ZDRAVSTVO Srbije ima 67 skenera, 21 magnetnih rezonanci, 460 osnovnih rendgena, 546 opštih ultrazvukova, 13 specijalističkih za pregled dojke i 74 kardiovaskularna, zatim 108 mamografa, dva PET skenera...

Na spisku opreme je ukupno 2.712 aparata. Ali ni u Ministarstvu zdravlja, ni u Nacionalnom institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", ne znaju da li je to dovoljno za zdravstvenu zaštitu 7,1 miliona stanovnika, jer "ne postoje standardi"?! Praksa, međutim, pokazuje da gotovo svakoj zdravstvenoj ustanovi fali bar nešto od opreme, a na dijagnostiku, pogotovo onu složeniju, čeka se mesecima!

Precizna računica, ipak, može da se izvede samo za aparate za zračenje. Onkološki centri trenutno imaju 14 mašina za radioterapiju, a prema medicinskim standardima, na svakih 250.000 stanovnika morao bi da bude jedan aparat. To znači da Srbiji nedostaje još 14 mašina za zračenje!

U drugim granama medicine kriterijumi nisu tako jasni, ali čini se da nigde nemamo višak. Iako je poslednjih godina ulagano i u centre u unutrašnjosti, opremljenost je neujednačena.

- Naš najveći problem je, izgleda, što nismo u Beogradu, jer zdravstvo u glavnom gradu dobija više nego mi - kaže, za "Novosti", dr Boško Ristanović, direktor Opšte bolnice u Užicu. - Nama su od opreme hitno potrebni sterilizator, dva kvalitetnija ultrazvuka, pa i skener i magnetna rezonanca. Sa jednim "magnetom" i jednim skenerom trenutno pokrivamo celu jugozapadnu Srbiju i pod velikim smo pritiskom pacijenata.

Od sve dijagnostike u Srbiji, najduže se čeka na magnetnu rezonancu i skener - u nekim ustanovama čak i po sedam-osam meseci. Trenutno je na listama čekanja 14.000 ljudi. Na 19 "magneta" u državnom zdravstvu, prema podacima Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, prošle godine je pregledano 54.070 pacijenata, neki i više puta, pa je urađeno ukupno 74.934 pregleda.

Zdravstvo Srbije je u poslednjih 10 godina tehnološki ojačano, ali i dalje zaostaje za sistemima u okruženju. A opšti je utisak je da i nismo najbolje iskoristili donacije, dok ih je bilo u većem obimu.

SADA SE NE ISPLATII NEKE investicije u zdravstvu još su neisplative. Tako je u PET skener (pozitronsku emisionu tomografiju) u Kliničkom centru Srbije uloženo 2,2 miliona evra, a na njemu se, kad ima radioaktivne supstance, nedeljno pregleda samo od 10 do 12 pacijenata. Sad treba još 2,2 miliona evra za medicinski ciklotron, fabriku radioaktivnih izotopa neophodnih za rad Nacionalnog PET skener centra.

- U desetogodišnjem periodu Srbija je potrošila više od 20 milijardi evra na zdravstvene reforme, ali taj novac nije doneo željeni napredak - smatra Draško Karađinović, koordinator nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije"

- Niko nije zadovoljan reformom zdravstva, ni pacijenti ni lekari. Imali smo više od 40 projekata koje je finansirala EU i nijedan prioritet nije ispunjen.

I dr Boško Ristanović je uveren da je novac iz donacija mogao bolje da se iskoristi:

- Od tih projekata apsolutno nije bilo neke vajde koja bi bila vidljiva i pacijentima i zaposlenima u zdravstvu. Više se ulagalo u edukaciju. Činjenica je, međutim, da EU dosta pomaže oko skrininga na tri najčešće vrste karcinoma: dojke, debelog creva i grlića materice. Užička opšta bolnica je, recimo, dobila mamograf, kolonoskop...

Na skenerima, koje su pre 10 godina imale samo pojedine ustanove, sada se godišnje uradi više od 350.000 pregleda, dok je 2003. urađeno svega 18.000. Problem je to što se negde aparati "usijaju", a u drugim bolnicama se - zabušava. Tako je jedno skeniranje stanja na terenu, po nalogu RFZO, pokazalo da 32 skenera raspoređena u 23 ustanove rade samo u jednoj smeni!

- Naš skener, evo, godinu dana ne radi - kaže, za "Novosti", profesor dr Slobodan Slavković, direktor Ortopedsko-hirurške bolnice "Banjica". - Ove godine od dijagnostike ništa nismo dobili, a treba nam skener ili, eventualno, magnetna rezonanca za lokomotorni sistem. To bi bila najveća investicija, a fale nam i mnoge druge stvari - operacioni stolovi, centralna sterilizacija...

PRIVATNI PREGLEDBEZ obzira na to da li u zdravstvenu ustanovu uđe sa uputom za ultrazvuk, rendgen, ili magnetnu rezonancu, pacijentu, ako nije hitan slučaj, ostaje samo da čeka, ili da ode kod privatnika. A tamo pregled ultrazvukom košta oko 3.000 dinara, magnet sa kontrastom gotovo 15.000 dinara, specijalistički pregled 5.000...

Iako oprema nije obnavljana, profesor Slavković kaže da je u "Banjicu" ove godine posle duge pauze prvi put ulagano: napravljena je jedna nova operaciona sala, a jedna rekonstruisana, obnovljena intenzivna nega i veći deo ambulanti, saniran krov i prvi put uvedena protivpožarna zaštita.

U mnogim bolnicama kažu da treba obnoviti i sitniji "inventar" - hirurške instrumente, mikroskope...

Jelena Jurišin, iz Kliničkog centra Vojvodine, kaže, za "Novosti", da je ovom centru trenutno prioritet nabavka opreme koja mora da prati završetak izgradnje novog dela Klinike za ginekologiju i akušerstvo, renoviranje Centra za sudsku medicinu i opremanje angio - sale u Urgentnom centru.


NERASPAKOVANO

DOGAĐA se da nova oprema i po nekoliko godina stoji neraspakovana u nekom magacinu. Tako je bilo sa 125 od ukupno 355 aparata za dijalizu koje smo 2008. godine dobili od Vlade Italije, koji su pune tri godine stajali neraspakovani!