<<Nazad

https://www.dnevnik.rs/drustvo/privatno-lecene-skupo-drzavno-neefikasno-02-11-2022


2.novembar, 2022.

Приватно лечење скупо, државно неефикасно


Мислим да је извор корупције што је дозвољено да лекар ради и у приватној и у државној служби, изјавила је нова министарка здравља проф. др Даница Грујичић на Самиту Отворени свет.

Она је оценила да међу појединим колегама није популарна баш због тога што се залаже да ко ради у државној служби не треба да ради у приватним ординацијама и обратно. "Такође, сматрам да је дигитализација здравства коју је предложила премијерка сјајна ствар. Тако ћу, рецимо, ја као министар, на једно дугме моћи да видим колико је неки доктор одрадио прегледа тај дан, колико операција, а колико је филозофирао", рекла је министарка.

Допунски приватни рад државним лекарима у Србији је омогућен Законом о здравственој заштити из 2005. године. Од онда до данас у јавности, општој и стручној, жива је расправа о томе на који начин треба уредити односе између приватне и државне праксе, које све услуге и како могу да се покривају из средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, има ли начина да се спречи преливање пацијената и прегледа из државне у приватну праксу и како да се смањи или потпуно престане његова злоупотреба.

"Више лекара тих дана аргументовано је указивало на штетне последице по јавни интерес већ тада контроверзне законске норме", каже др Драшко Карађиновић, из НВО Доктори против корупције. "И нажалост, време је показало оправданост аргумената. Допунски рад смањује продуктивност државног сектора и тиме ствара вештачке листе чекања. Принципи на којима почива јавно здравство једнакост, праведност, доступност нису оствариви за бројне осигуранике с малим финансијским капацитетом због потребе додатног плаћања, поврх обавезног доприноса. Затим, јавља се дисторзија тржишта рада, јер исти људи раде на више места, што незапосленим младим лекарима сужава могућност избора радног места. Такође, двојни рад државних лекара спречава принцип рефундације од РФЗО бројних осигураника-пацијената који користе услуге приватног здравства, што је логично из угла осигурања. Зашто би осигурање два пута плаћало истог лекара, и то једном кроз плату у државној установи, а други пут у приватној пракси, за услугу коју је већ био дужан да пружи осигуранику?

Укупна издвајања за здравство Србије, која чине збир средстава из јавних финансија и приватног плаћања, а све заједно представља 11 одсто БДП-а, прелазе пет милијарди евра.

"Високом потрошњом далеко надмашујемо земље у окружењу (Румунија троши шест одсто, Бугарска осам одсто, Црна Гора седам одсто БДП-а) иако су кључни здравствени исходи (нпр. дужина трајања живота) слични или чак лошији", каже Карађиновић, а потврђују и примери земаља у окружењу које се, свака на свој начин боре против ових лоших трендова.

"Све чешћа је пракса да управо лекари у које улаже држава свакодневно учествују у промоцији личног ангажмана у приватним здравственим установама и на тај начин усмеравају пацијенте да за услуге које могу да добију у јавном здравственом систему одлазе у приватне ординације и амбуланте", рекао је др Драгослав Шћекић, министар здравља Црне Горе, а слични тонови долазе и из врха нашег Министарства здравља.


Црногорски модел

"Министарство здравља покренуло је контролу поштовања одредби правилника од стране комисија за контролу квалитета здравствене заштите, као и одобравања права на допунски рад које директори здравствених установа дају својим запосленим", каже црногорски министар здравља др Драгослав Шћекић. "Донели смо одлуку да се сви запослени који имају више сагласности за обављање допунског рада ван матичне установе изјасне и определе за рад само у једној установи јавног или приватног сектора. А тамо где постоје листе чекања или недостаје кадар, као и где организовање процеса рада није могуће или је отежано, допунски рад треба укинути".


На који ће се начин и колико реформисати српско здравство, тек треба да видимо. Сви су сагласни у једном: биће то спор и болан процес, с неизвесним исходом, погоршаним масовним одласком медицинског особља у иностранство, без адекватне замене у Србији. Да ли ће нова министарка успети да превазиђе све ове проблеме и на неки начин интегрише приватно здравство у државни систем, видећемо. Према њеним речима, решење је и у реформи основне здравствене заштите.

То не може да се уради брзо да би било ефикасно. Али, не смемо губити време када нам пацијент дође, а много ће нам значити ако унапред знамо породичну анамнезу. Рецимо, ако знамо да је бака боловала од неке болести биће нам лакше унуцима да одредимо дијагнозу. Моја замисао је да имамо четири доктора у сваком кварту - рекла је др Даница Грујичић.

И. Радоичић



 

 


<<Nazad