<<Nazad


 10.07.16

На дну због корупције и одлагања реформи


Мада Србија има највеће издатке за здравство у региону изражено у проценту од БДП-а, због недоступности терапија и савремених лекова наше здравство је међу најлошијим у Европи, тврди анализа која је недавно објављена у лондонском магазину Економист.

Услед високог степена корупције и велике неефикасности здравственог система, пацијенти у Србији неретко додатно издвајају новац из свог yепа. Домаћи стручњаци сматрају да је лоше стање последица одлагања реформе система.
Исходи лечења у Србији су релативно лоши, очекивани животни век српских држављана краћи је за више од пет година него у земљама Европске уније, док је стопа смртности од карцинома за 50 одсто већа. Чланица Иницијативе за иновативни приступ побољшању доступности нових лекова у Србији Горјана Ајзинберг оцењује да ови подаци потврђују да Србија мора хитно да унапреди доступност савремених лекова кроз увођење системског и транспарентног механизма за процену здравствених технологија и одлуку о Листи лекова.

- Веома је важно да као држава што пре учинимо све што можемо да превазиђемо ситуацију у којој су многи пацијенти препуштени сами себи како би покушали да обезбеде новац за неопходне лекове, док су други принуђени да се лече заосталим терапијама које им неће донети излечење или бољи квалитет живота, а све то знајући да савременији, иновативни лек постоји и да је доступан у већини земаља нашег окружења - истакла је Ајзинберг.

Студија Модернизација здраственог система Србије: Потреба за поузданим компасом за одлучивање показује да је доступност иновативних лекова у Србији много мања него у другим земљама региона, будући да 18 одсто укупних расхода РФЗО одлази на фармацеутске производе међу којима су углавном генерички лекови. Тако, док је Србија од 2010. до 2012.године одобрила ставаљање на листу само једног од 139 лекова за које је дата дозвола за промет, Бугарска је на своју позитивну листу ставила 44, а Хрватска 27 лекова.
Координтор НВО Доктори против корупције др Драшко Карађиновић каже да је анализа Економиста изнела познате податке, на које они указују годинама.

- Ново је то што се лошим стањем у српском здравству бави фармацеутска индустрија кроз своје асоцијације, па проблеме сагледавају из свог угла. Констатација о малом броју иновативних лекова је тачна, али мало дубља анализа би показала да фармацеутско тржиште у Србији износи око 700 милиона евра и да ту има великог расипања, дуплирања капацитета и нерационалости, па и великог простора за уштеду и боље коришћење здравственог динара - наводи др Карађиновић и додаје како анализа није обухватила проблем статуса апотекарских установа, које су нека врста јавних предузећа основаних од локалних самоуправа и тргују са приватним веледрогеријама.

Како наводи Карађиновић, апотекарске установе широм Србије дугују веледрогеријама више од 100 милона евра, што угрожава макроекономску стабилност државе не испоручују се лекови, блокирају се рачуни, а позната је агонија кроз коју пролазе апотекарске установе у Новом Саду и Панчеву.
- Анализа исправно наглашава проблем корупције у здравству, али би било добро да постоји предлог решавања статуса апотекарских установа и да ли су уопште више потребне као посредник у ланцу дистрибуције између апотеке и веледрогерије.

У 2012. години дуг према веледрогеријама износио је 45 милиона евра, односно пет милијарди динара. Тада је пред претњом прекида снабдевања лековима, овај дуг у Скупштини Србије хитно претворен у јавни дуг. Тако ће и овај дуг од 100 милиона евра у Скупштини Србије да се претвори у јавни дуг, који плаћају сви порески обвезници. Дуговања здравства су огромна, али то је цена сталног одлагања реформи - оцењује Карађиновић који сматра да је цео систем погрешно постављен, па су перформансе много лошије него што би могле да буду.

Према његовом мишљењу, неопходна је либерализација, дерегулација, укидање превазиђених монополских и паразитских организационих структура, од примарне здравствене заштите, домова здравља и апотекарских установа. Каже да клинички центри пружају услуге које би много јефтиније обавили домови здравља, велики је број немедицинских радника у установама, а лекарима у државним установама омогућен је приватни рад на основу чл. 199. Закона о здравственој заштити. Због тога је, сматра он, продуктивност ниска, а перформансе система лоше.

- Пример стратешког промашаја здравствене политике је планирање онколошке службе, где две трећине оболелих од рака у Србији умре, док у Европи две трећине преживи пет година од тренутка дијагнозе - наводи он.Др Карађиновић каже како ће се једном и српско здравство реформисати у оквиру упорно наговештаваног, а стално одлаганог, реструктурирања јавног сектора.

- Посебно што ММФ тражи наставак фискалне консолидације, а српско здравство је огроман потрошач и буyетских и приватних средства, уз слаб повратни ефекат. Тада ће се поставити питања облика финансирања кроз једно или више обавезних осигурања, развоја добровољних осигурања, интегрисања приватног здравства у један конкурентан модел, слободног избора лекара преко механизма ваучеризације... Међутим, очигледна је снажна блокада сваке промене од стране интересних група, па се зато годинама вртимо у круг - закључује координатор НВО Доктори против корупције..

Економист такође оцењује да ће европски пут Србије и њено настојање да постане пуноправни члан ЕУ, морати да доведе до спровођења потребних реформи и модернизације система здравствене заштите. Тим пре што ће здравство од стране европских партнера бити све више у центру пажње и што они неће дозволити да Србија остане на садашњем нивоу здравствене заштите.

Љубица Петровић

Бољи од нас Босна, Хрватска, Словенија...

У студији Европске уније објављеној 2014.године Србија је међу 166 земаља била лошије рангирана од Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, иако је спадала у групу земаља које су више рангиране према издацима на здраствену заштиту него према исходима, супротно од Албаније и Македоније. Подаци од годину дана раније показали су да се у Србији на лекове троши свега 85 евра по глави становника, што је скоро три и по пута мање од просека у ЕУ, а значајно мање и од земаља у региону. Бугарска на лекове троши 117, а Словенија 246 евра по глави становника.





<<Nazad