<<Nazad


https://www.slobodnaevropa.org/a/stomatologija-srbija-cene-zubi-kredit/32967204.html


Logo_RadioEvropa.jpg

SRBIJA

U Srbiji kod zubara mnogi uz kredit

28. maj 2024.

                     https://www.slobodnaevropa.org/live/audio/82







"Komšija nam je zubar, pa nam je dao da račun (za zube i proteze) otplaćujemo deset meseci."

Tanja Stanković iz Kragujevca, u centralnoj Srbiji, na ovaj način je, kako kaže za Radio Slobodna Evropa(RSE), početkom godine rešila problem troškova popravke zuba za sebe i supruga.

"Stomatološke usluge nisu baš povoljne, pogotovo što oboje radimo za minimalac", dodaje ona.

Minimalna neto zarada u Srbiji iznosi oko 425 evra, a prosečna oko 800 evra. Medijalna zarada, odnosno zarada koju je primila polovina zaposlenih u Srbiji, manja je od proseka - oko 620 evra.

U sličnoj situaciji kao Tanja našla se i Mirjana Đurić, bankarska službenica iz Kraljeva, u centralnoj Srbiji, koja je morala da podigne kredit za popravku svih zuba.

"To me je koštalo oko 1.650 evra", kaže ona za RSE.

Poslednje objavljeno istraživanje Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" pokazalo je da zbog nedostatka novca oko 14 odsto ljudi u Srbiji nije otišlo kod zubara iako je imalo potrebu za tom vrstom usluge.

Više od 700.000 građana nema nijedan zub, što je više od deset odsto ukupne populacije, pokazalo je istraživanje.

U Srbiji se stomatološke usluge pružaju u državnim i privatnim ordinacijama. Međutim, zakon od 2006. dozvoljava samo određenim kategorijama stanovništva (mladi, trudnice, penzioneri i drugi) da u državnim klinikama mogu kod stomatologa da popravljaju zube o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ostali tu uslugu moraju da plate.

"Visoke cene i liste čekanja"

Mirjana Đurić iz Kraljeva za RSE kaže da su cene stomatoloških usluga visoke imajući u vidu prosečne plate u Srbiji.

"Sa ovakvim primanjima, mnogima je nedostupna i ta najosnovnija stomatološka zaštita, a poznata je i naša navika da se kod zubara ide samo kada se mora", kaže ona.

Đurić kaže da u njenom mestu postoji mogućnost i popravke zuba u državnoj ordinaciji gde su cene nešto niže nego u privatnim ordinacijama, ali su, prema njenim rečima, velike gužve.

"Ja sam zaposlena i mogu samo uveče da idem kod zubara, a nemam vremena da čekam u redovima", kaže ona.

Tanja Stanković iz Kragujevca, koja otplaćuje rate za popravku zuba, kaže da nije ni pokušavala da popravlja zube u državnoj ambulanti jer su liste čekanja preduge.

"Kragujevac je veliki grad sa mnogo ljudi starijih od 65 godina, kojima su stomatološke usluge potpuno besplatne (u državnim ordinacijama), pa je i razumljivo što su i liste čekanja, na primer, za proteze duže od godinu dana", kaže Stanković.

Prema sadašnjem zakonu koji se odnosi na zdravstveno osiguranje u Srbiji, besplatne stomatološke usluge u državnim domovima zdravlja mogu da koriste mladi do 26 godina, trudnice i ranjive kategorije stanovništva (osobe sa invaliditetom, nezaposleni i drugi), a omogućena je izrada proteze za starije od 65 godina.

Državni stomatolozi obavljaju i hitne intervencije.

Ove stomatološke usluge se ne plaćaju, već su pokrivene obaveznim državnim zdravstvenim osiguranjem za koje se od zarade izdvaja više od 10 odsto mesečno.

Šta još pokazuju podaci "Batuta"?

Prema poslednjim podacima Instituta "Milan Jovanović Batut" oko 16,5 odsto stаnоvnikа uzrаstа starijeg od 25 gоdinа imа svе svоје zubе.

Takođe, rezultati govore da je svaki treći stanovnik prethodne godine otišao kod stomatologa.

Ispitanici koji navode da su izgubili svoje zube i imaju generalno loše oralno zdravlje, najčešće su u grupi građana lošijeg materijalnog stanja.

"U populaciji starijih, zabeležen je nizak stepen korišćenja stomatološke zdravstvene zaštite", jedan je od zaključaka istraživanju "Batuta".


Koje rešenje je predložila vlast u Srbiji?

Bivša ministarka zdravlja Srbije Danica Grujičić izjavila je u novembru 2023. da treba izmeniti zakon o zdravstvenom osiguranju tako da svi građani mogu da koriste stomatološke usluge u državnim domovima zdravlja ukoliko imaju overenu zdravstvenu knjižicu.

Besplatna stomatološka usluga, prema njenim rečima, podrazumeva preventivne preglede, popravke zuba, kao i protetiku sa novim tehnologijama.

RSE nije dobio odgovor Ministarstva zdravlja, na čijem čelu je od maja meseca Zlatibor Lončar, da li je i dalje predviđeno donošenje novih propisa koji bi omogućili da stomatološke usluge budu besplatne građanima.

Iz Zavoda za dentalnu medicinu u Kragujevcu, državne ustanove za stomatološke usluge u tom gradu, navode za RSE da bi izmene znatno doprinele popravljanju sadašnje situacije.

"Državna stomatologija nije više popularna kao nekada, pa svi idu kod privatnih zubara. Ali, i mi imamo sve što je potrebno za rad", rekla je za RSE Biljana Joksimović, pomoćnica direktora Zavoda za dentalnu medicinu.

Ipak, ona navodi da postoji veoma veliki broj kandidata za besplatne proteze i da za to postoji lista čekanja. Tokom prošle godine u zavodu je urađeno, kako navodi, 1.100 proteza, odnosno oko četiri proteze dnevno.

Takođe, Zavod je o trošku zdravstvenog osiguranja pružio preko 210.000 različitih stomatoloških usluga, što znači da je svaki od 50 stomatologa koji radi u toj ustanovi, svakog dana imao prosečno 16 intervencija.

U Domu zdravlja Novi Sad kažu za RSE da je prosečan broj odraslih pacijenata dnevno oko 13 po stomatologu, a 12 u odeljenju dečije stomatologije.

Na pitanje da li ova ustanova ima kapaciteta da obavlja besplatne stomatološke usluge svim građanima, kako je ranije najavilo Ministarstvo, iz službe za odnose s javnošću Doma zdravlja Novi Sad navode da to "u mnogome zavisi od toga kako će se ova ideja ili predlog naći u određenim zakonskim i podzakonskim aktima".

"Neefikasna državna stomatologija"

Pojedini privatni stomatolozi ne slažu se sa rešenjem resornog ministarstva da se u državnim ordinacijama obavlja više intervencija o trošku zdravstvenog osiguranja.

Stomatolog Draško Karađinović za RSE kaže da podaci "Batuta" pokazuju da je oralno stanje nacije loše, a da se to može popraviti samo reformom državnog zdravstva.

"Ono što uplaćujete u obavezni zdravstveni fond je onda usmereno tamo gde se vi lečite, to je model koji bi trebalo da postoji. Nažalost, vi ovde imate nešto sasvim drugo, imate državnu stomatologiju koja je krajnje neproduktivna", kaže Karađinović.

On je analizirao podatke "Batuta" o broju državnih stomatologa i broju obavljenih intervencija u toku godine i došao do podatka da državni stomatolozi urade 1,4 plombe dnevno i 20 mobilnih proteza godišnje.

"To je katastrofalni pokazatelj produktivnosti", smatra on dodajući da se od zarade u Srbiji izdvaja više od 10 odsto za zdravstveno osiguranje, a onda te usluge građani ne koriste, već odlaze kod privatnih zubara.

"Ogromna većina građana se leči u privatnoj stomatološkoj praksi gde građani ponovo plaćaju ono što su platili kroz obavezni doprinos", kaže on.

Karađinović smatra da Srbija treba da ukine državnu stomatologiju i omogući pacijentima da se o trošku fonda leče kod privatnih zubara.

Šta pokazuju podaci iz EU?

Oko 4,8 odsto stanovnika EU u 2022. imalo je potrebu za stomatološkim pregledom ili intevencijom, ali je nije obavio.

Dva najčešća razloga nezadovoljenih potreba za medicinskom negom u 2022. bila su to što je usluga bila preskupa ili zbog lista čekanja, navodi se na sajtu Eurostat, kancelarije za statistiku EU.









<<Nazad