Kako je rečeno na na tribini "Međunarodni projekti u zdravstvu - neostvarena očekivanja", uprkos dobijenom novcu smrtnost od raka u Srbiji je najveća u regionu, aparati ne rade, a redovi za specijalističke preglede su ogromni.

"Srbija je od 2002. godine do sada dobila 500 miliona evra iz raznih izvora za razvoj zdravstva, a danas možemo da kažemo da je odnos između uloženih sredstava i efekata lečenja disfrapantan", rekao je doktor Draško Karađinović.

Efekti lečenja poražavajući su iako Srbija izdvaja oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda za zdravstvenu žaštitu što je ubedljivo najviše u regionu, rekao je Karađinović i podsetio da i pacijenti za lečenje takođe plaćaju najviše.

Prema njegovim rečima, u Srbiji od raka u prvih pet godina umre dve trećine obolelih dok ih u regionu i Evropi toliko preživi.

"Standardizovana stopa smrtnosti u Srbiji užasvajuća je i iznosi 236 dok je u Grčkoj 137 i Albaniji 168", naveo je Karađinović.

Projekti za unapređenje tercijalne zažtite neuspešni su, te ustanove i dalje služe kao domovi zdravlja, rekao je Karađinović i dodao da je slično stanje i sa projektima unapređenja kapaciteta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Prema njegovim rečima, milioni su uloženi i u oblasti lečenja od zavisnosti, razvoja menadžmenta, integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, a rezultata i dalje nema.

"Nijedna od 272 zdravstvene ustanove nema kompletan informacioni sistem neophodan za svakodnevni rad", kazao je Karađinović i dodao da se upotrebljavaju i nelicencirani i nekompatibilni softveri.

EU je za obnovu 20 zdravstvenih ustanova u Srbiji i Torlaka izdvojila 50 miliona evra, a za četri kliničko-bolnička centra 200 miliona, rekao je on i dodao da je od 2006. godine, kada je novac dobijen do danas, samo KC Niš ušao u fazu građevnskih radova, dok se u ostala tri nije odmaklo dalje od projekata na koje je otišlo 11 mliona evra.

Prema njegovim rečima, prvi pilot projekat renoviranja kraljevačkog Zdravstvenog centra koji je trebalo da bude uzor za rekonstrukciju ostalih zdravstvenih ustanova u Srbiji doživeo je fijasko.

Više od 80 odsto nabavljene opreme nije bilo upotrebljivo. A nakon zemljotresa rekonstruisana ustanova je bila pred rušenjem, dodao je Karađinović.

Doktor Borko Josifovski upozorio je da je situacija u Torlaku i na Transfuziologiji alarmantna, da su te dve ustanove od strateških oslonaca i pored više od deset miliona evra opredeljenih za projekte razvoja postale kritičke slabosti domaćeg zdravstvenog sistema.

Prema njegovim rečima, zbog tih neuspelih projekata danas se između ostalog, oko 45 tona krvne plazme baca, dok se za uvoz krvnih derivata daje godišnje 25 miliona evra što bi bilo dovoljno da se izgradi i opremi jedan regionalni zdravstveni centar.

Zbog svega toga, upotrebljava se nebezbedna krv koja se uvozi iz zemalja, poput Indije, gde se evidencija transmisionih bolesti ne vodi, rekao je doktor i dodao da Torlak uvozi poliovakcine koje plaća 970 dinara dok domaće koštaju 59.