Šansa za 1.100 nezaposlenih mladih zubara

Postavljanje jednog zubnog implanta kod nas košta od 500 do 700 evra, a u zapadnim zemljama između 2.000 i 6.000 evra

Svega 16,5 odsto stanovnika Srbije ima sve svoje zube, a 11,1 odsto građana nema nijedan zub u vilici. Žene koje su izgubile svoje zube u većem procentu koriste dentalnu protezu (83,8 odsto) u odnosu na muškarce (73,4 odsto), pokazuju podaci iz poslednjeg istraživanja o zdravlju nacije Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Od kada je 2006. godine uveden propis da uz knjižicu kod stomatologa mogu da idu samo neke kategorije stanovništva, poput dece, studenata, trudnica i socijalno ugroženih osoba, oralno zdravlje nacije se dosta pogoršalo. Stomatološke usluge se plaćaju, pa mnogi odlažu odlazak kod zubara dok ih zub ne zaboli.

Hoće li se promeniti ova loša statistika i stomatolozi postanu opet dostupni pacijentima zavisi od toga hoće li i kada biti izmenjen Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji će to dozvoliti. Ministarka zdravlja profesor dr Danica Grujičić je u razgovoru za „Politiku” najavila da će radnu knjižicu dobiti nezaposleni stomatolozi, kao i da će neki od njih raditi u mobilnim ambulantama u manjim mestima i selima kako bi bili dostupniji građanima

Koliko je to realno da se dogodi i gde su najveći problemi u stomatologiji?

Profesor dr Aleksa Marković, dekan Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pojašnjava da oni godinama govore o neophodnosti povratka takozvane državne stomatologije zato što za tim postoji potreba.

– Mi podržavamo ideju da se tako nešto dogodi. Kod nas na fakultetu građani dolaze besplatno na popravku zuba u okviru praktične nastave za studente, a imamo i ugovor sa RFZO-om o pružanju stomatoloških usluga preko uputa, ali samo određenih kategorija stanovništva. Imamo mnogo pacijenata. Dosta će značiti i zapošljavanje stomatologa koji su nezaposleni. To je velika stvar za mlade ljude koji su završili fakultet. Treba imati na umu da gotovo nigde na svetu nisu plaćene sve stomatološke usluge iz obaveznog osiguranja, pa zato ne treba očekivati da će građani sa overenom knjižicom moći da ugrađuju implantate. Ali treba im omogućiti da u domu zdravlja mogu da poprave ili izvade zub, ili dobiju neku protetsku nadoknadu da bi mogli da funkcionišu. Državna stomatologija mora da se vrati na mesto gde je ranije bila – smatra dr Marković.

Naš sagovornik ističe da građani ne posvećuju dovoljno pažnje brizi o zdravlju zuba, najviše zbog toga što usluge moraju da plaćaju, a ne mogu sebi da priušte stomatološke usluge.

– Problemi sa zubima mogu da dovedu do dodatnih problema sa zdravljem u celom organizmu. Akcenat treba staviti na preventivu, koja je značajno jeftinija od kasnijeg lečenja posledica – naglašava dr Marković.

Prema rečima profesora dr Vojkana Lazića, prodekana za finansije Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, stomatolozi su bili očajni kada je doneta odluka da neće svi građani sa knjižicom moći da dobiju osnovne usluge lečenja zuba u domu zdravlja.

– Mislim da je neophodno postojanje hitne službe za popravku zuba u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ranije su građani mogli u čuvenom „Mažestiku” u Beogradu da dobiju adekvatne stomatološke usluge kada dobiju bolove ili im se javi iznenada otok, jer su radili i noću, a zna se koliko je ljudima teško kada ih uveče zaboli zub i ne znaju kome da se obrate. Sada toga više nema. Mi na fakultetu nemamo službu u kojoj možemo noću da lečimo hitne probleme zuba. Kod nas 24 sata dežura Klinika za maksilofacijalnu hirurgiju, u slučaju da osoba dođe sa prelomima vilice ili povredama mekih tkiva usled tuče ili neke saobraćajne nesreće – objašnjava dr Lazić.

Međutim, ima stomatologa koji smatraju da ideja o vraćanju stomatologije u domove zdravlja nije sprovodiva u praksi, jer gotovo nigde u svetu ljudi ne mogu besplatno da popravljaju zube, a uz to dosta novca treba i za zapošljavanje stomatologa. U Srbiji ima oko 1.100 nezaposlenih stomatologa. Najviše je doktora stomatologije, a na radnu knjižicu najduže, oko osam godina, čekaju oni koji su završili opštu stomatologiju.

Kako ističe dr Draško Karađinović, stomatolog iz Udruženja „Doktori protiv korupcije”, ipak, nije realno da u selima rade stomatolozi, a jedino je moguće organizovati stomatološke autobuse, koji su postojali u nekim zemljama i koji su bili kompletno opremljeni za pružanje stomatoloških usluga u zabačenim mestima. On napominje da u Srbiji postoji hibridni model stomatologije, državni i privatni. U privatnom sektoru radi između 3.000 i 3.500 stomatologa, a u domovima zdravlja oko 1.720, ali je njihova produktivnost mala.

– Jedan stomatolog u domu zdravlja dnevno uradi 1,4 plombe, a godišnje svega 20 mobilnih proteza. Zato treba razmisliti o drugačijem modelu stomatološke službe. Budžet za stomatološke službe iznosi 55 miliona evra godišnje, odnosno jedan stomatološki tim lekar–sestra košta oko 32.000 evra. Uz malu produktivnost koju oni imaju, to je dosta skupo. Treba se okrenuti modelu rada koji postoji u brojnim evropskim zemljama, a odnedavno i u Crnoj Gori. Tamo više nema državne stomatologije, ali svaki privatnik ima pravo da potpiše ugovor sa fondom, tako da prihodi stomatologa zavise od produktivnosti, a država plaća usluge za zaštićene kategorije. U svetu je državna stomatologija marginalna pojava. Drago mi je da je ministarka zdravlja rešila da nešto promeni u ovoj oblasti, jer to znači da je počelo da se misli na stomatologiju – rekao je dr Karađinović.

S druge strane, treba napomenuti da je u našoj zemlji dosta razvijen dentalni turizam, pa naši ljudi koji rade u inostranstvu, ali i državljani drugih zemalja, dolaze da bi stavili implante, keramičke krunice, popravili zube, budući da su cene nekih usluga u razvijenim zemljama dosta skuplje. Postavljanje jednog zubnog implanta kod nas košta od 500 do 700 evra, a u zapadnim zemljama između 2.000 i 6.000 evra. Jedna metalokeramička krunica ovde je oko 100 evra, dok je u zemljama Evropske unije i Amerike od 600 do 1.000 evra. Plombiranje zuba u Srbiji staje od 20 do 45 evra, a u EU oko 150 evra. Za izbeljivanje zuba kod nas bi trebalo izdvojiti oko 50 evra, a u inostranstvu oko 150 evra.

Procena je da oko 203 miliona Evropljana godišnje ostvari putovanja motivisana zdravstvenim razlozima, među kojima su i stomatološki, i da se na tim putovanjima potroši oko 115 milijardi evra.