<<Nazad



https://www.danas.rs/vesti/drustvo/lekari-zdravstvo-lecenje/


23-24. decembar, 2023.


Šta koči objedinjavanje državne i privatne lekarske prakse u Srbiji


Privatni dopunski rad lekara šteti zdravstvu


Željko Bošnjaković


Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ u Srbiji radi 20.186 lekara u državnom zdravstvu. Međutim, Batut vodi samo evidenciju lekara zaposlenih u državnom sektoru, i stvarni broj lekara u Srbiji je znatno veći.

Prema evidenciji Lekarske komore Srbije (LKS), u Srbiji ima 35.999 lekara koji poseduju važeću licencu za rad.

Prema istim podacima, lekara sa važećom licencom zaposlenih u privatnom zdravstvenom sektoru ima 5.304, a u državnom zdravstvenom sektoru zaposleno je 26.540 lekara.

Ovome možemo dodati i broj nezaposlenih lekara u Srbiji kojih, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje koja je Danasu poslala taj podatak, ima ukupno 1.411.  Kada uzmemo u obzir lekare i iz privatnog i iz državnog sektora i njima dodamo lekare koji su trenutno bez posla vidimo da se broj lekara znatno razlikuje od onog koji Batut navodi u svojoj statistici.

Direktor Lekarske komore Srbije, doktor Miodrag Stanić kaže za Danas da se Lekarska komora zalaže za objedinjavanje privatnog i državnog zdravstva kao i za to da lekari koji rade u privatnoj praksi dobiju sva prava koja im zakonom pripadaju.

„Najčešći primeri problema sa kojima se lekari, ali i pacijenti susreću u praksi, a koji bi se otklonili boljom integracijom privatnog sektora sa državnim, su priznavanje bolovanja i uputa izdatih u privatnim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. Tako pacijenti ne bi bili prinuđeni da po iste papire idu i kod državnog izabranog lekara“, kaže dr Stanić.

On dodaje i da bi se integracijom privatnog zdravstvenog sektora u zdravstveni informacioni sistem došlo do potpunijih podataka o pacijentu i njegovom lečenju.

„Došlo bi se do preciznih, potpunih podataka o pacijentu koji je određene usluge već dobio u privatnom sektoru, čime bi se sprečilo da iste medicinske procedure obavlja više puta“, ističe dr Stanić.

Napominje i da bi se kompletnom integracijom privatnog i državnog zdravstva dao veliki doprinos kvalitetu lečenja, a širok dijapazon zdravstvenih usluga bio bi dostupan velikom broju pacijenata.

„Privatni sektor u zdravstvu, prema postojećim procenama, ima nekoliko milijardi evra uloženih u opremu za rad i zapošljava preko 5.000 lekara i više desetina hiljada medicinskih sestara i tehničara i nemedicinskog osoblja“, priča dr Stanić.

Prema njegovom mišljenju, ovaj veliki potencijal privatnog sektora nije dovoljno prepoznat i iskorišćen

„Na državi je da taj potencijal prepozna. Da tamo gde postoje liste čekanja, gde se iz objektivnih razloga ne mogu građanima učiniti dostupnim neke zdravstvene usluge, uz određene standarde i uslove, te usluge delegiraju privatnom sektoru.“, smatra dr Stanić.

Cilj Lekarske komore Srbije je, kako kaže naš sagovornik, da se svi segmenti zdravstvenog sistema, privatni i državni, integrišu u jedan zajednički sistem zdravstva.

„Sistem koji će biti visoko efikasan, visoko stručan, profesionalno odgovoran, moderno tehnološki opremljen i funkcionalan, sistem zdravstva koji omogućava dostupnost usluge uz brzo uspostavljanje dijagnoze i sprovođenje procesa lečenja“, kaže dr Stanić.

Karađinović: Nemoguće je da fond dva puta plaća istog lekara

Koordinator NVO „Dokotori protiv korupcije“ stomatolog dr Draško Karađinović kaže za Danas da je razlog tome što do sada  nije došlo do spajanja privatnog i državnog zdravstva taj što sistemski zakoni nasleđeni iz, kako on kaže, perioda državnog monopola i danas, u vreme tržišne ekonomije, uređuju zdravstvo.

Dodaje i da je problem, kako je on to nazvao, „legalizacija sukoba interesa“.

„Očevidan oblik sistemske korupcije je posledica zakonske norme dopunskog rada kojim se dozvoljava državnom lekaru da istovremeno radi i u privatnom sektoru“, smatra Karađinović objašnjavajući da taj „legalizovan konflikt interesa“ ima teške posledice za pacijente.

„Dopunski rad smanjuje produktivnost državnog sektora, stvara veštačke liste, a principi na kojima počiva javno zdravstvo, jednakost, pravednost, dostupnost, nisu ostvarivi za veliki broj osiguranika sa malim finansijskim kapacitetom zbog nužnosti dodatnog plaćanja“, navodi Karađinović.

On pita kako je moguće integrisati privatni sektor u finansiranje od strane RFZO koje osiguranici pune obaveznim doprinosom od 10,3 odsto na bruto platu?

--------------------------------------------------------------

DOKTOR ZA ISTU USLUGU NAPLATI OD RFZO I DRŽAVNI I PRIVATNI PREGLED?

„Nemoguće je da fond dva puta plaća istog lekara, jednom kroz platu u državnoj ustanovi a drugi put za usluge koje isti lekar pruža tom istom osiguraniku ali ssda u privatnom sektoru! Ili kako izabrani lekar iz državnog doma zdravlja može da radi privatno dopunski kad prima platu u funkciji broja osiguranik a koji se onda ponovo javljaju tom lekaru posle podne, sada u statusu privatnika? Kada se legalizuje konflikt interesa, tada brojni apsurda se odmah manifestuju“, zaključuje Karađinović.

---------------------------------------------------------------------



 

 

<<Nazad