege štite jedan drugog, pa i u slučajevima kada se zna da neko od njih uzima mito, najčešće se iz solidarnosti ćuti.
- Posebna priča su sami pacijenti. Duboko ukorenjeno shvatanje u narodu da lekara treba dodatno darivati za njegov rad dovelo je do stava da se u ordinaciju ne ide bez poklona i punog novčanika.
– Pacijenti moraju da znaju da je kažnjivo i primanje i davanje mita – kaže profesor Medicinskog prava na Kragujevačkom univerzitetu Jakov Radišić. –
Ukoliko pacijent putem plave koverte ili nekog drugog poklona želi da za sebe pridobije veća prava od onih koje zakon garantuje može da odgovara pred zakonom. Isto tako, ukoliko lekar traži ili primi poklon ili njime uslovljava lečenje smatra se da krši zakon.
- U izjavi ministra zdravlja dr Tomice Milosavljevića koju je jednom prilikom dao za naš list kaže se da korupcije u zdravstvu ima više nego što lekari žele da priznaju, a manje nego što se priča među građanima. U kriznom sistemu koji traje više od deset godina ima različitih načina veće ili manje korupcije, koje su kao voda, "koju ne možete zaustaviti".
– Građani moraju da shvate da ako hoćemo da se borimo protiv korupcije, moraju da budu samosvesni i da se trude da ostvare svoja prava – kaže dr Milosavljević.
Ovih dana se i sam ministar Milosavljević našao na udaru kritika manje grupe privatnih lekara zbog nesklada između onoga što je naše zdrastsvo dobilo od Evropske unije, a radi se o 90 miliona evra bespovratne pomoći i efekata odobrenih projekata. Ovi udari stižu od Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije, koji tvrde da je mnogo dobijenih para pojela korupcija. Ministarstvo zdravlja tvrdi da su svi projekti finansirani parama Evropske unije uspešno ugrađeni u naš državni sistem lečenja. Gde je istina teško je reći, ali je sigurno da je ovo još jedna senka koja je pala na zdravstvo.
– Korupcije u zdravstvu ima u svim zemljama, a što je ona siromašnija korupcije je više – kaže za "Dnevnik" pomoćnik ministra zdravlja dr Vasilije Antić. – Donošenjem zakona o javnim nabavkama učinjen je veliki korak u borbi s korupcijom, ali predstoji još uvek mnogo posla. Mislim da je konkurencija u zdravstvu dobar način da se mitu preseče put. Kada zdravstveni dinar bude pratio pacijenta i kada on bude mogao da bira gde će da se leči, kada Zavod za zdravstveno osiguranje bude plaćao lekara po broju pacijenata a ne paušalno, biće sasečeni glavni oslonci korupcije.


ŠTA O KORUPCIJI U ZDRAVSTVU KAŽU LEKARI?

Korumpirani pojedinci, a ne profesija


Profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Jelena Mihaljev- Martinov: – Za korupciju u zdravstvu bih rekla da je nema, sem tamo gde je ima. A tamo gde je ima neka se već jednom jasno kaže ko, gde i zašto uzima mito. Ne želim da budem deo grupice lekara koji su korumpirani, jer to baca ljagu na celu profesiju i najveći broj lekara koji savesno rade svoj posao. Znam za sebe i najbliže kolege da ne uzimamo mito, ali ne mogu znati šta se događa u ostalim ustanovama, pa zato lekarska komora mora da odigra ključnu ulogu. Ali i država mora putem pravnih normi da se obračuna s korupcijom.
Upravnik Instituta za interne bolesti Kliničkog centra u Novom Sadu prof. dr Slobodan Čurić:
– Pravo je pitanje: šta je mito i korupcija? Smatram da je mito ako lekar pre intervencije i lečenja traži od pacijenta "poklon" i to je neka vrsta uslova za dalje lečenje. Da li se jabuka koju pacijent pokloni lekaru može smatrati mitom? Vrlo često posle završenog lečenja lekar i sestre dobiju flašu pića ili bombonjeru kao vid zahvalnosti, ali da li je i to mito? I ja sam lekaru koji je operisao moga sina poklonio flašu pića i ne smatram da je to mito. Pretpostavljam da korupcije u zdravstvu ima.
Profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Lekarske komore Vojvodine dr Nikola Grujić:
– Ne može se očekivati da korupcije u zdravstvu nema, kada je ima u svim drugim segmentima društva. Korupciju niko nije jasno definisao i ona se tretira od beznačajne sitnice, pa do tarife, a sve je stavljeno pod isti naziv. Kad bude donet zakon o lekarskim komorama, i ako one budu definisane onako kako je to u zapadnim zemljama, biće moguće da se deluje i preventivno na pojavu korupcije. Komora ima svoj etički odbor, sud časti, izdavaće i licence, a sve su to elementi kojima se može delovati protiv korupcije.
Povodom optužbi Udruženja privatnih lekara i stomatologa o korupciji u zdravstvu, ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević ukazuje da je " korupcija bolest srpskog društva, kao i svakog društva u tranziciji". Ali, smatra Milosavljević ne postoji ni jedno dokumentovano istraživanje koje će govoriti o
podmitljivosti zdravstva.- Ukoliko pitate građane koja služba je najkorumpiranija, zdravstvo je na trećem mestu, ali kada ih pitate u koga imaju najveće poverenje, "beli mantili" su opet na trećem mestu. To samo znači da te izveštaje javnog mnjenja možete tumačiti ovako i onako, upozorava Milosavljević.


Posledica niskih plata


Korupcija u zdravstvu je univerzalni fenomen. Postojanje korupcijske prakse u javnim zdravstvenim ustanovama često se smatra posledicom loših uslova rada ili niskih primanja i karakteristično je za manje razvijene zemlje. U zdravstvenim sistemima razvijenih zemalja, gde lekari uživaju u blagodetima visokog životnog standarda, krupne zloupotrebe u radu privatne medicinske prakse, o kojima sve češće izveštajavu mediji, očigledno nisu povezane s materijalnim položajem zdravstvenih radnika.



Ko kumuje radu „na crno”?


Predsednik Privatne lekarske komore Višeslav Hadži Tanović optužuje Ministarstvo zdravlja da je najviše krivo za rad "na crno" u ovoj oblasti. On kaže da u Ministarstvu znaju za nezvanične cenovnike za porođaje i operacije i da takav vid korupcije predstavlja krađu državne imovine, odnosno direktno"keširanje lekarima” pod patronatom Ministarstva.
– Korupcija je velika, jer kako drugačije objasniti rad lekara koji pod državnim krovom obavlja usluge – on nije platio salu, osoblje, materijal, struju, porez, dakle ništa, a novac stavlja direktno u svoj džep – kaže Hadži-Tanović i zaključuje da je katastrofa to što i sadašnje ministarstvo privatnu praksu drži kao nužno zlo.


Za ilegalni porođaj do 500 evra


Na prošlogodišnjem okruglom stolu o korupciji u zdravstvu bilo je reči i o cenovniku ilegalnih usluga. Tako se čulo da porođaj košta od 150 do 500 evra, magnetna rezonanca 500, a cena bolničkog kreveta dostiže i 250 evra. Učesnici okruglog stola naveli su, između ostalog, i primer lekara koji je za samo godinu dana od pacijenta “ dobio” više od 150.000 evra. Lekari, međutim, navode da za korupciju nisu samo krivi medicinski radnici, nego i građani, koji su, kako je rečeno, prihvatili kao normalno da treba nešto da daju.


Visoki i niski napon


Prema proceni studije Svetske banke, naše zdravstvo se nalazi u samom vrhu liste korumpiranih javnih službi, zajedno sa javnim radovima, a po rangiranju organizacije "Transparetnost internešenel", Srbija spada među najkorumpiranije zemlje u svetu.
– U srpskom zdravstvu korupcija ima sistemski karakter, jer je veliki broj građana prisiljen da dva puta plaća za istu zdravstvenu uslugu na koju ima zakonom zagarantovano pravo: prvi put kroz obavezno zdravstveno osiguranje, a drugi put u državnoj ustanovi mora da “tutne” koverat s evrima u hodniku
bolnice ili doma zdravlja – ukazao je portparol Društva prihvatnih stomatologa Srbije Draško Karađinović. On kaže da se korupcija deli na "visokonaponsku", koja podrazumeva velike nabavke lekova, skupu oiremu ili investicione radove, a odvija se u uskim krugovima onih koji upravljaju državnim ustanovama, i "niskonaponsku", do koje dolazi kada građanin treba da dobije zdravstvenu uslugu u zdravstvenoj ustanovi i koja je mnogo češća. Takvih oblika korupcije ima više, smatra Karađinović, od direktnog plaćanja lekaru, preko kvazilegalne liste čekanja, gde se uplatom višemesečno čekanje za intervenciju skraćuje na nekoliko dana, do "posebnih" lekova ili protetskih nadoknada, koji se mogu kupiti samo preko određenih apoteka.

„Plavi koverat" kao običan poklon


Primarijus dr Đoko Jočić, direktor Interne klinike Kliničkog centra u Podgorici i predsednik Lekarske komore Crne Gore, tvrdi da ukoliko i ima korupcije u zdravstvu u pitanju su male pare u odnosu na neke druge profesije koje su mnogo moćnije.
- Naravno da ne odobravam korupciju, bez obzira što se sa nekih odgovornih mesta tvrdi da je plavi koverat u zdravstvu običan poklon za obavljenu uslugu. Postavlja se pitanje zašto po toj logici ne bi u istoj poziciji bio i opštinski činovnik, koji ljubazno i ekspeditivno izda traženi dokument, prosvetni radnik koji je detetu dao dobru ocenu, sudija koji je oslobodio sumnjivog optužbe i slično. Očigledno je da se bilo koja profesija ne može abolirati od ovog, posebno ne ona koja pretenduje da bude na vrhu lestvice profesionalnih zanimanja. Mi tražimo mesto koje nam pripada i legalnu nadoknadu za svoj visokostručni i odgovorni rad i ništa više. Sve ostalo je ispod dostojanstva profesije. Korupcija je prisutna tamo gde postoji mogućnost da ljudi dođu do velikih para bez muke, a u toj prilici nisu obični građani - rekao je dr Jočić.


Prijavljeno 29 lekara za godinu dana


Za godinu dana, od 15. januara 2002. do 3. februara 2003. godine, podneto je 140 krivičnih prijava na osnovu kojih je lišeno slobode 177 lica - rezultat je rada antikorupcijskih timova pri Ministarstvu finansija. Među onima koji su, zbog zloupotrebe službenog položaja, optuženi za korupciju nalazi se i 29
lekara.


Pokušaj legalizacije


Pre dva meseca direktor Zdravstvenog centra u Kraljevu dr Dragan Arsić naložio
je da je pacijent, ukoliko želi da angažuje lekara koji nije u procesu rada prema rasporedu, niti je dežuran, dužan da takvu uslugu na lični zahtev plati po cenovniku. U naredbi koju je izdao svom osoblju o radu van radnog vremena rečeno je da će lekar koji dođe na intervenciju kada ne mora biti stimulisan s 25 odsto cene pružene usluge. Po ovoj uredbi, ukoliko trudnica hoće da je porodi baš lekar koji je vodio trudnoću, a on tog dana nije dežuran, niti na poslu, treba da plati od 2.400 do 8.000 dinara, a za carski rez od 14.000 do
16.000 dinara.
Doktor Arsić tvrdi da je inspekcija ukinula ovu njegovu naredbu, jer nije bila u skladu sa zakonom, kao i to da niko nije platio uslugu po tom "internom" cenovniku. Međutim, on i dalje smatra da lekare koji dolaze na zahtev
pacijenata i onda kada im nije redovno radno vreme ili sa godišnjeg odmora treba posebno platiti, pošto oni ne dolaze na lepe oči, već zato što imaju neki interes.
- Znači, njima sigurno pacijenti plate da bi došli i to se najviše odnosi na ginekologe. Sumnjamo da su korumpirani, ali da bismo sprečili ovakvu korupciju možemo samo da zabranimo njihov rad na odeljenju van radnog vremena. I sada lekari samo uz dozvolu direktora i načelnika službe mogu van radnog vremena da dođu u ustanovu i obave neku uslugu, ali se to teško sprovodi kaže dr
Arsić.


Lj. M.

 


<<Nazad