Umesto dupliranja kapaciteta u zdravstvu, racionalnije uvesti već postojeće iz privatnog sektora: Lični stav Draška Karađinovića
Draško Karađinović
21.9.2023.
Najava
Aleksandra Vučića, predsednika Srbije (Danas, 18. septembra 2023), u
vezi sa kupovinom 17 magnetnih rezonanci za državne bolnice je hvale
vredan pokušaj vlasti da smanji dugačke liste čekanja pacijenata na
dijagnostičku uslugu na ovom savremenom uređaju. Upotreba magnetne
rezonance danas spada u standardne dijagnostičke procedure, posebno kod
složenih patoloških stanja i široko se koristi pa je namera predsednika
razumljiva. Međutim,
pre kupovine ovih uređaja važno je podsetiti i javnost i kadrove koji
upravljaju zdravstvom da već postoji veliki broj ovih skupih
dijagnostičkih aparata u privatnom sektoru i da je po broju magnetnih
rezonanci na milion stanovnika Srbija blizu proseka koji postoji u
razvijenim državama.
Stoga
bi umesto izdvajanja miliona evra za kupovinu novih aparata i
investiranje u dupliranje kapaciteta, bilo racionalnije da je
predsednik najavio uključivanje već postojećih kapacitete iz privatnog
sektora u sistem javnog finansiranja zdravstva preko Republičkog fonda
za zdravstveno osiguranje.
Time
bi osiguranik konačno ostvario pravo da preko svoje zdravstvene
kartice, koju finansira kroz obavezni doprinos od 10,3 odsto na bruto
platu, iskoristi dijagnostičku uslugu pravovremeno i pod najboljim
uslovima. Ujedno, srpsko zdravstvo bi time napravilo prvi mali korak ka
demonopolizaciji finansiranja shodno načelima na kojima se baziraju
savremeni efikasni zdravstveni sistemi: slobodan izbor lekara i novac
prati pacijenta.
Milioni
tako ušteđenih evra bi tada mogli da budu usmereni u rešavanje
sistemskog prioriteta srpskog zdravstva, a to je obnova proizvodnje
lekova iz krvi Nacionalnog centra za frakcionisanje plazme u Institutu
za transfuziju krvi Srbije (ITKS). Lekovi iz krvi, albumin,
imunoglobulin, faktori koagulacije, su pogonsko gorivo svakog
zdravstvenog sistema i stoga spadaju u grupu strateških lekova. Ovi
lekovi imaju široko polje indikacija, kako u hitnim stanjima tako i u
brojnim hroničnim patologijama.
Srbija
uvozi ove lekove za više desetina miliona evra na godišnjem nivou pa bi
obnavljanje proizvodnje ne samo donelu uštedu državi, već što je još
važnije, omogućilo lečenje savemenim lekovima širokom krugu pacijenata.
Optimalizacija
nabavki u zdravstvu kroz eliminaciju prakse dupliranja kapaciteta i
prioritetno investiranje u kritične sistemske ustanove su onaj pristup
koji može redukovati ogromnu nacionalnu potrošnju u zdravstvu od blizu
11 odsto BDP (oko sedam milijardi evra) i istovremeno unaprediti
zdravlje građana.
Naravno,
u demokratskim društvima, ova životna pitanja su u fokusu javnosti i
medija. Stoga se treba se nadati da će u predstojećem periodu i domaće
elite uspeti da pomere fokus sa efemernih dnevnopolitičkih tema na teme
koje reflektuju realne i konkretne probleme građana Srbije.
Autor je koordinator NVO Doktori protiv korupcije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
|
