<<Nazad

 

 

28.maj, 2012.

Srbija razgovara: Da li je naše zdravstvo na evropskom dnu

Petar Bulat: Tražićemo demanti na rezultate istraživanja; Draško Karađinović: Evropski izveštaj blag prema Srbiji


Petar Bulat i Draško Karađinović (Foto: D. Jevremović)

Srbija je poslednja na listi 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvene zaštite, pokazuje istraživanje ekspertske organizacije Helt konzjumer pauerhausza 2012. godinu, koje je nedavno predstavljeno u Evropskom parlamentu u Briselu. Prema ispitivanju, kojim se meri standard evropske zdravstvene zaštite na osnovu 42 indikatora, Srbija je dobila 451 poen od maksimalnih 1.000, a Holandija koja je prva na listi, ima 872 poena. O tome da li je naša zemlja zaslužila poslednje mesto u Evropi mišljenje su sučelili prof. dr Petar Bulat, pomoćnik ministra zdravlja za evropske integracije i međunarodnu saradnju, i dr Draško Karađinović, koordinator Udruženja „Doktori protiv korupcije”.

Politika: Da li smatrate da je ovo istraživanje pravi odraz stanja u zdravstvu Srbije?

Petar Bulat: Zbog ovog istraživanja vlada velika zabuna u javnosti, ne znam da li namerno ili slučajno. Ispitivano je koliko je sistem okrenut ka korisnicima, a ne kvalitet zdravstvenog sistema Srbije. Naši lekari su se našli povređenim.

Draško Karađinović: Po broju parametara i ozbiljnosti studije, može se reći da se ovde prikazuje i kvalitet srpskog zdravstva. Ovde nema potrebe da branimo ili napadamo lekare. Govorimo o kvalitetu sistema koji nije položio ispit. Stopa opšte smrtnosti u Srbiji iznosi 14,2 odsto. To je indikator ne za Evropu, već za Afriku. Zato mislim da je ova studija čak i bila blaga.

Bulat: Taj podatak uopšte nije bio predmet istraživanja. Studija je, inače, došla do nekih podataka koji uopšte nisu tačni. Mi smo analizirali kompletno sve podatke zbog kojih smo stavljeni na 34 mesto.

Politika: Da li je neko tražio podatke od Ministarstva zdravlja?

Bulat: Treba imati u vidu da je prošle godine došlo do promene ministra zdravlja i u tom prelaznom periodu moguće je da je neko dao neke informacije, a mi jednostavno nismo znali da je to urađeno. Neko nije odgovorio na sva pitanja koja su tražena i onda je tamo stavljeno da podaci nisu dostavljeni i poznati. Očigledno da osoba koja je odgovarala nije dobro znala engleski jezik ili nije shvatila pitanje pa je dala pogrešan odgovor na postavljeno pitanje.

Politika: Da li ste utvrdili ko je ta osoba?

Bulat: Ja nisam policajac. Nije poenta da mi nađemo nekog i da ga javno prozivamo. Kumunicirao sam i-mejlom sa gospodinom Arneom Bjornbergom, direktorom organizacije koja je sprovela istraživanje, povodom toga, jer sam tražio da vidimo ko je učestvovao u istraživanju. On je rekao da oni čuvaju svoje „izvore”. Skrenuo sam mu pažnju da sam ja istraživač i da mi nije ideja da budem policajac. Kroz diskusiju smo došli do nekih zaključaka i spremio sam mu odgovor da sve što nije valjalo može da vidi na nekim linkovima. Dosta je nekih stvari potcenjeno u njegovom izveštaju.

Politika: Da li ste se vi obraćali Arneu Bjornbergu?

Karađinović: Na direktan način ne. Imamo internu komunikaciju kao organizacija.

Politika: Mislite li da ima pogrešnih podataka u istraživanju?

Bulat: Ima. To su sve periferne stvari, ali koje „vuku” bodove. Najviše „bode oči” to što smo ocenjeni loše jer nemamo podatke o lekovima na internetu. Naša Agencija za lekove i medicinska sredstva ima sve na srpskom jeziku ćirilično i latinično, i jedan broj podataka na engleskom jeziku. Oko toga sam se dopisivao sa Bjornbergom, koji je rekao da je gledao podatke na engleskom i da tamo nema sve. Rekao sam mu da oni u Švedskoj na sajtu imaju samo podatke na švedskom, a nemaju na srpskom.

Politika: Da li je država Srbija zvanično uputila pismo istraživačima ili je to vaša lična prepiska?

Bulat: Ja sam predstavnik Ministarstva zdravlja zadužen za međunarodnu saradnju. Uputiću zvaničan zahtev da se napiše jedan demanti ovih rezultata. On je rekao da su rezultati takvi kakvi su i da tu nema promena. To za mene nije prihvatljivo. Kad neko nešto pogreši, onda treba to da prizna. Nije tačno da naši pacijenti ne mogu da zakažu pregled putem interneta. Mogu, ali to nije široko zastupljeno. Dakle, umesto „crvene”, trebalo je da dobijemo „žutu” ocenu. Ocenjeni smo kao loši za prevenciju duvana, što nije u redu .

Politika: Koje farmaceutske kuće stoje iza istraživanja?

Bulat: Ovde se pominju „Fajzer” i „Novartis”.

Politika: Koje su po vama sporne tačke?

Bulat: Dužina čekanja na intervenciju je bolna tačka ovog sistema. Ali tu se ne govori o kvalitetu. Ako hoćete da kupite auto, i kažu vam da možete „dačiju” da dobijete odmah, a za „audi” morate da čekate nekoliko meseci, pitanje je da li ste dobili loš kvalitet ako ste sačekali dva meseca.

Karađinović: Ima stvari koje su netačne i koje podižu bodove srpskom zdravstvu. Jedna od tih je neformalno plaćanje lekaru, dakle sitna korupcija.

Bulat: Ne znam kako smo precenjeni ako smo „crveni”, odnosno negativno ocenjeni. Ne može nula da se dobije.

Karađinović: Postoje mnoge stvari za koje mi nismo ni mogli da damo podatke. To samo govori o stepenu nesređenosti sistema. Imamo sistem koji reformišemo 10 godina.

Politika: Zašto imamo najviše neocenjenih područja? Ko nije dostavio podatke?

Bulat: Ne znam ko nije dostavio podatke. To je priča da je neko iz ministarstva odgovorio na 12 od 48 pitanja. Ova studija je direktno usmerena ka EU i njihovim potrošačima. Oni se stalno kompariraju kako bi bili bolji. Studija nam je važna jer nam je skrenula pažnju gde smo tanki i gde nas naši pacijenti vide loše.

Politika: Prihvatate da smo zaslužili poslednje mesto?

Bulat: Ne prihvatam, jer da je odgovoreno sve kako treba, ne bismo bili poslednji sigurno, ali ni u prvih 10. Bili bismo pri kraju liste, u skladu sa izdvajanjima za zdravstvo.

Karađinović: Ne mislim da bismo bili bolji od poslednjeg mesta. Onkologija je katastrofalna kod nas. Dve trećine obolelih od malignih bolesti u Evropi dožive pet godina. U Srbiji je obrnuto: dve trećine umre. Šta reći posle toga? Srbije je ubedljivo poslednja u jednoj takvoj oblasti kao što je onkologija. To poprima oblike epidemije, svake godine 37.000 oboli od malignih bolesti, a više od 20.000 umre, odnosno 10.000 više nego što bi trebalo. Radio-terapiju ne možete da ostvarite, jer polovina pacijenata obolelih od raka nemaju ni teoretsku ni matematičku mogućnost da obave ovu terapiju.

Bulat: Ovo što pričate nije iz studije, a ni naše državne institucije nemaju takav podatak. Postavlja se pitanje izvora tog podatka. U našoj zemlji se epidemiologijom bave ljudi koji nisu epidemiolozi, a koji koriste bolničke registre kao izvore podataka. I onda se na osnovu toga izvlače potpuno pogrešni podaci. U studiji ne postoji pitanje broja umrlih od maligniteta.

Politika: Ko je Srbiju uključio u ovo istraživanje?

Karađinović: Mi smo prvi put ove godine učestvovali u istraživanju jer smo dobili status kandidata za ulazak u Evropsku uniju i samim tim ušli smo u grupu od 34 zemlje. To je cela istina.

Bulat: Mi nismo bili kandidati do marta.

Karađinović: Znalo se da se mi pridružujemo.

Bulat: Ako se to sve znalo, onda se znalo i da nismo na 34. mestu. Međutim, podaci u ovoj studiji uglavnom nisu iz 2011. i ima dosta podataka iz 2005. ili 2006. godine.

Politika: U ovom istraživanju prikazano je da su neke zemlje sa manjim izdvajanjima za zdravstvo postigle bolje rezultate nego Srbija.

Bulat: To sam detaljno analizirao, ali pojedine zemlje imaju veliki problem sa prikazivanjem podataka.

Politika: Hoćete da kažete da neke zemlje iz regiona nisu dale tačne podatke?

Bulat: Apsolutno.

Karađinović: Mislim da to nije slučaj, ali kad ste poslednji, vi tražite bilo koji način da objasnite da niste poslednji. Suma izdvajanja od 250 evra po glavi stanovnika nije tačna, već je mnogo veća. Svetska banka kaže da Srbija izdvaja za zdravstvo blizu 11 odsto svog bruto domaćeg proizvoda, pa je onda izdvajanje po stanovniku oko 450, 500 evra.

Bulat: Mi znamo koliko izdvajamo, ali ako obračunamo ono što građani za zdravstvo daju kroz korupciju ili ono što pacijenti kupe sami, neki lek, onda suma koja nije prikazana u studiji apsolutno nije ona kojom raspolažemo.

Politika: Da li postoji neka oblast za koju prihvatate negativnu ocenu, odnosno pozitivnu ocenu, a u skladu sa tim da li izveštaj prihvatate ili odbacujete?

Bulat: Svakako da prihvatamo da ima oblasti koje su s pravom negativno ocenjene. Na primer, nemamo sistem elektronskog propisivanja recepata, prihvatamo srednju ocenu za pristup izabranom lekaru istog dana, kao što prihvatamo lošu ocenu za nehitne, velike operacije na koje se čeka duže od 90 dana. Nije sporno da neke zdravstvene usluge u našem sistemu nisu dobre.

Karađinović: Apsolutno sam siguran da smo negativnu ocenu zaslužili u sve 42 indikacije.

Politika: Zar negirate čak i pozitivne ocene koje smo dobili u studiji?

Karađinović: Da. Primer je da smo pozitivno ocenjeni za pravno uređenje prava pacijenata, a to pokazuje da istraživači nisu ušli u srž problema. Poverovali su papirologiju i fabrikovanje pravne stvarnosti, jer mi u zakonima pacijentima zbilja omogućujemo sve, a stvarnost je drugačija. Trgovine listama čekanja na onkologiji dešavaju se uz znanje i odobrenje Ministarstva zdravlja.

Bulat: Karađinović personifikuje Ministarstvo zdravlja kao finansijera zdravstvenih ustanova i da mi odobravamo neke stvari koje apsolutno nisu niti za odobravanje, niti se rade sa znanjem Ministarstva.

Karađinović: Vi ste regulatorno telo i upravni organ.

Politika: Da li Srbija treba da učestvuje u narednom ocenjivanju?

Karađinović: Ako hoćemo da idemo u Evropsku uniju to se više ne postavlja kao pitanje.

Bulat: Nije obavezno da mi učestvujemo, ali je preporučivo i mi hoćemo da učestvujemo i naredne godine. Izvukli smo pouke iz ovog istraživanja. Nije problem što će nas ponovo analizirati, ali mislim da će nas to radovati, jer ćemo na sledećem ocenjivanju mnogo bolje proći, ako budu pitanja poslali relevantnim ljudima, ustanovama i organizacijama pacijenata, jer sada ne znamo kojim su organizacijama poslali.

Politika: Da li će se organizacija „Doktori protiv korupcije” ponuditi da učestvuje u narednoj analizi?

Karađinović: Mi smo u oktobru prošle godine dobili nagradu za borbu protiv korupcije, kao prva zemlja van Evropske unije, i to govori o našem kredibilitetu i informacijama koje imamo.

Bulat: Ne znam u kom svojstvu bi vaša organizacija mogla da bude uključena, jer imate odgovor samo na pitanje u vezi sa korupcijom. Ako bi vas uključili ne bi me začudilo da sledeće godine budemo još niže rangirani, jer je vaša organizacija vrlo negativna prema Ministarstvu zdravlja.

Politika: Šta je vaša poruka građanima, kako da shvate ovo istraživanje?

Karađinović: Baš onako kako je vrednovano  mi smo na dnu. Ali istraživanje je otvorilo i pitanje ko je odgovoran za ovako katastrofalno stanje. Građanin treba da zatraži odgovornost onih koji su vodili sistem prošlih 10 godina. Poslednje mesto srpskog zdravstva u ovom istraživanju iz EU postavlja i pitanje konkretne, personalne odgovornosti pred građanima i strukom ljudi koji su rukovodili sistemom 10 godina i potrošili 15 milijardi evra, pre svih dvojice ministara Tomice Milosavljevića i Zorana Stankovića kao i njihovih najbližih saradnika SnežaneSimić, ZoricePavlović, NeveneKaranović...

Bulat: Naši građani treba da prihvate istraživanje kako je napisano: da naš sistem nije dovoljno okrenut pacijentu, imamo oređene probleme, koje ćemo ispraviti. Međutim, činjenica je i da nismo po svim tačkama ocenjeni ispravno ili čak pogrešno, pa ne zaslužujemo 34. mesto. Glavnom  istraživaču poslaćemo primedbe i očekujemo neko zvanično reagovanje na njih, a u narednom rangiranju bićemo mnogo bolje ocenjeni.

Danijela Davidov-Kesar Olivera Popović
objavljeno: 28.05.2012.

Back

 

<<Nazad