Prema
podacima sa sajta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO),
početkom jula 2025. godine, na listama čekanja za ugradnju endoproteze
kuka u Srbiji bilo je ukupno 10.599 pacijenata, a za ugradnju
endoproteze kolena, 17.118 pacijenata
Skoro
polovina od ukupno 27.717 pacijenata koji čekaju na ugradnju proteze
kuka ili kolena u Srbij, početkom jula 2025., bila je na listama
čekanja na ortopediji u Beogradu, a više od trećine u Institutu za
ortopediju Banjica, piše Talk about facts.
Pored
evidentnog smanjenja broja pacijenata u prvih šest meseci 2025. godine,
pažnju privlači i skoro nepromenjen odnos između broja pacijenata na
listama čekanja na nivou Srbije, Beograda i Instituta za ortopediju
Banjica (Institut Banjica), u poređenju sa 31.12.2024. godine.
Na listama čekanja Instituta Banjica trećina svih pacijenata iz Srbije i dve trećine svih iz Beograda.
U
Beogradu, prema Popisu stanovništa iz 2022. godine, živi četvrtina
(1.681.405) ukupnog stanovništva Republike Srbije. Prosečna starost
stanovnika Beograda je 42,7 godina i niža je od republičkog proseka.
Od
33 zdravstvene ustanove u Srbiji sa listama čekanja za ugradnju proteze
kuka, odnosno 24 sa listama čekanja za ugradnju proteze kolena u julu,
šest je u Beogradu – Institut za ortopediju Banjica, Univerzitetsko
klinički centar Srbije (UKCS), kliničko-bolnički centri (KBC)
Bežanijska kosa, Zvezdara i Zemun i Vojnomedicinska akademija (VMA).
Institut
Banjica, prema izveštajima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd,
ima najveći broj lekara specijalista ortopedije, najveći broj
operacionih sala i bolničkih postelja, odnosno najveće kapacitete.
Opterećenje ove zdravstvene ustanove pokazuje podatak da je na listama
čekanja Instituta Banjica početkom jula bilo više od trećine svih
pacijenata na listama čekanja na ortopediji u Srbiji, odnosno više od
dve trećine svih pacijenata na listama čekanja na ortopediji u Beogradu.
Savo
Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije kaže da je to „u redu i
potpuno logično”, jer je Institut Banjica referentna ustanova u
ortopediji za celu Srbiju.
„Nije
problem u brojevima, u proporcijama. (…) U redu je što je najviše
pacijenata kod njih. Problem je što oni već decenijama ne mogu da
servisiraju taj broj pacijenata. Ne mogu ili neće, to je sad drugo
pitanje. (…) Jer kao što svi hoće da žive u Beogradu i u Novom Sadu,
tako svi hoće da se leče u Beogradu i u Novom Sadu. (…) Problem sa
zdravstvom je da su najbolji doktori iz centralne Srbije u Beogradu.
(…) I svi građani, iz centralne Srbije, traže način da dođu u Beograd.
Većina, normalno, nađe način, pošto je život stariji od bilo kakvih
propisa”, objašnjava Pilipović.
Otvorena vrata korupciji
Pravilnikom
o listama čekanja (Pravilnik), propisan je rok za ugradnju implantata
za kukove i kolena do šest, odnosno do dvanaest meseci, u zavisnosti od
stepena prioriteta zahtevane procedure osiguranika.
Advokatica
specijalizovana za zaštitu prava pacijenata i narodna poslanica Marina
Mijatović smatra da liste čekanja pokazuju da zdravstvena zaštita u
Srbiji nije dobro organizovana. Prema njenim rečima, ovakav raspored
produžava vreme čekanja za medicinske usluge čime se krše prava
pacijenata, jer se čeka duže u odnosu na maksimum određen Pravilnikom.
„Jasno
je da ovakvo stanje za liste čekanja povećava prostor za korupciju. (…)
Moje mišljenje je da ima i elemenata uništavanja javnog zdravstvenog
sistema kako bi pacijenti odlazili u privatni sektor. Lako se može
primetiti da sve više ustanova pruža usluge koje se nalaze u
Pravilniku. Pacijenti se, da ne bi čekali više godina na medicinsku
uslugu, odlučuju između tri varijante: da čekaju bez obzira što im se
zdravlje narušava, da odu u privatni sektor i plate operaciju i da se
opredele za korupciju kako bi ranije dobili uslugu”, tvrdi Mijatović.
Koordinator
NVO „Doktori protiv korupcije” Draško Karađinović kaže da je „pogrešno
postavljen zdravstveni sistem” uzrok problema sa listama čekanja. One
su, tvrdi Karađinović, manifestacija „monopola obaveznog osiguranja
koji finansira samo državno zdravstvo“, sa jedne strane, i legalizacije
konflikta interesa, dozvolom „da državni lekar istovremeno bude i
privatnik“, sa druge.
„Posledice
su jasne: (pre)duge liste čekanja na usluge elektivne hirurgije u
državnim bolnicama što usmerava pacijente u privatni sektor, često kod
onog istog lekara do kojeg se u državnoj bolnici ne stiže od lista
čekanja“, objašnjava Karađinović.
Ministarstvo zdravlja ‘intervenisalo’ dopisom
Ministar
zdravlja Zlatibor Lončar uputio je, u decembru 2024. godine, dopis
direktorima zdravstvenih ustanova u Srbiji. U njemu su navedena
uputstva za smanjenje lista čekanja (ažuriranje liste čekanja,
pozivanje i provera pacijenata na listi, brisanje sa liste…). Među
njima je i zahtev da „novoupisani u liste čekanja, isključivo mogu biti
upisani u okviru matične filijale” uz napomenu da se „to ne odnosi na
pacijente koji se trenutno nalaze na listama čekanja”. Na kraju dopisa
naglašava se da „je za sve unapred navedeno odgovoran direktor
zdravstvene ustanove koji potvrđuje tačnost podataka svojim potpisom i
pečatom“.
Mijatović smatra da je ovo pokušaj „brzinskog, na nepovoljan način po pacijente” rešavanja problema listi čekanja.
„Dopis
direktorima predstavlja pritisak da se smanje liste, ali prema sadržini
dopisa, treba da se primene metode koje će biti na štetu pacijenata.
(…) Stvara se pogodno tlo za zloupotrebu. (…) Šta bi se desilo sa
mestom na listi čekanja, ako se pacijent dva puta ne bi javio na
telefonski poziv na nepoznati broj? Da li bi on bio kažnjen tako što bi
ga skinuli sa liste čekanja?”, pita se Mijatović i dodaje:
„Jasno
nam je da se liste čekanja ne bi stvorile da se poštovao Pravilnik i da
je postojala bolja organizacija zdravstvenog sistema. (…) Objektivno,
liste čekanja se ne rešavaju na način koji je predložen i koji se
primenjuje.”
Matična
filijala osiguranog lica (pacijenta/osiguranika) je filijala RFZO koja
je izdala/aktivirala ispravu o osiguranju (zdravstvenu knjižicu).
Pravilnikom o listama čekanja propisano je da upis na listu čekanja
vrše izabrani lekar (rezervacijom mesta) ili lekar specijalista, bez
rezervacije. U oba slučaja, prema Pravilniku, upis se vrši na listu
čekanja ustanove u kojoj pacijent zdravstvenu uslugu dobija najbrže.
Ako je više takvih zdravstvenih ustanova, bira se najbliža mestu
prebivališta pacijenta. U slučaju da je zdravstvena ustanova izvan
teritorije matične filijale, pacijent, uz medicinsku dokumentaciju,
mora da priloži i ocenu nadležne komisije RFZO za upućivanje van
područja matične filijale.
Savo
Pilipović smatra da je dopis „formalno ispravan, ali suštinski nije” i
da nam je potreban novi zdravstveni sistem, o čemu je, tvrdi, govorio i
na sastancima u RFZO.
„Objašnjavao
sam im da ‘feudalizacija’ Srbije, koja postoji u zdravstvu, a da je
pritom Srbija ultra centralizovana država kad se ne radi o zdravstvu,
nije normalno rešenje. I to nenormalno rešenje dovodi, između ostalog,
do problema o kojima vi i ja sada pričamo. Jer Srbija je potpuno
centralizovana zemlja. (…) Ali da bi čovek iz Novog Sada došao u
Beograd na kliniku, ili čovek iz Beograda otišao u Novi Sad na kliniku,
mora da nađe vezu i dobije rešenje (nadležne komisije RFZO). Isto važi
i za čoveka iz Kragujevca, Užica, Čačka, Niša i ostalih gradova.”
Karađinović: Osiguranici iz Beograda sporije dobijaju uslugu usled pritiska velikog broja pacijenata
U
izveštaju „Pokazatelji kvaliteta vođenja lista čekanja u bolnicama u
Beogradu 2024.”, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZZJZ
Beograd), u koje je TAF imao uvid, broj urađenih operacija zamene kuka
i kolena u Beogradu u 2024., bio je 5.481 i najveći je u poslednjih
deset godina. Za operisane pacijente, u Institutu Banjica, u 2024., na
operaciju ugradnje proteze kuka čekalo se oko dve godine, a na ugradnju
proteze kolena oko četiri godine.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd/TAF
Međutim, GZZJZ Beograd ne raspolaže podacima o matičnim filijalama pacijenata na listama čekanja u bolnicama u Beogradu.
Prema
podacima o broju matičnih pacijenata iz Beograda koje je TAF, po
zahtevu za informacijama od javnog značaja, dobio od RFZO i podacima sa
sajta RFZO, 31.12.2024. godine skoro trećini pacijenata (5.107), od
ukupno 15.954 na listama čekanja na ortopediji u Beogradu, Filijala
RFZO za grad Beograd nije matična filijala.
Nepunih
šest meseci kasnije, ukupan broj pacijenata na listama čekanja na
ortopediji u Beogradu, smanjen je za 2097 pacijenata, a broj pacijenata
koji nisu osiguranici Filijale RFZO za grad Beograd na nešto manje od
30%.
Prema
rečima Karađinovića osiguranici iz Beograda ‘sporije dobijaju uslugu’
zbog značajnog broja pacijenata iz unutrašnjosti na listama čekanja na
ortopediji u Beogradu i u Institutu Banjica.
„Tačno
je da osiguranici iz Beograda (na listama čekanja na ortopediji)
ovakvim stanjem sporije dobijaju uslugu, što stvara nezadovoljstvo,
zbog utiska diskriminisanosti, usled pritiska pacijenata iz
unutrašnjosti. To je samo jedna od bezbrojnih štetnih posledica
sistemskih promašaja u zdravstvu, koje je opterećeno birokratskim
arogantnim cinizmom uz dominaciju interesa da stanje ostane isto“, kaže
Karađinović.
Dopis uticao na promene na listama čekanja?
Na
pitanje Ministarstvu zdravlja o polugodišnjem preseku broja pacijenata,
na listama čekanja na ortopediji u Beogradu, kojima je Filijala RFZO za
grad Beograd matična filijala, do objavljivanja teksta ministarstvo
nije odgovorilo.
Da
se po dopisu ministra Lončara postupa, za TAF je potvrdio v.d.
direktora Instituta za ortopediju Banjica prof. dr Zoran Baščarević.
„U
skladu sa dopisom Ministarstva zdravlja, od 10.12.2024. godine,
Institut za ortopediju Banjica ne upisuje na listu čekanja pacijente
koji nisu sa teritorije Beograda. Novoupisani pacijenti mogu biti
upisani na listu isključivo u okviru matične filijale, osim u
slučajevima kada se konkretna intervencija ne može obaviti u
regionalnoj bolnici prema mestu prebivališta pacijenta. Institut je u
cilju rešavanja problema velikog broja pacijenata na listama čekanja
povećao operativni program sa četiri na šest dnevnih operativnih
programa, tako da je ukupan broj ovih intervencija na godišnjem nivou
oko 4.500. To je značajno povećanje u odnosu na prethodne godine“,
istakao je dr Baščarević u odgovoru.
U
cilju smanjenja broja pacijenata na listi čekanja, navodi se u
izveštajima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, neophodno je da
broj operisanih pacijenata i broj obrisanih sa liste čekanja bude veći
od broja novoupisanih pacijenata na listi.
Prema
podacima sa sajta RFZO ukupan broj novoupisanih pacijenata, od 1.
januara do 7. jula 2025., na liste čekanja na ortopediji u bolnicama u
Beogradu bio je 3.761 pacijent.
U
istom periodu, na listama čekanja za ugradnju proteze kuka, smanjenje
broja pacijenata imali su VMA i KBC Bežanijska kosa, zatim Institut
Banjica i UKCS. Istovremeno,u KBC Zemun i KBC Zvezdara je povećan broj
pacijenata.
Na
listama čekanja za ugradnju proteze kolena u Beogradu, smanjenje broja
pacijenata imao je VMA, potom KBC Bežanijska kosa i Institut Banjica. U
KBC Zemun i UKCS broj pacijenata se povećao.
Povodom
blagog povećanja broja pacijenata na listi čekanja za ugradnju proteze
kolena na UKCS, rukovodilac klinike za ortopediju i traumatologiju UKCS
prof. dr Goran Tulić, istakao je da je „u prvih pet meseci tekuće
godine zabeležen značajan porast broja revizionih operacija ugradnje
proteze kuka i kolena, što dodatno utiče na operativne kapacitete i
dinamiku zbrinjavanja pacijenata sa Liste čekanja.” Takođe, dr Tulić je
naveo da je pored pacijenata sa Liste čekanja u julu urađen i veliki
broj post-traumatskih komplikacija, infekcija i drugih patologija
muskuloskeletnog sistema.
Da li i naziv matične RFZO filijale treba objaviti na listama čekanja?
Naziv
matične RFZO filijale pacijenta, po mišljenju Marine Mijatović i
programskog direktora organizacije Transparentnost Srbija Nemanje
Nenadića, nije podatak o ličnosti.
Na
pitanje da li, iz ugla trenutnog stanja u zdravstvenom sistemu, broja
pacijenata na listama čekanja i njihove preglednosti, treba i taj
podatak da bude objavljen na listama čekanja, različitog su mišljenja.
„Podaci
o pacijentima predstavljaju posebno osetljive podatke i neophodna je
maksimalna zaštita takvih podataka. Na sajtu RFZO-a postoji lista
pacijenata na kojoj je prikazan deo jedinstvenog matičnog broja
pacijenta – datum rođenja pacijenta i poslednji broj, kao i datum upisa
na listu i očekivani datum prijema. Mislim da ne bi trebalo
objavljivati više podataka, ali da je zato neophodno da pacijent kod
sebe ima potvrdu kada je upisan na listu čekanja i da datum koji je
dobio za intervenciju ne bude „očekivan“, već tačan“, rekla je Marija
Mijatović.
Nemanja
Nenadić smatra da, iako je reč o „nekakvom ličnom podatku“, nema
razloga da i podatak o matičnoj filijali RFZO ne bude objavljen na
listama čekanja.
„Ne
vidim problem, zato što se na osnovu te filijale, ne može
identifikovati o kom pojedincu je reč. Sa druge strane, uvidom u te
baze podataka moglo bi se doći do informacija koje su korisne za
javnost.”
