<<Nazad

 

 

objavljeno: 29/11/2013

Naše zdravstvo ponovo na evropskom dnu

Ministarstvo zdravlja i „Batut” ne znaju ko je davao podatke za izveštaj evropskih eksperata


35942i1pol07.jpg

Zdravstvo Srbije je drugu godinu zaredom zauzelo poslednje, 35. mesto u Evropi u rangiranju zdravstvenih sistema. Istraživanje, koje se zvanično zove European Health Consumer Index (EHCI), uradila je ekspertska organizacija sa sedištem u Švedskoj za potrebe Evropskog parlamenta. Prošlogodišnji zbir poena nismo popravili ni za jedan bod.

U ovogodišnjem istraživanju zdravstveni sistemi su rangirani u šest indikatora više nego lane, ukupno u 48 tačaka, koje su obuhvatile šest područja: poštovanje prava pacijenata i informisanost, vreme čekanja na pojedine operacije i preglede, ishodi po zdravlje, prevencija i dostupnost usluga koje se pružaju, farmaceutska sredstva koja dobijaju bolesnici,a prvi put ove godine rangirana je i oblast prevencije.  

Zdravstvo Srbije je od 1.000 mogućih poena dobilo 451, a najviše opet Holandija sa 870. Dno lestvice Srbija deli sa Rumunijom, Letonijom, Poljskom i Bugarskom.

Negativno smo ocenjeni zbog toga što našim pacijentima nisu dostupni elektronski recepti, što nemaju mogućnost elektronskog zakazivanja pregleda, zbog čekanja dužeg od 21 dan za terapiju karcinoma i čekanja više od sedam dana za pregled skenerom, kao i čekanja na velike operacije – više od 90 dana.

Pozitivnu ocenu dobili smo u istim oblastima kao i lane: za vakcinaciju dece, zakonom uređena prava pacijenata, za uvid u našu medicinsku dokumentaciju, dok smo nešto slabije, ali ipak pozitivno ocenjeni jer do porodičnog lekara možemo da stignemo u istom danu. Ako je za utehu, u značajnom području ocenjivanja vremena čekanja dobili smo 117 poena, što je više nego što su dobile neke razvijene zemlje. U Norveškoj se čeka duže nego kod nas i oni su dobili samo 83 boda, gora je situacija i u Španiji i Švedskoj, koje su ovde ocenjene sa po 100 bodova, ali je zato Albanija na ovom području dobila neverovatnih 217 poena – više nego Nemačka ili Grčka, koje imaju 200 bodova. Nažalost, ovo Srbiji nije mnogo pomoglo kada je reč o konačnom zbiru, jer su negativni poeni dobijeni za veliku smrtnost od infarkta, smrt beba na rođenju, porast stope obolevanja od raka, neotkrivene slučajeve dijabetesa, kao i za bolničke infekcije izazvane otpornom bakterijom stafilokok – čuvena MRSA infekcija.

Na molbu „Politike” da prokomentarišu ove rezultate, Ministarstvo zdravlja je odgovorilo da će zatražiti od EHCI da dostave izvore podataka na osnovu kojih je formiran pomenuti indeks, „s obzirom na činjenicu da jedina relevantna institucija iz Srbije – Institut za javno zdravlje ’Dr Milan Jovanović Batut’, nikakav uput nije dobio, niti je dostavljao podatke”.

Direktor Instituta za javno zdravlje dr Dragan Ilić kao jedini komentar poslao je pisanu izjavu da ovaj institut ne prati European Health Consumer, da im nije poznat izvor podataka na osnovu kojeg se pomenutiindeks formira i da institut nije konsultovan u pribavljanju podataka.

Profesor dr Petar Bulat, koji je bio pomoćnik ministra zdravlja za međunarodnu saradnju u vreme prvog pojavljivanja ovih rezultata i koji se najviše bavio prošlogodišnjim izveštajem, tvrdi da je srpsko zdravstvo bolje nego što se prikazuje. Njime se, tvrdi Bulat, ne ocenjuje kvalitet usluge u zdravstvenom sistemu, već je to ispitivanje koliko je zdravstveni sistem okrenut ka pacijentu.

– Nikada zvanično nisam dobio odgovor ko je za nas popunjavao prošli izveštaj u Ministarstvu zdravlja, a u davanju odgovora bilo je puno subjektivnosti – kaže dr Bulat.

Koordinator organizacije Doktori protiv korupcije dr Draško Karađinović za „Politiku” ocenjuje poslednje mesto kao poražavajuće, ali i kao pokazatelj da niko ništa nije naučio od lane. On smatra da ne postoje ni kapaciteti ni volja za promenama u Ministarstvu zdravlja i da je vreme za radikalnu rekonstrukciju

– Zdravstveni sistem za 10 godina reformisanja nije uspeo da obezbedi dovoljan broj aparata za zračenje, a u Institutu za onkologiju u Vojvodini hiljadu ljudi ne može da se leči od raka, a čudimo se što su nas rangirali na poslednje mesto –  kaže dr Karađinović.

Direktorka Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljević kaže da, iako svesna situacije u kojoj se nalazi naše zdravstvo, Srbija ne može biti najgora.

– Imamo kontakte sa stranim lekarima i znamo kako je u Rumuniji ili Mađarskoj. Šta reći o istraživanju, ako je po vremenu čekanja Albanija ispala bolja od Nemačke? Pitanje je da li su podatke o nama davale zvanične institucije i kako su anketirani pacijenti – kaže doktorka Radosavljević.

35942i1pol07-1.jpg

Olivera Popović
objavljeno: 29.11.2013.



Back

 

<<Nazad