<<Nazad


RADIO TELEVIZIJA VOJVODINE


03. februar 2017. | 13:48 | Izvor: RTV (Milijana Kočić)


Više dopunskog rada za državne lekare

NOVI SAD - 

Novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, državni lekari imaju mogućnost da dodatno rade u najviše tri privatne ambulante, do trećine punog radnog vremena. Deo javnosti tome se protivi - zbog moguće zloupotrebe, ali i smanjenja kvaliteta usluga u državnim ustanovama usled prevelike angažovanosti lekara u privatnom sektoru.

Dopunski rad uveden je još 2005-e godine, a lekarima je do sada bilo dozvoljeno da rade dodatno u jednoj privatnoj ambulanti, i to tako što su potpisivali ugovore sa onima koji ih angažuju.

Pošto naš zdravstveni sistem ne uspeva da pokrije potrebe osiguranika, liste čekanja, kvarovi na aparatima i slične prepreke na koje nailaze građani, primorali su ih da sve češće idu u privatne ordinacije. Često i po preporuci lekara.


Ilustracija (sxc.hu)

"Bila sam u situaciji da mi doktorka kaže da moj sin ima srčani problem i da hitno moramo na detaljno snimanje. Kada sam pokušala da zakažem, rečeno mi je da se čeka godinu dana. Uplašena, pitala sam doktorku šta da radim. Rekla mi je da pozovem jednu privatnu ordinaciju. Kada smo došli tamo, zatekli smo tu našu doktorku", navodi jedna mama iz Novog Sada.

Najoštriji kritičar takvih situacija je Draško Karađinović, koordinator „Doktora protiv korupcije", koji smatra da je ozakonjenje dopunskog rada omogućena sistemska korupcija.

"Dopunski rad je tipičan oblik konflikta interesa i doveo je do urušavanja sistema. Imamo ogromnu potrošnju, OVDE dva puta veću od zemalja u regionu, a jedan od uzroka je to što građani zdravstvene usluge plaćaju duplo – najpre kroz zdravstveni doprinos, a onda odu privatno, gde daju novac tom istom lekaru koji je dobio platu od republičkog Fonda", podvukao je Karađinović u izjavi za Radio Beograd 2, u Jutarnjem programu RTV-a „Na tri vode".

Doktorka Dunja Civrić iz Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine priznaje da nedostaci sistema otvaraju prostor za mnoge manipulacije. Kako kaže, to što su lekari zakonski ograničeni na 13 i po sati dopunskog rada nedeljno ne znači da će toliko zaista i raditi, jer nema mogućnosti da se njihov rad efikasno kontroliše. Osim toga, ni kvalitet rada ne može biti isti.

"Lekar koji radi na više mesta dolazi u dom zdravlja ili bolnicu iscrpljen i ne može taj posao obavljati jednako dobro ni u jednoj ustanovi. Ministarstvo zdravlja time je zapravo priznalo nemoć sistema da državnom lekaru omogući dostojanstven rad i egzistenciju, a na drugoj strani povećalo izdvajanja građana za privatne usluge, koje ide i do 30 odsto", objašnjava doktorka Civrić.

Sve to je za korisnike zdravstvenih usluga veoma loše jer se zasniva na moralu i entuzijazmu pojedinaca, zaključuje doktorka.

 



 


<<Nazad