Logo_Afera.jpg

23.decembar, 2015.

http://nedeljnikafera.com/2015/12/23/dr-drasko-karadinovic-zdravstvo-je-standardno-lose/

Aktuelno  DR DRAŠKO KARAĐINOVIĆ: Zdravstvo je standardno loše!

DR DRAŠKO KARAĐINOVIĆ: Zdravstvo je standardno loše!

- Stanje zdravstva je stabilno loše. Kao opravdanje za sadašnjeg ministra se mora reći da je nasledio organizaciono, finansijski i moralno devastiranu službu koja u sebi nosi sistemsku grešku, a to se ne ispravlja preko noći. Međunarodna istraživanja pokazuju da je srpsko zdravstvo među poslednjima u Evropi po zdravstvenim pokazateljima, ali među prvima po udelu potrošnje BDP i korupciji. Posle godinu i po dana mandata, uprkos više najava, još se ne naziru promene sistemskih zakona kao prvi korak ka reformama. Realan napredak je nabavka gama noža u KCS, što je velika pomoć za 500 onkoloških bolesnika na godišnjem nivou, kao i najava kupovine šest aparata za zračenje iz kredita Svetske banke. Kampanje oko kubanske vakcine protiv raka ili legalizacije kanabisa ipak imaju ograničen domet, pa ne mogu da zamene hitno potrebne korenite reformske zahvate.

drasko-karadjinovic

Foto: www.mc.rs

-Sistem je pogrešno postavljen, pa su performanse mnogo lošije nego što bi mogle biti s obzirom na to da se za zdravstvo troši preko tri milijarde evra godišnje ili skoro 11 % BDP, što je, recimo, skoro dva puta više nego u Bugarskoj, Rumuniji, Albaniji, a za slične efekte.

Neophodna je liberalizacija, deregulacija, ukidanje prevaziđenih monopolskih organizacionih struktura, pre svega kod domova zdravlja i apotekarskih ustanova. U bolničkom sektoru postoji veliki višak kreveta. Zatim imamo 25% nemedicinskih radnika, a u Evropi je prosek 12%.  kada se još na sve doda i mogućnost privatnog rada za državne lekare, onda je jasno zašto je produktivnost niska, a performanse sistema loše.

Međutim, očigledna je snažna blokada svake promene od strane interesnih grupa, pa se zato vrtimo u krug.

Da li je korupcija u zdravstvu smanjena?

-U borbi protiv korupcije u zdravstvu, posebno sistemske, nema pomaka! Mada moram reći da je u prvoj polovini dosadašnjeg mandata ministra sve jako dobro krenulo. Mi smo učestvovali u pisanju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, usvojene 2013. u Skupštini Srbije. Akcenat je stavljen na izmenu sistemskih zakona.

Kao prvi korak u borbi protiv sistemske korupcije je princip da lekari moraju biti prvi nosioci borbe protiv korupcije u zdravstvu. Jer, ne može se očekivati da policijski inspektor ili tužilac imaju kompetencije u proceni milionske nabavke antibiotika, citostatika ili kupovine magnetne rezonance. 

Građanima su liste čekanja veliki problem. Kako to rešiti?

-Prvo treba utvrditi gde su liste čekanja veštački formirane, a gde realno postoji usko grlo. Veštačke liste čekanja omogućavaju u nekim državnim ustanovama velike privatne zarade pojedincima, bilo kroz dopunski rad u privatnom sektoru, bilo uzimanjem mita. Tipičan primer je lista čekanja na operaciju katarakte, relativno rutinske hirurgije, na kojoj je 25.000 ljudi. Slobodnim izborom lekara i uvođenjem postojećih privatnih kapaciteta u sistem plaćanja RFZO problem bi se značajno smanjio, što bi bio i važan korak ka ukidanju monopola u zdravstvu. 

Kako rešiti problem nagomilane papirologije kod lekara u domovima zdravlja, koji za pregled pacijenata jedva da imaju nekoliko minuta?

-Konačnim uvođenjem kvalitetnog integrisanog informacionog sistema u zdravstvu. Međutim, o tome se priča i sprovode se mnogi projekti informatizacije uz trošenje desetina miliona evra već desetak godina, ali bez rezultata.

Kakva je trenutna situacija sa odlascima lekara u penziju?

-Loša, jer je starosna struktura lekara nepovoljna, a značajan broj specijalista je blizu penzije.

Nedavno ste upozorili da je nestalo 5,5 miliona evra koje je EU 2002. donirala?

-Tih godina je propao projekat za unapređenje Centra za frakcionisanje, za koji je EU donirala sredstva, a dokaz neuspeha je što bacamo destine tona plazme 250.000 dobrovoljih davalaca krvi. Očigledno je da postoje snažni komercijalni pritisci da se Centar za frakcionisanje, koji radi na minimumu, ne unapredi, kako tada, tako i sada jer time ogroman novac odlazi na uvoz krvnih proizvoda i zaradu uvoznika. Umesto da prerađujemo krv naših davalaca, supstituišemo uvoz, plaćamo milione evra za proizvode iz tuđe krvne plazme, koja ko zna odakle sve stiže.

EU je spremna da ponovo finansira iz IPA programa unapređenje Centra za frakcionisanje u okviru pregovora o Poglavlju 28 procesa evrointegracije Srbije. Međutim, činovnici ministarstva, isti oni koji su učestvovali u neuspehu prethodnog projekta se ponovo pitaju, što je još jedan dokaz sistemske greške.

I dalje se u javnosti govori o odgovornosti bivšeg večitog ministra zdravlja dr Tomice Milosavljevića?

-Kakvo je pravo stanje stvari u zdravstvu, svi vidimo. Najveće koruptivne afere, koje su nanele ogromnu štetu hiljadama pacijenta su nastale u periodu kada je zdravstvom upravljao taj ministar sa svojom ekipom.

Tada su i usvojeni nakaradni sistemski zakoni legalizovali korupciju. Ima mnogo primera gde je oštećen i republički budžet. Tipičan primer političkog voluntarizma i pravnog diletantizma u Ministarstvu zdravlja je slučaj neustavne odluke iz 2006. godine, kojom su oštećene stotine stomatologa po domovima zdravlja. Taj skupi promašaj se godinama gurao pod tepih, ali je došao na naplatu. U međuvremenu, iznos odštete je porastao na skoro 10 miliona evra, mada je realno veći s obzirom na iznose koje su mnogi stomatolozi već naplatili iz budžeta lokalnih samouprava. Ministra Lončara je zatekla ova dubioza, ali je važno da sada prozove i sankcioniše odgovorne i time pokaže da je sa praksom nestručnosti, neodgovornosti i nekažnjivosti i za funkcionere i činovnike ministarstva završeno.

Da li je tačno da zdravstvo ima ogromne dugove?

-Dugovanja zdravstva su ogromna, ali to je cena stalnog odlaganja reformi. Dug u 2015. se prema veledrogerijama približava sumi od 100 miliona evra (10 milijardi dinara), a to su već iznosi koji ugrožavaju makroekonomsku stabilnost cele države. Da podsetim, u 2012. dug prema veledrogerijama je iznosio 45 miliona evra (5 milijardi dinara) i tada je, pred pretnjom prekida snabdevanja lekovima, ovaj dug u Skupštini Srbije hitno pretvoren zakonom u javni dug.

Sve više mladih lekara i zdravstvenih radnika odlazi u Nemačku i druge zemlje Zapadne Evrope.  Kako sprečiti taj odliv medicinskih radnika?

-Vrlo teško. Jednostavno, stanje u zemlji ne dozvoljava da mladi stručnjaci žive pristojno i formiraju porodice. Šteta od emigracije najškolovanijih mladih ljudi je ogromna i bitno će otežati i usporiti demografski i ekonomski oporavak zemlje.

Da li Vam je sada lakše da se borite protiv korpucije i kada možemo očekivati da će srpsko zdravstvo konačno ozdraviti?

-Realan pomak u borbi protiv korupcije, a ne deklarativan, videćemo kada najveće afere dobiju epilog i prestane institucionalni progon lekara uzbunjivača. Lekarka Bojana Bokorov, koja je otkrila trgovinu listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine je izbačena sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a sudski spor zbog mobinga na radnom mestu ulazi u šestu godinu uz četiri promenjene sudije. Sve ukazuje na tesnu spregu novosadskog pravosuđa i pokrajinskih političkih i zdravstvenih struktura, koji zajedno sve čine da se ovaj slučaj zaboravi i izbegne odgovornost za teška stradanja hiljada ljudi obolelih od raka u Vovodini.

Isto je i u slučaju trgovine lekara Hitne pomoći u Beogradu sa pogrebnim preduzećima i dr Borka Josifovskog, koji je otkrio i dokumentovao ove kriminalne radnje. U progonu, osim pravosuđa koje godinama razvlači procese, postoje jasne indicije o umešanosti službenika Ministarstva zdravlja u prikrivanju i falsifikovanju nepostojeće dokumentacije.

I slučaj kristalizacije rastvora za dijalizu sa teškim posledicama za bubrežne bolesnike u Kraljevu je potpuno dokumentovan, ali nema epiloga.

Ako nema zaštite onih časnih lekara, koji ukazuju na često vrlo složene oblike korupcije, zloupotrebe, prevare, nema ni efikasne borbe protiv korupcije. Sadašnje rukovodstvo Ministarstva zdravlja nije odgovorno za ove i druge nepomenute afere iz prethodnog perioda, ali je pasivno po pitanju rešavanja. To mi je nerazumljivo jer time se nanosi velika šteta kredibilitetu borbe protiv korupcije, ne samo ministarstva već i cele vlade .

Srećko Milovanović

Mediji slobodnije prate zdravstvo

Kako mediji prate zdravstvo?

-Velika je povika na ugrožavanje medijskih sloboda, ali bar za informisanje iz sektora zdravstva ja nemam taj utisak. Naravno, i dalje se piše o aferama koje potresaju ovaj veliki sistem, a manje o uzrocima. Mnogi novinari i urednici su i dalje „građani pokorni“, što je u tradiciji ketmanskog mentaliteta našeg podneblja. Međutim, ja recimo pamtim vreme u proleće 2010, kada je tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević formirao radnu grupu od nekoliko novinara za pisanje preporuka o načinu izveštavanja iz zdravstva, sve uz podršku Lekarske komore Srbije.

http://www.healthcareanticorruption.org/mi_korupcija/Hronologija%20medija/20100602Telegraf.html

Srećom, ta je cenzorska namera propala, ali pokazuje kako mnogi novinari imaju potrebu da sebe autocenzurišu, a da za profesionalnu kastraciju krive druge. Ne vidim da sadašnji ministar ima takve cenzorske namere.

Zdravstveni sistem dizajniran za korupciju

Zašto zaostajemo za zemljama Evrope ako građani Srbije za zdravstvo izdvajaju više novca nego stanovnici većine tih država?

-Zato što se sistem već godinama ne reformiše, nema promene štetnih i koruptivnih odredbi sistemskih zakona jer partikularni interesi uspešno blokiraju svaku promenu. Pokojna Verica Barać je ispravno ocenila da je zdravstveni sistem dizajniran za korupciju. Korupcija je blokirala reformu, zato se troše i rasipaju nepotrebno stotine miliona evra uz loše zdravstvene pokazatelje.