Ovaj paradoks u maniru "Kvake 22" je samo jedan od hiljada sličnih. Predrag je bolovao od avaskularne nekroze kuka, a za prvu operaciju je bio planiran četiri godine od stavljanja na listu, što je osam puta više od maksimalnog roka po Pravilniku RFZO.

U ovom slučaju ukoliko bi RFZO odbio zahtev, pacijentu bi na raspolaganju ostala žalba, a posle toga tužba Upravnom sudu.

Prema rečima Marine Mijatović, advokatice i republičke poslanice Zeleno-levog fronta, ovako ponašanje predstavlja apsolutno kršenje prava pacijenata jer nijedan pravni akt ne predviđa da se, na primer, na operaciju kuka može čekati tri ili četiri godine. Ona ističe da se pacijentima ne može uskratiti pravo da refundiraju troškove kada im se krše prava.

"Građani mogu da iskoriste sve pravne mehanizme koje su im na raspolaganju. Trebalo bi prvo početi od zahteva za refundaciju troškova, ako takav zahtev Republički fond za zdravstveno osiguranje odbije, mora se uložiti žalba. Ukoliko se ne usvoji žalba, podnosi se tužba Upravnom sudu. U svakom slučaju pacijenti mogu podneti tužbu i pokrenuti parnični postupak", kaže Mijatović za portal N1.

O tome kakva je ova praksa, najbolje govori podatak RFZO-a da je, tokom 2022. godine, refundirano tek nešto više od 410.000 dinara.

Pacijenti nisu informisani o svojim pravima, niti ih neko o tome obaveštava. Informatora ima jako malo u zdravstvenim ustanovima, na internetu su “zagubljeni” na manje vidljivim mestima na sajtu. Osoblje zdravstvenih ustanova i RFZO-a ga ne pominju.

"Odbili su me zbog štamparske greške??!! Tako je, kažu, napisano u pravilniku. To što njihov odgovor nema veze sa zdravim razumom ili humanošću, to je valjda normalno. Sram bilo RFZO i Banjicu. Tako se ponašati prema nekom ko stalno trpi bolove i nepokretan je surovo", kaže Dragana koja je operisala dva kuka, jedan o trošku zdravstvenog osiguranja, a drugi privatno, zaduživanjem kod banke.

Jedan od pacijenata iz Beograda, s kojim smo razgovarali, kaže da je tek posle operacije saznao da je mogao da ubrza proces donesenim nalazom specijaliste, dok je drugi naveo da mu je lekar koji je trebalo da ga operiše prećutao da je mogao legalno da "skoči" na listi, jer je ispunjavao neke od uslova.

Mijatović kaže da stanje u zdravstvu gde se pacijenti dovode u zabludu o svojim pravima i gde ne postoji transparentan rad zdravstvenih ustanova je sigurno tlo za razvoj i neprestani rast korupcije.

"Vladajuća koalicija je stvorila zdravstveni sistem koji zloupotrebljava težak položaj pacijenata i kojima ugrožava život i zdravlje. Pacijenti koji žive u patnji i bolu zbog toga što na medicinsku uslugu čekaju po nekoliko godina imaju nekoliko opcija: da čekaju i trpe bolove po nekoliko godina kada im je život u agoniji; traže rešenje u privatnom sektoru, imaju dodatni veliki finansijski trošak, da ih ovaj sistem tera u korupciju da bi zaštiti svoj život", navodi Mijtović.

Danas, građani Srbije, svakog meseca izdvajaju 10,3 odsto svoje zarade za obavezno zdravstveno osiguranje. Međutim, kada dođe red na uslugu, kao što se vidi, neretko su prinuđeni da je plaćaju privatno, odnosno dva puta.

Draško Karađinović, iz nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije" za portal N1 kaže da su ovakvi primeri posledica sistemske korupcije.

“U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, a to je vrhovni zakon u zdravstvu, imate član 60 koji jasno kaže da lekari mogu da rade istovremeno i u državnoj i u privatnoj praksi. Time se direktno smanjuje produktivnost državnog zdravstva, a što je niža produktivnost državnog, to će biti više posla i novca u privatnim ordinacijama, klinikama. Ti zakoni su doneseni pre 20 godina", podseća Karađinović.

Govoreći o listama čekanja, on smatra da u Srbiji kada se pogledate broj lekara na 100.000 ljudi ili broj kreveta ne bi trebalo da imamo većih problema sa kapacitetima.

Karađinović kaže da je apsurdno to što ljudi ne mogu da raspolažu sa svojim novcem već to čini neki činovnik. Kada su u pitanju druge robe ili usluge takvih ograničenja nema.

"Umesto da biraju gde će za svoj novac da dobiju uslugu, građani moraju dva puta da plaćaju, što na kraju bude 40 odsto više. U procentima, građani iz svog džepa potroše 11 odsto, odnosno između sedam i 7,5 milijardi evra od čega pet ide na državno. Na kraju ispada da svake godine zdravstvo po osobi plaćamo po hiljadu evra", smatra Karađinović.

U prilog tome on ističe to što je do smanjivanja liste operacije katarakte u Srbiji tokom proteklih godinu dana došlo tako što su u pružanju usluge uključile i privatne zdravstvene ustanove.

"Uključili su i privatne kapacitete i postigli dobar rezultat. Zašto može katarakta, a ne može ortopedija? Sve su to naše pare sa kojima lečima naše bolesti”, pita se Draško.

Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije kaže za portal N1 da su dosadašnje promene kozmetičke, izazvane političkim motivima, i da ne predstavljaju sistemski pristup.

"Kad ministar kaže nema liste čekanja, ne znam šta da mislim, niti šta da kažem kad me pitaju. Nama je potreban novi zdravstveni sistem. Onaj koji će se baviti pacijentima. Sada nisu ni na periferiji sistema. Ovaj sistem nije dobar ni za doktore, ni za medicinske sestre, ni za koga”, smatra Pilipović.

On podseća da su prošle godine razgovarali premijer, direktorka RFZO i predsednik zemlje da su nakon toga svi su tvrdili ćemo dobiti novu lista lekova.

Karađinović ističe da je u Srbiji dva puta veća stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti od evropskog proseka.

"Slično je i sa onkološkim pacijentima. Umesto da se time bavimo, zašto nam toliko ljudi umire, mi ovde pričamo o inovativnim lekovima i lečenju retkih bolesti. Verovatno je namerno pomeren fokus, jer se ne bavimo se ključnim problemima. U pitanju je čist primer šta se dešava kada se udruže snaga korupcija i politička volja", zaključuje Karađinović.