<<Nazad

logo_Radio021 

http://www.021.rs/story/Info/Srbija/154497/I-nov-zakon-omogucava-legalnu-korupciju-lekari-ga-odusevljeno-pozdravili.html

I nov zakon omogućava legalnu korupciju, lekari ga oduševljeno pozdravili

Novi zakoni iz oblasti zdravstva i ubuduće će dopuštati dopunski rad državnih doktora u privatnim ambulantama, sa jednom karikaturnom promenom - moći će da rade u najviše tri privatne ordinacije.
25.01.2017. | 08:46 > 12:51

Piše: Živan Lazić

U Velikoj sali Skupštine Vojvodine nedavno su se sakupili doktori i farmaceuti i razmatrali nacrte najvažnijih zakona iz oblasti zdravstva - o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju i o apotekama. Šira javnost nije bila obaveštena, niti je na sajtu Skupštine, odnosno Vlade Vojvodine, bilo navedeno da se važna rasprava uopšte održava.

Prisutni su za manje od dva sata prešli preko 600 zakonskih članova i do neukusa hvalisali ponuđena rešenja. Argumentovanu analizu stomatologa dr Draška Karađinovića, dugogodišnjeg zagovornika korenitih promena u zdravstvenoj regulativi, velika većina doktora, dobitnika u sadašnjoj situaciji, nije ni mogla, niti je pokušavala, da razume.

Privatni državni doktor

Rezultat totalnog ignorisanja običnog puka je da će i ubuduće biti dopušteno ono što je izrazito sporno i na šta se bolesnici i građani najviše žale, dopunski rad državnih doktora u privatnim ambulantama, odnosno u večernijim terminima i unutar javnih klinika i bolnica uz plaćanje iz ličnog džepa pacijenta.

Jedina novost je gotovo karikaturalna; dopunski rad se svakom lekaru ograničava na najviše tri privatne ambulante. Zaista bi trebalo raspolagati nadljudskim sposobnostima, pa, nakon redovnih osam sati odgovornog i napornog lekarskog posla u državnoj službi, raditi na više "tezgi".

Dva puta plaćamo isto lečenje

Od kako je pre dvanaest godina uvedena, mogućnost dopunskog privatnog rada je stalno u fokusu javnosti. Razlog je jednostavan, ali bitan: bolesnici se žale da lekari dok rade u državnoj bolnici otaljavaju posao, te beskrajno dugo šetaju pacijente po neophodnim dijagnostičkim postupcima, kakva su brojna snimanja, analiza krvi i urina, mišljenja kolega drugih specijalnosti…

Kako se svuda čeka nedeljama, pa i mesecima, pacijent se odluči da doktora-specijalistu, istog kod koga se leči u državnoj bolnici, poseti u ambulanti u kojoj tezgari, gde mu "liječnik" brzo postavi dijagnozu i započne terapiju. Naravno, bolesnik, mada redovno uplaćuje kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ovu uslugu plaća iz džepa.

Time su građani prinuđeni da dva puta plaćaju isto lečenje, prilikom obavezne uplate državnoj osiguravajućoj kući i kešom, neposredno nakon svakog, umnogome iznuđenog, pregleda kod privatnika. Praktično, ovakvom solucijom lekari se podstiču da pacijente iz državnih bolnica "prevode" u privatnu tezga-kliniku gde dopunski rade.

Praksa je posebno izražena u slučajevima kada se koristi složena medicinska aparatura i velika većina od 7.000 lekara koji dopunski rade su iz državnih bolnica. Mnogo manje privatno rade specijalisti iz domova zdravlja, još manje lekari opšte prakse.

Suština je da se privatno rade i privatno naplaćuju skupe usluge dijagnostike, analiza i specifične intervencije. Dakle, platu u državnoj bolnici, doktor prima redovno i manje-više nezavisno od obima i kvaliteta rada, pa mu nije teško da na svoju privatnu tezgu usmerava upravo one bolesnike čije lečenje zahteva skuplje lekarske usluge.

Ciljna proizvodnja gužvi

Prozvodnja gužvi za lečenje u bolnicama i sledstveno formiranje listi čekanja je logična posledica drastične podeljenosti državnog i privatnog sektora zdravstva u Srbiji. Tako trenutno oko 30.000 pacijenta čeka operaciju katarkte u nadi da neće morati privatno plaćati, a veliki su redovi i za operacije zamene kuka, kolena, brojne operacije na srcu, kao i na onkološke intervencije.

Mogućnost da rade na više mesta se osladila lekarima, pa su dugo vremena uticali da se broj odobrenih specijalizacija minimalizuje. Došlo se dotle da je prosečna starost lekara-specijaliste dostigla čak 56 godina.

Kada je dara prevršila meru, odnosno postalo vidljivo da će u relativno kratkom vremenu doći do kolapsa specijalističkih usluga, država je unazad dve godine znatno uvećala broj odobrenih specijalizacija.

Tokovi zdravstvenog novca

Kakvi su posledice ovakve regulacije zdravstva? Suprotno mišljenju, u Srbiji se na zdravstvo izdvaja dosta, blizu 11 odsto, istina jadnog, bruto nacionalnog dohotka, ali su usluge skromnije i teško dostupne pacijentima.

Zemlje u okruženju izdvajaju od pet (Makedonija) do osam (Rumunija) odsto, a po kvalitetu pruženih usluga na listi Svetske zdravstvene organizacije su ili ispred Srbije ili u rangu naše zemlje. Premijer Vučić je 8. avgusta prošle godine, prilikom inaguracionog govora, otvoreno rekao da kvalitet našeg zdravstvenog sistema ne zadovoljava, posebno naglašavajući da "ne zna kuda odlazi milijarda evra".

Računica je pokazavala da se na zdravstvo godišnje utroši 3,6 milijardi evra, od čega 2,35 miljardi pređe preko računa RFZO. Ostalo su plaćanja ličnim novcem pacijenata, ali ne tako što su osiguranici uplaćivali neko od dobrovoljnih zdravstvenih osiguranja, već što su, lošom organizacijom zdravstvene službe, lekari podstaknuti da pacijente obaveznog sistema osiguranja teraju da i po drugi put plaćaju.

Srbin živi sve kraće

Time je bolesnik stavljen pred svršen čin i, mada osiguranik, zavlači ruku u svoj džep. Što se tiče dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, ono je kod nas simbolično; pretprošle godine ukupna premija dobrovoljnih osiguranja bila je beznačajnih 120.000 evra.

Šta je posledica smišljene neorganizavanosti, kako naš zdravstveni sistem ocenjuju stručnjaci Svetske banke, koja često prati stanje u penzionim, socijalnim i zdravstvenim sistemima pojedinačnih država? Parametri stanja zdravlja ovdašnjeg stanovništva se poslednjih godina pogoršavaju.

Tako je opšta stopa mortaliteta za dve godine sa 14,2 skočila na 14,6 na 1.000 stanovnika, dok je očekivani životni vek sa 75,48 snižen na 74,8 godina.

Lekar sve nedostupniji

Umesto da pogoršani parametri budu lekarima, još više političarima koji vode zdravstvo Srbije, signal za temeljnijim promenama, a o slabostima aktuelnog stanja čuju i viđenje građana, potencijalnih klijenata, naši doktori-političari odlučiše da javnu raspravu o tri ključna zakona zdravstvene politike provuku kroz stručno ćaskanje, a građane potpuno ignorišu.

Ovakav tok događaja nagoveštava ne da će biti podignut nivo zdravstvene usluge, kako u predizborno vreme vole da govore političari i vlasti i opozicije, već, baš suprotno, da će najširim slojevima stanovništva usluge lekara biti sve nedostupnije.


 


<<Nazad