<<Nazad

http://www.dnevnik.rs/drustvo/donacije-i-krediti-otisli-na-propale-projekte

17.04.16

Донације и кредити отишли на пропале пројекте


У здравство Србије је током претходних десетак година из донација стигло 150 милиона евра, а износ узетих кредита је био далеко већи. Из Европске инвестиционе банке стигло је 250 милиона евра, безмало 80 милиона евра из кредита Светске банке.

Поред тога, бројне су донације неких земаља који су донирале вредну опрему. Нажалост, ефекти улагања се не виде, а у неким случајевима реч је и о пропалим инвестицијама, упозоравају у Удружењу Доктори против корупције, наводећи да је и Комисија Министарства здравља негативно оценила пројекат информатизације здравствених установа.


Drasko%20Karadjinovic

Координатор Удружења Доктори против корупције

др Драшко Карађиновић


Координатор Удружења Доктори против корупције др Драшко Карађиновић каже како ће наша земља вратити кредите који износе скоро 350 милиона евра. Србија је добила највећу помоћ по глави становника од свих земаља кандидата, али на жалост изостали су очекивани ефекти. Кроз око 50 пројеката од 2002. године било је замишљено да се модернизује здравство, подигне квалитет и безбедност лечења, подигне комфор пацијента, смањи расипање и листе чекања.

Донације су највећим делом биле намењене пројектима за унапређења функционисања и организације министарства, Републичког фонда за здравствено осигурање, за увођење интегрисаног информационог здравственог система, увођењу превентивних и скрининг програма наводи др Карађиновић.

Према његовим речима, из донација је требало да се подигне производни капацитет центра за фракционисање плазме Института за трансфузију Србије како би се прерадила крв 200.000 давалаца. Из првог кредита Европске инвестиционе банке од 50 милиона евра је требало да буде урађена реконструкција 20 регионалних болница и Института за имунологију Торлак, а и другог кредита реконструкција четири клиничка центра, међу којима и у Новом Саду.

Кредити Светске банке требало је да промене функционисање примарне здравствене заштите, односно домова здравља како би се смањио притисак на болнице и Клиничке центре и то на огледном пилот пројекту у Краљеву. Карађиновић наводи и да је требало да се уведе нов стимулативан модел плаћања лекара и финансирања болница кроз дијагностичко сродне групе.

Бројни пројекти су имали финансирање из више извора, дошло је до промене циљева, пробијања рокова, па се негде у променама менаyера пројекта и консултаната изгубила и разводњила одговорност за имплементацију. Тако је од лепо замишљеног пројекта остао само лепо написан завршни извештај, који није имао везе са стварношћу на терену, у дому здравља или болници тврди др Карађиновић.

Тешко је дати објективну оцену успешности пројеката, јер би за то морала да се уради евалуација успешности и одрживости пројеката, оцењује наш саговорник и напомиње како су Доктори против корупције више пута предлагали Европској делегацији да направе заједничку комисију ради ревизије пројеката који су се односили на реконструкцију 20 болница и Торлака, као и на реорганизацију Службе за трансфузију, али без успеха.

Њихов одговор је био да имају позитивне завршне извештаје! Значи, требало би да верујемо њиховим папирима, а не нашим очима. Треба похвалити садашњег министра који је на почетку мандата са тадашњим сарадницима именовао стручну комисију која је проценила стање у информатизацији здравства. Та комисија је дала негативну оцену за пројекте информатизације који су коштали милионе евра, а трајали више од десет година наводи др Карађиновић.

Поред толиког новца уложеног у пројекте намењене побољшању стања у здравству, стопа морталитета у нашој земљи је 14, 2 промила, а др Карађиновић каже како то значи да је најгора у региону и ближа афричком него европском просеку. При томе, за здравство се троши скоро 11 одсто БДП, што је највише у региону, те Доктори против корупције сматрају како је евидентно да има много више примера неуспешних од успешних пројеката.

Типичан пример је неуспешна реорганизација службе за трансфузиологију, где се и поред уложених милиона евра и даље бацају десетине тона крвне плазма домаћих добровољних давалаца крви из које би могли да се производе неопходни лекови и тако субституише увоз из иностранства од око 30 милиона евра годишње. Слично, ако не и горе је и са Институтом Торлак који је некада био велики произвођач и извозник вакцина, а сада се полако претвара у акредитовану хладњачу за чување вакцина из увоза наводи др Карађиновић и додаје како се на здравственој политици преламају све државне политике, па је здравство одличан индикатор за укупно стање у држави.

Наш саговорник оцењује српско здравство као скупо, расипничко, нефункционално, са лошим резутатима, неспособно  да се реформише због снажних групних и партијских интереса. Наводи и да све анкете стављају здравство на прво место по корупцији што показује да је све недоступније грађанину који не може да плати прескакање листе чекања. Према његовим речима, доказ за то су и бројни неуспешни међународни пројекти, али напомиње да за њихов неуспех нису одговорни страни финансијери, већ домаћи актери.

Осим комисије Министарства здравља, која је урадила пионирски посао чиме ће свакако коначно покренути квалитетан процес информатизације здравства, других покушаја институционалних ревизија ових скупих неуспеха није било. Институције ћуте, стручна удружења ћуте, академска заједница ћути, здравствени невладин сектор ћути. То необјашњиво ћутање елита код неких очитих неуспеха међународних пројеката можда може да се објаснити провинцијализмом, сервилношћу пред међународним институцијама, каријеризмом. Али је свакако разочаравајуће и скупо кошта.Данас у новцу и здрављу, а сутра у понављању истих грешака закључује др Карађиновић.

Љубица Петровић
 

Потребна контрола пројеката

Међународни пројекти су драгоцени трансфер знања и технологија и свакако их треба наставити, али је неопходно променити модел спровођења. Како би се овакво стање поправило потребно је урадити ревизију резултата досадашњих међунардних пројеката, отклонити погрешне, штетне и неодговорне пројектне процедуре, транспарентно дефинисати циљеве, трошкове, рокове и ресурсе пројеката. Такође је неопходна стална институционална и независна контрола и надзор пројеката.


 

 


<<Nazad