DIREKTOR Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Nenad Ivančević podneo je ostavku, a o njegovoj smeni će se raspravljati na sledećoj sednici Skupštine grada. Iako je u razgovoru za "Novosti" dr Ivančević prozivke nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije" objasnio kao zlonamerne, neistinite i štetne po ugled firme i zaposlenih u njoj, on je, kako nezvanično saznajemo, odlučio da se povuče sa čela jedne od najvažnijih zdravstvenih ustanova u prestonici.

Problemi u Hitnoj pomoći obelodanjeni su u decembru, kada su zaposleni praznike dočekali bez plata, zbog čega su nakratko blokirali auto-put. Ispostavilo se da je uzrok kašnjenja zarada bio dug od oko 40 miliona dinara, koji ova zdravstvena ustanova ima Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Niko tada, međutim, nije spominjao dug od 71 milion dinara dobavljačima, koji je isplivao pre nekoliko dana, kada je NVO "Doktori protiv korupcije" poslala otvoreno pismo ministarki zdravlja.

BOLOVANjA, SPECIJALIZACIJE...DIREKTOR dr Nenad Ivančević tvrdi da je u Hitnoj na neodređeno zaposleno 880 ljudi, koji su regularno prijavljeni i imaju svoje dosijee. On smatra da je do razlike u broju zaposlenih koje navode u NVO došlo zbog toga što oko 100 ljudi svakog meseca odsustvuje zbog bolovanja, godišnjih odmora i specijalizacija. On napominje i da račun ove zdravstvene ustanove nikada nije bio blokiran i da ih nijedna od firmi kojima duguju nije tužila.

Oni su tražili da se proveri koliko je zaposlenih u Hitnoj pomoći, jer smatraju da na spisku ima više od 150 osoba koje dobijaju platu ali ih nema na radnim mestima.

Očekuju i objašnjenje kako je napravljen "rekordni" broj od 1.058.197 intervencija tokom prošle godine, zatim kako će Hitna isplatiti dug dobavljačima i traže angažovanje ministarke Slavice Đukić Dejanović u razrešavanju afere takozvane trgovine smrću.

Dr Vera Dražić, gradski sekretar za zdravstvo, kaže da joj nije stigao nikakav dopis i da o optužbama NVO "Doktori protiv korupcije" zna samo ono što je saznala u medijima.

- Učestvovali smo u pregovorima sa RFZO i uspeli da postignemo da se dug smanji sa 40 na 29 miliona i da ga Hitna pomoć otplaćuje u ratama - kaže Dražićeva. 

- Tada ovaj dug dobavljačima niko nije ni pominjao. Sigurno je da treba utvrditi da li su ti navodi tačni i zbog čega je ova zdravstvena ustanova tako loše poslovala.