<<Nazad

https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/311303/Zakon-po-meri-trgovaca-organima

logoVesti.jpg


06. 05. 2013. 12:34h | J. Arsenović - Vesti |
veličina teksta:+-

Zakon po meri trgovaca organima?

Ukoliko budu prihvaćene izmene Zakona o transplantaciji organa u Srbiji bi važila takozvana pretpostavljena saglasnost koja podrazumeva da su svi građani u slučaju smrti potencijalni davaoci organa, izuzev ukoliko to izričito ne odbiju u pisanoj izjavi koju dostavljaju svom izabranom lekaru opšte prakse!


Prema sadašnjem važećem zakonu samo građanin koji dragovoljno popuni donatorsku karticu može biti i davalac organa. Ovu izmenu i dopunu zakona inicirao je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), a kao glavni razlog se navodi to što u proteklim godinama u Srbiji nije zaživelo donatorstvo u obimu neophodnom da se spase što veći broj ljudskih života, kao i zbog potrebe da se smanje sadašnji veliki troškovi za pojedine intervencije.

 


- Za dijalizu se, primera radi, godišnje izdvaja 40 miliona evra. Ako bismo uspeli da transplantiramo 1.000 bubrega, uštede bi bile značajne, a kvalitet života obolelog bio bi drastično bolji - navodi primer dr Momčilo Babić, direktor RFZO.


Čim se u javnosti izašlo sa predlogom izmene postojećeg modela, preko blogova i interneta zaživela je javna debata u kojoj se veći deo učesnika protivi uvođenju pretpostavljene saglasnosti. Pojedinci izražavaju sumnju da bi ovakva izmena zakona dovela do ilegalne trgovine organima u čijem lancu bi bili uključeni i lekari, a neki idu tako daleko da zamišljaju situaciju u kojoj bi očajan roditelj bio spremna i da usmrti potencijalnog donora kako bi spasao život svom obolelom mališanu kojem treba hitna transplantacija nekog vitalnog organa!

 

Daj da bi primio

Srbija je i dalje na začelju po broju donora. Dok zapadna Evropa i Amerika godišnje imaju 35 donora na milion stanovnika, Srbija ima tek pet-šest, što je nekoliko puta puta manje nego u susednoj Hrvatskoj.
- Najveći problem trenutno je u obezbeđivanju organa. Ako smo svi potencijalno primaoci organa i ako bismo u takvoj situaciji želeli da dobijemo organ koji je neophodan za transplantaciju, onda valjda moramo dati mesto pretpostavljenoj saglasnosti da smo svi potencijalni davaoci, sem onih koji to izričito odbiju - kaže dr Babić, tvrdeći da u civilizovanim zemljama nije moguće ovakvo zakonsko rešenje iskoristiti za ilegalnu trgovinu organima.

 

Na porodici poslednja reč

U Evropi su oba modela podjednako zastupljena, a predlagač se rukovodio austrijskim primerom, prema kome su potencijalni donori svi oni koji to izričito nisu zabranili. Međutim, kako ističe dr Babić, porodici je ostavljena mogućnost da zabrani uzimanje organa od pacijenata koji je doživeo moždanu smrt, i ako on nije bio s tim saglasan.
Mnoge se dileme, od etičkih pa do onih proisteklih iz velikog nepoverenja prema srpskom zdravstvu, nameću kao prva reakcija na predloženi model. Jedna od njih je i ta šta sa siromašnim građanima bez porodice, interneta, televizije i - izabranog lekara.

 

Ima čak i ironičnih opaski da je ovakvu izmenu inicirao Hašim Tači u pregovorima sa Dačićem, aludirajući na to da je bivši vođa OVK osumnjičen za ilegalnu trgovinu organima kosovskih Srba.
Prema mišljenju direktorke Lekarske komore Srbije dr Tatjane Radosavljević predložena promena modela zahteva javnu kampanju koja bi razbila sve strahove kod ljudi
- U suprotnom, jedan broj ljudi bi ovaj model mogao doživeti kao ugrožavanje ljudskih sloboda. Lično mislim da smo mi kao narod u ovom momentu bliži postojećem modelu, potpisivanju kartica o donatorstvu, nego uvođenju tzv. pretpostavljene saglasnosti - kaže za "Vesti" dr Tatjana Radosavljevic.


Dr Draško Karađinović, NVO Doktori protiv korupcije:



Opravdan strah građana


Kakvo je vaše mišljenje o uvođenju tzv. pretpostavljene saglasnosti potencijalnih donora?
- Podaci o donorima bi morali biti potpuno zaštićeni a predloženim zakonom bi skoro svi bili poznati. Podaci bi morali biti zaštićeni, jer u suprotnom bi se otvorilo široko polje za zloupotrebe. Crno tržište organima u svetu cveta, pa se stvari ne mogu prepustiti lekarskoj etici. Uvek postoji mogućnost da se pojavi lekar koji će proceniti da će više zaraditi na prodaji organa nego na spasavanju života.


To znači da je opravdana bojazan nekih pacijenata koji strahuju da bi mogli postati žrtve lanca ilegalne trgovine organima?
- Bojazan javnosti je potpuno opravdana. Poznato je da ni monstruozne afere trgovine listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine, koja traje od 2009. i trgovina službe Hitne pomoći Beograda sa pogrebnicima iz 2006. nisu rešene zbog uporne opstrukcije i prikrivanja u Ministarstvu zdravlja. Ako te dve afere o kojima bruji javnost već godinama nisu rešene, onda nema sumnje da bi se se i u oblasti transplantacije odmah razvila trgovina organima sa životnim rizikom za potencijalne donore.


Kako preduprediti moguće zloupotrebe?
- Kada ministarstvo bude rešilo pomenute dve afere, a ima sve potrebne dokaze već godinama, onda možemo pričati da su se stvorili uslovi za bezbednu transplantaciju organa u Srbiji. Kada postoji sistemska korupcija u zdravstvu kao što je to slučaj u Srbiji, a to konstatuju zvanično i Vlada RS i Evropski parlament, onda nema načina da se spreči trgovina organima.

 

<<Nazad