7.06.2024.
„Pacijente
više ne gledamo kao pacijente, već kao klijente s novcem“: Liste
čekanja rak-rana zdravstva u Srbiji ili poligon za korupciju
Danas
je na razne operacije i dijagnostiku, snimanja na skeneru i magnetnoj
rezonanci, čekalo 67.863 građana Srbije. Na transplantaciju organa,
kako je rekao Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, čeka 2.000 ljudi,
koji nisu na ovoj zvaničnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno
osiguranje (RFZO). Ministar za to poslednje čekanje kaže da će u pomoć
pozvati patrijarha lično.
Dok se to ne desi, Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš, za liste čekanja na operacije i dijagnostiku kaže da su rak – rana našeg zdravstvenog sistema.
„Sramota
je da bilo ko iz Ministarstva zdravlja priča bilo šta dok se liste
čekanja ne elimenišu. Njihova funkcija je isključivo namenjena za
koruptivno delovanje. Pacijenti više ne veruju državi i sistemu, a mi u
zdravstvenom sistemu više nismo lekari, nego smo postali advokati, jer
pacijente više ne gledamo kao pacijente već kao klijente. I kad neko
dođe kod nas i traži uslugu, mi u njemu vidimo klijenta i vidimo koliko
možemo para da izvučemo iz njega“, tvrdi Milić u intervjuu za Novu.
Liste čekanja – državno – privatno
Mi
smo se kao društvo srozali, dodaje on, na najniže moguće grane, mi smo
dozvolili da ljudi mogu da imaju dvojni radni odnos – državno i
privatno.
„Vi
prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite
privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati
pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo
da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa
kad radite istovremeno na oba mesta“, kazao je on.
Milić, na žalost, nije rekao ništa novo, odnosno ono što iz NVO Doktori protiv korupcije već dve decenije pokušavaju da objasne.
„Liste
čekanja su posledica koruptivnih rešenja iz 2005.godine u sistemskim
zakonima, pre svega u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, Zakonu o
zdravstvenom osiguranju, a potom i u Zakonu o komorama zdravstvenih
radnika i Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima. Građani u
anketama redovno izjavljuju da su najnezadovoljniji stanjem u
zdravstvu, a zdravstvo je uvek na prvom mestu, takođe, po oceni
građana, po stepenu korupcije“, objašnjava Draško Karađinović,
predsednik NVO „Doktori protiv korupcije“.
Liste čekanja ili mediji neprestano o zdravstvu
Dodaje da je vlast vrlo svesna tog nezadovoljstva građana i zato se neprestano u svojim medijima bavi zdravstvom.
„Ali
kako? S obzirom na ogromne `izukrštane` finansijske interese i
postojeće ravnoteže različitih frakcija vlasti, uz svest da je ukupna
potrošnja za zdravstvo preko 10 odsto BDP ili preko 6,5 milijardi evra,
temeljno je razrađena medijska manipulacija kojom se stalno i uspešno,
bar do pojave dr Milića iz Niša, pomera fokus sa pravih uzroka ovakvog
žalosnog stanja. Tako su i uloge efikasno podeljene: vrh države priča o
novim bolnicama, kliničkim centrima, nabavci skupe opreme, a niži nivo,
ministarstvo zdravlja i RFZO, o inovativnim lekovima, veštačkoj
oplodnji ili lečenju retkih bolesti. Istovremeno, stalno i uporno se
izbegava iznošenje činjenice da Srbija ima 34.000 lekara, 9.000
stomatologa, što je znatno više od proseka po glavi stanovnika u
državama EU a slično je i sa bolničkim krevetskim fondom“, napominje on.
Prema
njegovim rečima, građanin, kome zatreba zdravstvena usluga, odmah
nailazi u državnom zdravstvu na prepreke, od banalnih administrativnih
do „fatalnh“ kao što je lista čekanja, pa ako želi pravovremenu uslugu
mora da je potraži u takozvanom privatnom sektoru, koji je najčećće i
nimalo slučajno grupisan baš oko državnih zdravstvenih ustanova.
Liste čekanja – usluga brža kod privatnika
„Građani
sve to vide, pa još kad od doktora u državnom domu zdravlja ili bolnici
dobije informaciju da uslugu može dobiti brzo i udobno preko puta u
privatnoj ordinaciji, rendgen kabinetu ili laboratoriji, onda je
očigledno da se odnos lekar-pacijent drastično pomerio u komercijalnom
pravcu i da je pacijent postao klijent“, ističe on.
Prvi
korak, dodaje, ako se žele kvalitetne promene u zdravstvu, ali realne a
ne deklarativne, je izmena sistemskih zakona i, pre svega, ukdanje
odredbe koja omogućava državnom lekaru i stomatologu da rade privatno.
„Legalizacija
konflikta interesa u javnoj službi je suprotna svim principima moderne
pravne države, ali ovaj težak problem u političkom životu Srbije
predstavlja tabu temu, i za vlast, što je razumljivo, ali i za
opoziciju, što je dodatni primer njene ontološke konfuzije. Nije
potrebno posebno dokazivati da legalizovan konflikt interesa bitno
smanjuje produktivnost javnog zdravstva, što posledično dovodi do loših
zdravstvenih ishoda, biva uzrokom rasipanja, a time i osiromašenja
građana koji dva puta plaća istu uslugu, i ujedno generiše lažni
privatni sektor koji parazitira na neefikasnosti državnog zdravstva“,
priča Karađinović za Danas i dodaje da je put do reforme zdravstva i
vraćanja Hipokratovim principima, s obzirom na nezrelost elite, ali i
celog društva, uz nedostatak debate, još uvek dalek.
Istine radi, i Danica Grujičić, bivša
ministarka zdravlja, pre tri meseca osvrnula se na liste čekanja
rekavši da „misli da se liste čekanja na operacije kukova prave
namerno“.
Liste čekanja napravljene namerno?
„Dugačke
liste čekanja na operacije kukova i kolena prave se namerno da bi ljudi
koji ne mogu da hodaju bili primorani da plaćaju privatne operacije.
Osnovni problem ovde jeste to što se svi pacijenti stavljaju na liste,
a trebalo bi da se stavljaju onda kada više ne mogu da funkcionišu.
Kada mogu, a osećaju bol, mogu da popiju lek, ali liste se namerno
prave da bi ljudi koji ne mogu da hodaju morali da plaćaju privatne
operacije“, rekla je ona.
Sa druge strane, kako je Danas već pisao,
„smanjivanje ili ukidanje liste čekanja“, prema brojnim objavljenim
informacijama, bio je deo prvih rečenica koje su svi srpski ministri
zdravlja ponavljali posle izbora tokom poslednje dve decenije. Lista je
„preživela“ sve njih.
Ukoliko
pogledamo šta se dešavalo u praksi u prethodnih 20 godina u vezi sa
listama čekanja, onda je sva prilika da se nećemo osloboditi brzo ni
ove, bez obzira na najave nadležnih.
Treba
pomenuti i da je ovu oblast srpskog zdravstva obeležila i velika afera
„trgovina listama čekanja“ na Institutu za onkologiju Vojvodine 2009.
godine tokom mandata Tomice Milosavljevića na poziciji ministra
zdravlja.
Kako svedočimo, tada i sada srpska lista čekanja nastavila je da postoji, živi i preživi do danas.
Pitanje je da li je isto i sa mnogobrojnim građanima koji su se u tom periodu našli na njoj.
