Srbija dotakla “zdravstveno” dno

Srbija je po kvalitetu zdravstvene zaštite na poslednjem, 34. mestu na listi evropskih zemlja, a po stopi smrtnosti od različitih bolesti nadmašuje i najnerazvijenije zemlje u svetu.

 
25sept2012.jpg
Beta/AP

Ovi podaci izneti su 25. septembra na okruglom stolu u organizaciji Udruženja "Doktori protiv korupcije". Na skupu čija je tema "Bilans deset godina reformi srpskog zdravstva: 2002-2012. godine - Zašto srpsko zdravstvo zauzima poslednje mesto u Evropi?", lekar Paja Momčilov kazao je da "katastrofalni rezultati u zdravstvu dovode do biološke ugroženosti ljudi". 

Lekar Zoran Radovanović ukazao je da u Srbiji stopa smrtnosti od karcinoma raste za razliku od stope u razvijenom svetu, dok su podaci o smrtnosti od bolesti kardiovaskularnog sistema nešto povoljniji, ali ipak na previsokih 54 odsto. 

Lekarka Dragana Jovanović ocenila je da je 34. mesto opravdano i kao razloge za to navela neuspešne i nezadovljavajuće ishode brojnih projekata finasiranih sa 140 miliona evra donacija od EU sa ciljem unapređenja zdravstvenog sistema. 

Jovanović je ukazala da u te projekte spadaju zaustavljena reforma službe za transfuziju, modernizacija Instituta Toralk, razvoj preventivnih centara, Agencije za lekove i medicinska sredstva, rekonstrukcija 21 bolnice i četri klinička centra - koji će umesto 2012. godine biti renovinari 2017. godine. 

Trebalo je ojačati Ministarstvo zdravlja, da može da planira zdravstvenu politiku, rekla je ona i ukazala da se u EU zgražavaju na radioterapijske protokole u Srbiji. 

Reforma zdravstva mora krenuti od lekara opšte prakse kako se ne bi dešavalo da se u bolnici, kao na primarnom mestu lečenja, nađu bolesnici sa metastazama, ocenjeno je na okruglom stolu kome je prisustvovao i državni sekretar Ministarstva zdravlja Vladimir Đukić. 

Na skupu je rečeno i da se u Srbiji za zdravstvo izdvaja dvostruko više novca nego što se zna, kao i da građani iz svog džepa plaćaju više nego što država izdvaja za njihovo lečenje.