<<Nazad

 

 

naslovna.jpg

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Korporativni-interes-ili-eticki-principi.lt.html

objavljeno: 15.07.2013.

Zašto je sporan dopunski rad lekara – Draško Karađinović

Korporativni interes ili etički principi



Kad ministar javno demantuje samog sebe, a to se nedavno dogodilo ministarki zdravlja prof. Slavici Đukić-Dejanović s kontradiktornim izjavama o privatnom dopunskom radu državnih lekara, onda je to znak da je potrebno da se i šira javnost uključi u rešavanje tog naizgled tehničkog pitanja. Jer ono ipak zadire u suštinu poimanja javnog interesa.

Da podsetimo, državni lekari i stomatolozi u Srbiji su stekli pravo da dopunski rade u privatnom sektoru usvajanjem člana 199 Zakona o zdravstvenoj zaštiti u decembru 2005. Ovo pravno čudo,za tadašnjeg ministra Tomicu Milosavljevića bio jenačin borbe protiv korupcije, mada je svakom razumnom posmatraču više ličilo na gašenje požara kofom benzina. Još pre usvajanja, predloženi zakon je izazvao burna reagovanja jer legalizuje sukobinteresa, što je zakonski presedan s obzirom na to da su državni lekari jedini službenici kojima zakon dozvoljava da rade i privatno u istoj delatnosti! To je kao kad bi sudija i tužilac imali pravo da posle radnog vremena budu konsultanti u advokatskim kancelarijama, kad bi carinik radio u privatnoj špediterskoj firmi, profesor državne gimnazije i u privatnoj gimnaziji. Što, prevedeno na životne situacije, otvara pitanje da li će u bolnici rendgen-aparat pre podne kod lekara-službenika raditi podjednako dobro kao posle podne kod tog istog lekara-privatnika?

U međuvremenu smo se približili Evropskoj uniji pa su počela i nezavisna ocenjivanja srpskog zdravstva. Prošlogodišnje evropsko merenje kvaliteta (EHCI 2012), posle poređenja mnogih parametara, postavlja srpsko zdravstvo na poslednje 34. mesto u Evropi po kvalitetu zdravstvenih usluga.Stopa opšte smrtnosti je 14 promila,što je karakteristika nekih afričkih zemalja. S preventivnog, prioriteti su pomereni ka kurativnom konceptu pružanja usluga. O tome svedoči visoka stopa hroničnih oboljenja, pre svih infarkta, šloga, dijabeta, određenih vrsta tumora. Međutim, ova studija pokazuje da uzrok poslednjeg mesta nisu nedovoljna sredstva, iako zvaničnici tostalno koriste kao alibi. Srbija ukupno izdvaja za zdravstvo oko 11 procenata BDP, a Bugarska, Rumunija, Albanija, susedi istog privrednog potencijala, između šest i osam odsto. Prema tome, ove zemlje izdvajaju znatno manje za zdravstvo a ipak su po pokazateljima kvaliteta ispred nas.

Očito je zdravstvo ograničeno nizom teških sistemskih promašaja među koje spada i čl 199 pomenutog zakona. Upadljive su sistemske posledice ove štetne norme. Opada produktivnost državnog sektora, a proporcionalno rastu veštačke liste čekanja za pregled, snimak, intervenciju. Što su duže liste čekanja pre podne, veća je tražnja za privatnom praksom, odnosno za „večernjom klinikom” u državnoj bolnici gde se plaća gotovinom. Čitamo da se za operaciju katarakte čeka dve godine, radio-terapiju polovina obolelih od raka ne dobije u optimalnom roku. Nedavno je kontrola RFZO utvrdila da su pojedini lekari zarađivali više stotina hiljada evra iz privatnog dopunskog rada u državnoj bolnici. Istovremeno, izabrani lekari u domovima zdravlja, njih oko 7.000, nemaju mogućnost dopunskog rada pa se i lekarski korpus fragmentiše na manjinu povlašćenih i većinu pauperizovanih.

Dok 2.500 nezaposlenih lekara čeka posao na birou, privilegovane kolege zauzimaju po nekoliko radnih mesta. Kvaziprivatni sektor koji se bazira na parazitskom prevođenju pacijenata preko lekara konsultanata nakaradnim zakonskim rešenjem je nagrađen umesto da bude sankcionisan. Iz ugla RFZO, logično je što dopunski rad sprečava integraciju 7.000 privatnih ordinacija i apoteka u sistem obaveznog osiguranja. Zašto bi osiguranje dva puta plaćalo istog lekara, i to jednom kroz platu u bolnici, a drugi put kroz nadoknadu u privatnoj praksi.

Osim Stomatološke komore koja je podržala ukidanje dopunskog rada, Lekarska komora, Zdravstveni savet, Institut za javno zdravlje „Batut”, zdravstvene visokoškolske ustanove... ostali su nemi. Da li je moguće da je uski, korporativistički interes nadvladao moralne i etičke principe lekarske profesije? Ako u zdravstvenim institucijama nema snage za antikoruptivni preokret, nije li došao trenutak da se za neophodni diskontinuitet, od personalnog do organizacionog, zatraži podsticajna pomoć onih koji su pokazali sposobnost ubrzanog vođenja Srbije ka Evropskoj uniji?

NVO Doktori protiv korupcije

Draško Karađinović
objavljeno: 15.07.2013.

Back

 

<<Nazad