<<Nazad

 

 

naslovna.jpg

Zašto je zdravstvo Srbije na evropskom dnu

Zoran Stanković: Problemi u naplati doprinosa. – Tomica Milosavljević: Ocena – nerealna

Posle vesti da zdravstvo Srbije zauzima poslednje mesto u Evropi, koja nam je stigla iz Evropskog parlamenta u Briselu, mogli su se čuti različiti komentari – od neverice do potvrde da je naše zdravstvo u veoma teškom stanju.

Zdravstvo Srbije ocenjivano je u pet oblasti – poštovanje prava pacijenata i informisanost, vreme čekanja na pojedine operacije i preglede, ishodi po zdravlje, prevencija i dostupnost usluga koje se pružaju, kao i farmaceutska sredstva koja dobijaju bolesnici. Od 1.000 mogućih poena, Srbija je dobila najmanje – 451 (najviše Holandija 872), dok su Hrvatska, Slovenija, Rumunija, pa čak i Albanija ocenjene bolje.

Ekspertska organizacija Helt konzjumer pauerhaus je za potrebe Evropskog parlamenta uradila istraživanje i rangirala 34 evropska zdravstvena sistema, ocenjujući 42 indikatora u pet pomenutih, oblasti. U indeks se uračunava kombinacija podataka iz javne, zvanične statistike, anketa sprovedenih među pacijentima i nezavisnih istraživača ove ekspertske organizacije.

Srbija nije u svakoj od istraživanih oblasti bila najgora, negde smo dobili „uzdignuti zeleni palac” kao znak, koji u tabelama služi kao pozitivna ocena i nosi tri poena. Na primer, za vakcinaciju dece ili zakonski uređena prava pacijenata, za porodičnog lekara koji preglede obavlja u istom danu i za upućivanje na specijalističke preglede.

Za čekanje na operacije Srbija je dobila 117 bodova, što je više od 83, koliko je u ovoj oblasti dobila Norveška, ili po sto koliko imaju Španija i Švedska, ali manje od Velike Britanije (133) ili Holandije (200 bodova). Ipak, prevagu su odneli negativni poeni dobijeni za: terapiju raka započetu u roku dužem od 21 dana, čekanje na skener duže od sedam dana, lošu brigu o starima, loše zdravlje zuba, nedovoljan broj transplantacija bubrega, visoke stope nedijagnostikovanog dijabetesa i depresije, visok procenat carskih rezova i bolničkih infekcija i smrti od infarkta.

U Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja smatraju da je loša ocena stigla jer su izdvajanja za zdravstvo najmanja u regionu. Sa 250 evra koliko se godišnje po stanovniku izdvoji za zdravstvo, poručuju, ne može se očekivati visok standard.

Dr Zoran Stanković izjavio je da kao ministar zdravlja ne može da bude zadovoljan time što smo svrstani na poslednje mesto u Evropi. On poručuje da su podaci iz izveštaja delimično poznati našoj javnosti i da odražavaju materijalnu situaciju u kojoj se zdravstveni sistem Srbije nalazi.

– Više puta smo ukazivalo na  dugovanja po osnovu neuplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje, koja su dostigla 840 miliona evra. Godišnje oko 5.500 osoba umre samo od tri najčešća karcinoma i to je doprinelo da zauzmemo poslednje mesto – kazao je dr Stanković.

Prethodni ministar zdravlja profesor dr Tomica Milosavljević za „Politiku”, uz ogradu da ne može da komentariše izveštaj koji nije video, kazao je da on ne odgovara realnom stanju.

– Mi nismo na evropskom dnu, niti takvo rangiranje zaslužuje 130.000 zaposlenih u zdravstvu. Niko u Evropi ne bi rekao da su ispred nas Albanija, Makedonija ili Bosna. Istina je da su Hrvatska i Slovenija daleko ispred nas, pre svega po sumi novca, koja se izdvaja za zdravstvo – rekao je Milosavljević.

Direktorka Lekarske komore Srbije dr Tanja Radosavljević kazala je da ne želi da bilo šta pravda, ali da je za ovakvu crnu ocenu stanja kvaliteta zdravstva potrebna dublja analiza. Dodaje da treba utvrditi ko je dao podatke o našem zdravstvu ovoj organizaciji i na koji način su oni obrađeni.

Da smo neopravdano smešteni na dno liste smatra i dr Snežana Simić, profesorka socijalne medicine na Medicinskom fakultetu i ekspert za javno zdravlje, statistiku i reforme.

– Znam da su naše liste čekanja duge, ali duže su u Engleskoj. Mogu da prihvatim da imamo velike stope umiranja od malignih bolesti, ali ne i negativne podatke za smrtnost dece. Imamo jednu od najnižih smrtnosti odojčadi u Evropi i dece do pet godina. Istina je da imamo loše rezultate u transplantaciji bubrega i ostalih organa. Imali smo loše pokazatelje zdravlja zuba i kada smo imali najšira prava. Nažalost, programi skrininga za maligne bolesti nisu započeti i otkrivamo bolest u kasnijim fazama, pa je i smrtnost visoka – kazala je dr Snežana Simić i dodala da ovakav izveštaj smatra zlonamernim.

Direktor Ginekološko akušerske klinike „Narodni front” u Beogradu profesor dr Dušan Stanojević ne misli da je srpsko zdravstvo najgore u Evropi, ali da mora da se prizna da nam nedostaje dobra organizacija sistema.

– Imamo veliki broj ginekologa, a i dalje imamo najveći broj zapuštenih slučajeva raka grlića materice u Evropi. To je zato što imamo bezbroj žena koje su previše puta pregledane i one koje nikada nisu bile kod ginekologa. To mora da uredi lokalna samouprava – rekao je dr Stanojević, koji ne krije da ga je ova vest veoma pogodila.

Direktor Instituta za radiologiju profesor dr Zoran Rakočević je kazao kako je sistem u Srbiji neujednačen i da u nekim oblastima stvari stoje loše.

– Zemlje iz regiona su bolje ocenjene nego mi, jer imaju uređeniji sistem i veću odgovornost onih koji rukovode. Deo odgovornosti za ovakav izveštaj ne mogu da snose samo zdravstveni radnici. Sumnjam da su procene neobjektivne, jer ipak izveštaj pomenuta agencija podnosi Savetu Evrope – rekao je dr Rakočević.

Nevladina organizacija Doktori protiv korupcije povodom objavljenog izveštaja poručila je da je „korupcija osnovni uzrok ovakve ocene, da je potvrda da milioni građana Srbije ne dobijaju zdravstvenu uslugu kada im treba stigla sada i od evropskih institucija”.

Olivera Popović
objavljeno: 17.05.2012.

Back

 

<<Nazad