<<Nazad


https://www.slobodnaevropa.org/a/29954346.html


Logo_RadioEvropa.jpg

SRBIJA

Pokloni, drugo ime za korupciju u zdravstvu?

21. maj/svibanj, 2019.






Nedavne izmene zakona iz oblasti zdravstva unele su novine poput redovnog preventivnog pregleda i sankcija za one koji izostanu, podrške roditeljima teško obolele dece, estetske hirurgije za žene obolele od raka dojke, jedinstvene "liste čekanja" koju će voditi Republički fond za zdravstveno osiguranje, kao i spajanje domova zdravlja i bolnica u "zdravstvene centre". Odredba koja je podigla najviše prašine u javnosti je ona koja legalizuje "iskazivanje zahvalnosti" zdravstvenim radnicima u vidu "poklona manje vrednosti".

Nenovčani poklon lekarima i drugim medicinskim radnicima ukupne vrednosti jedne neto prosečne plate u Srbiji (koja je u januaru ove godine iznosila 426 evra), više se ne smatra korupcijom. Tako kaže odredba nedavno usvojenog Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

U pojašnjenju se navodi da se "iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, odnosno reklamnog materijala i uzoraka, koji nije izražen u novcu ili hartijama od vrednosti i čija pojedinačna vrednost ne prelazi pet odsto, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom, u skladu sa zakonom".

Reč je o legalizaciji korupcije - poručuje deo stručne javnosti u Srbiji i ocenjuje da ovo predstavlja nastavak urušavanja sistema javnog zdravstva.

"Da bi to bolje pojasnili građanima, to treba nazvati pravim imenom - radi se o bakšišu. Ako mi sa jedne strane težimo Evropskoj uniji, a sa druge strane dajemo bakšiš ljudima koji primaju platu iz budžeta, onda se vidi u kakvom smo raskoraku, i kulturnom i mentalnom zakašnjenju. Ta stvar je apsolutno neprihvatljiva i predstavlja legalizaciju korupcije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) dr Draško Karađinović iz nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije".

Kafa i bombonjera kao 'znak zahvalnosti'

Iz Ministarstva zdravlja odgovaraju da je ovakvo rešenje u Zakon uneto na preporuku Agencije za borbu protiv korupcije, koja je insistirala na jasnom definisanju - do koje vrednosti ide dozvoljeni poklon. Ni u Lekarskoj komori Srbije ne vide ništa sporno u novom Zakonu. Kafa, čokolada, bombonjere za lekare i medicinsko osoblje duboko su ukorenjena praksa u Srbiji koja se smatra "znakom zahvalnosti" pacijenata. Novi Zakon će, prema mišljenju Lekarske komore, povući liniju između ovih i nekih skupljih i vrednijih nedozvoljenih poklona.

Nije, međutim, jasno na koji period se odnose dozvoljene vrednosti poklona, niti ko će i na koji način voditi evidenciju i kontrolisati koliko su koštali. Iz organizacije "Transparentnost Srbija" navode da je ova odredba Zakona suprotna čak i Krivičnom zakoniku Srbije.

Zakonske izmene usvojene su bez opozicije, koja od februara bojkotuje rad Skupštine Srbije, uz obrazloženje da aktuelna vlast Srpske napredne stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića "urušava osnovne demokratske principe i onemogućava dijalog i raspravu".

"Ovo je degradacija lekara i poruka - ne možemo da vam povećamo plate, ali evo legalizovali smo korupciju, pa pokušajte tu negde da uzmete tih 400, 500 evra koliko možete", navodi poslanica opozicione Stranke moderne Srbije Tatjana Macura.

Prema podacima Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, plate lekara u Srbiji kreću se od 530 do 760 evra, dok medicinsko osoblje prima između 250 i 380 evra. To je i jedan od glavnih razloga zbog kojih na rad u inostranstvo odlazi sve veći broj lekara i medicinskih sestara, ali i zbog čega uz državne ustanove rade i u privatnom sektoru.

Nastavlja se plaćanje kod privatnika

Novi Zakon kada je o ovome reč, ne donosi nikakve izmene. Uprkos brojnim preporukama (po ugledu na evropske zemlje), privatni sektor nije integrisan u javno zdravstvo, a građani će, uz obavezno zdravstveno osiguranje koje plaćaju državi, nastaviti da plaćaju i kod privatnika.

"Prema nekim procenama, u privatnom sektoru se leči 30 posto ljudi, koji plaćaju iz svog džepa. Ako je doktorima omogućeno da jednom nogom budu u državnom, a jednom u privatnom sektoru, da rade i ovamo i onamo, ne vidim zašto i pacijentima nije omogućeno da ih prati njihov novac, pa da li će se lečiti u privatnom ili državnom sektoru ne bi trebalo da bude problem. To je već rešeno na vrlo pozitivan način u mnogim zemljama Evropske unije, pa je trebalo pogledati te modele", kaže novinarka koja je pratila sektor zdravstva Zorica Marković.

Iako izmene zakona nisu donele suštinske promene koje bi vodile ka rešavanju ovog i drugih problema u zdravstvu, neke od novina pozdravljene su kao korak ka poboljšanju položaja i podrška pacijentima i njihovim porodicama.

Prihvaćena je inicijativa Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR) da za vreme odsustva sa posla zbog lečenja deteta primaju 100 odsto plate, za razliku od dosadašnjih 65 posto, te da to pravo mogu da koriste do navršene 18. godine bolesnog deteta. Bolovanje će moći da obnavljaju na svakih šest meseci, umesto na mesec dana, kako je do sada bio slučaj, i zbog čega su mnogi roditelji bili primorani da napuštaju posao ili su zbog odsustva dobijali otkaze.

Izmenama Zakona predviđeno je i da izabrani lekar u domovima zdravlja može da otvori bolovanje za pacijenta od 60 dana umesto dosadašnjih 30, te da će na bolničko lečenje ubuduće pacijenta moći da uputi i lekar specijalista, a ne samo izabrani lekar. Cilj ovih izmena je smanjenje gužvi i čekanja u domovima zdravlja.

Sankcije za nedolazak na preventivni pregled

Kako bi se građani pozvali na odgovornost, novim zakonom je predviđeno da oni koji se nakon tri poziva ne odazovu na preventivni pregled, a za to nemaju opravdanje, sami plaćaju troškove lečenja u visini od 35 odsto ukoliko se razbole.

"Polemike je izazvalo pitanje šta znači opravdati izostanak. Nije to neko formalno opravdanje i dovoljno će biti da se osigurano lice javi svom lekaru da se razlozi izostanka negde notiraju i da se sa izabranim lekarom zakaže sledeći termin", navodi pomoćnica ministra zdravlja za zdravstveno osiguranje Slađana Đukić.

Iako su u delu javnosti ovakve vrste "sankcija" ocenjene kao drastične, Zorica Marković smatra da je reč o jednoj od korisnijih mera.

"Nekada smo imali sistematske preglede, sada toga nema i bolest se otkriva u kasnim fazama kada je lečenje krajnje neizvesno ili je uglavnom loša prognoza, a mnogo košta", kaže ona.

Žene koje su se lečile od raka imaće pravo na rekonstrukciju dojke na teret zdravstvenog osiguranja. Hronični bolesnici neće više morati svakog meseca da idu po recepte, već će njihov lekar moći da im prepiše recept na šest meseci.

U skladu sa proklamovanom populacionom politikom, čiji je prioritet povećanje nataliteta, preventivni i ostali pregledi u vezi planiranja porodice ubuduće će, uz žene, uključivati i muškarce.

Bez poboljšanja položaja trudnica i porodilja

Pozitivna načela, međutim, Zakon ne prati kada je reč o položaju majki za vreme trudničkog i porodiljskog bolovanja. Serija protesta koji su početkom godine na inicijativu udruženja "Mame su zakon" organizovani u Beogradu i drugim gradovima Srbije, te primedbe i sugestije na ponuđena rešenja u oblasti zdravstvenog osiguranja, nisu dali rezultate. Prema izmenama zakona, naknada za bolovanje nakon tri meseca obračunaće se tako što se zaradi buduće majke dodaje devetomesečna minimalna zarada, a onda se taj iznos deli na 12 meseci.

"Sve mere koje Vlada propagira na sav glas u smislu da se bave natalitetom, podrškom rađanju i tako dalje, padaju u vodu zato što ovo pokazuje da im je namera da se što više smanjuju socijalna izdvajanja", kaže predstavnica Inicijative "Mame su zakon" i poslanica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura.

Novina sa neizvesnim ishodom je najava jedinstvene "liste čekanja" za operacije i dijagnostičke procedure koju će ubuduće voditi Republički fond za zdravstveno osiguranje. Prema očekivanju Ministarstva, trebalo bi da smanji liste na kojima se, prema podacima za 2018. godinu, nalazi više od 72 hiljade pacijenata.

U cilju uvećavanja prihoda lekarima i zaustavljanja odliva kadrova, zbog kojih pored ostalog, i liste čekanja broje toliko ljudi, najavljeno je da će lekari ubuduće moći da imaju najviše tri ugovora o dopunskom radu, do trećine radnog vremena. U okviru domova zdravlja organizovaće se "popodnevne" i "večernje" klinike, kako bi građani bez čekanja mogli da odu kod lekara, ali će to opet plaćati iz svog džepa.

Statistika govori da u državnom zdravstvu u Srbiji trenutno radi preko 120.000 ljudi. Skoro trećinu od tog broja čini nemedicinski kadar, na šta Srbiju upozorava i Svetska banka, ukazujući da je to indikator neefikasnosti sistema.

40 posto stanovništva bez hitne pomoći

Kao rešenje za umanjenje obima administrativnih i tehničkih službi, novi Zakon predviđa objedinjavanje domova zdravlja i bolnica na lokalnom i regionalnom nivou u "zdravstvene centre". Nadležnost će biti centralizovana i sa lokalne samouprave biće preneta na Ministarstvo zdravlja. Ovakvo rešenje predviđao je i raniji zakon.

"Praksa je pokazala da vrlo često imamo dom zdravlja i opštu bolnicu pod istim krovom, a kada su razdvojene u dve zdravstvene ustanove svaka od njih mora da obezbedi svoju radnu snagu. U situaciji kada već šest godina imamo Uredbu o zabrani zapošljavanja, često te ustanove nisu u mogućnosti da obezbede pojedine specijalističke kadrove", rekla je pomoćnica ministra zdravlja za zdravstvenu zaštitu Radica Pejčinović Bulajić.

Kako će se ovo sprovoditi u praksi nije poznato, jer Uredba o planu mreže centara nije završena. Tako ostaje pitanje kako će se spajanje, koje će se rukovoditi brojem stanovnika, odraziti na manje sredine.

"Radili smo neke analize koje pokazuju da skoro 40 posto stanovništva u Srbiji nije pokriveno hitnom medicinskom pomoći. To su sve ove male opštine koje nemaju organizovanu hitnu medicinsku pomoć, i ako to prenesete na teren, znači da stanovnici, pogotovo u ruralnim područjima, nemaju dostupnu zdravstvenu zaštitu koja je ustavom garantovana", ukazuje predsednik Odbora za zdravlje Stalne konferencije gradova i opština Vladica Dimitrov.

Izostale suštinske promene

Posledica je to hroničnih boljki državnog zdravstva, položaja zdravstvenih radnika i uslova u kojima rade. Zato novinarka Zorica Marković ocenjuje da nijedna od novina u zakonima neće doprineti smanjenju odliva kadrova, niti unaprediti zdravstvenu zaštitu.

"Nismo rešili pitanje državnog monopola u finansiranju zdravstva, i mora se zdravstvo osloboditi velikog broja nemedicinskog kadra. Predstoje krupni organizacioni i ekonomsko-finansijski potezi koji bi morali da se naprave da bismo suštinski osetili boljitak. Zakon je ovakav kakav je, ali čini mi se da ćemo sačekati malo da to bude veći iskorak", navodi ona.

Kako dodaje, Srbija za lečenje po glavi stanovnika na godišnjem nivou raspolaže sa samo 250 evra. U Hrvatskoj je ta suma 700 evra, a u Nemačkoj 3.750.



<<Nazad


SRBIJA