<<Nazad

http://www.e-novine.com/drustvo/52356-Mnogo-para-malo-zdravlja.html

e-novine

27.10.2011.


Korupcija u zdravstvu

Mnogo para i malo zdravlja

Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Nevladina organizacija "Doktori protiv korupcije" predstavila je rezultate svog istraživanja "Simulacija borbe protiv korupcije u zdravstvu" ukazujući, po ko zna koji put da se brojne afere u zdravstvu ne rešavaju godinama. Hapšenja u vezi sa nabavkom vakcina protiv svinjskog gripa ili u vezi sa monstruoznom aferom oko citostatika, smatraju "Doktori protiv korupcije" a javnost sigurno ne misli drugačije, "samo su kap u moru korupcije u zdravstvu"

Zahvaljući korupciji trgovalo se i listama čekanja na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, pa je 3.500 ljudi obolelih od karcinoma jednostavno ostavljeno, prepušteno sudbini. Uvredljivo malo urađeno je i po pitanju zloupotreba u Hitnoj pomoći u Beogradu kada su lekari zanemarivali dužnost i nisu vršili reanimaciju pacijenata, a u nekim slučajevima ožalošćenoj porodici bi odmah nakon proglašenja pacijenta mrtvim tutnuli u ruke vizitke pogrebnika sa kojima su bili u dilu. Vlada Srbije sve je i zvanično priznala, pa je u upitniku Evropske komisije na pitanje koji je sektor u društvu najkorumpiraniji odgovorila sa - zdravstvo. 

Korupcija u zdravstvu se bitno razlikuje od ostalih vidova korupcije jer direktno ugrožava život i zdravlje ljudi i šteta nije nadoknadiva. Pored "male" korupcije, one što se deli ispod ruke, na hodniku, u ukrasnim kesama sa mašnicama;  i "velike" korupcije, kada se zbog nameštanja ili nepostojanja tendera ljudi koji se nešto pitaju u zdravstvu nerazumno brzo i lako bogate; Srbija je specifična i po legalizovanoj korupciji.

"Legalizovanim konfliktom interesa lekarima je dozvoljeno da imaju i privatnu praksu, čak i u državnoj bolnici. Na taj način, u čuvenim 'večernjim klinikama', ti lekari uzurpiranjem društvene imovine stiču finansijsku korist, a pacijaneti državnih bolnica se stavljaju na liste čekanja. Tako je stvorena koruptivna koalicija: menadžeri i službenici iz viših sfera Ministarstva zdravlja se bave korupcijom na nivou javnih nabavki, a da bi imali mir u kući oni svojim potčinjenim službenicima omogućavaju da se bave korupcijom kroz legalizovani konflikt interesa", kaže Draško Karađinović iz "Doktora protiv korupcije".

Nagrada iz EU

"Doktori protiv korupcije" dobili su nedavno Nagradu za izvrsnost Evropske mreže za borbu protiv prevara i korupcije u zdravstvu za 2011. godinu. Dobitnici su iznenađeni tom nagradom jer se ona ne dodeljuje nevladinim organizacijama, nego institucijama sistema koje se bave suzbijanjem korupcije. Dodatni značaj priznanju daje i činjenica da Nagrada za izvrsnost do sada nije dodeljivana borcima protiv korupcije koji nisu iz zemalja EU.

On je naveo podatak Programa UN za razvoj po kojima se za vrlo kratko vreme "vrednost transakcije", odnosno prosečna cifra koju su pacijenti u Srbiji davali za "malu" korupciju, povećala sa 169 na 255 evra. To je dovelo do toga da Srbija, u odnosu na bruto domaći proizvod, ima najveću potrošnju u zdravstvu u odnosu na zemlje Evropske unije.  

"Od 2002. do 2010. godine zdravstvo je potrošilo 15 milijardi evra, ali su za isto to vreme zdravstveni parametri nacije pogoršani. Dakle, što više plaćamo to smo bolesniji. To je dovelo do stvaranja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, ali se ubrzo ispostavilo da je čitav taj činovnički pristup samo paravan da se državni resursi što više zloupotrebe. Evropska unija je tražila od nas institucije, i mi smo ih napravili", kaže Karađinović.

Tako je, samo pod okriljem Ministarstva zdravlja, stvoren impozantni činovnički aparat. U upravnim i nadzornim odborima 345 državnih ustanova angažovano je oko 3.000 funkcionera koji su tu po partijskoj pripadnosti. Tu je i 345 direktora izabranih po istom principu. Zatim, Srbija ima preko 300 zaštitnika prava pacijenata što je, tvrde "Doktori protiv korupcije", izmišljena funkcija koja postoji da bi se stvorio privid o zaštiti prava pacijenata i očuvanju zakona. Dalje, inspekcije Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje koje upošljavaju preko 200 službenika. Postoji i pet komora koje bi "trebalo da budu nezavisna regulatorna tela": lekarska, stomatološka, farmaceutska, biohemijska i sestrinska, a svako od njih ima sudove časti i etičke odbore, dakle bar 350 plaćenih ljudi. Postoji zdravstveni savet i republički Etički odbor za zdravstvo, više desetina gradskih sekretara i većnika zaduženi za zdravstvo. Sve skupa oko 5.000 funkcionera i službenika prima nadoknade za borbu protiv korupcije i za očuvanje zakona.

"A kakvi su efekti te institucionalne borbe? Korupcija je za 12 meseci povećana za 10 odsto, samo u "maloj" korupciji. Lekarska komora ima 29.000 lekara, to je ključna institucija koja leči sve nas, koja bi trebalo da bude nezavisna, da ima svoje organe i samostalnost. Izlaznost na izborima za Lekarsku komoru bila je šest odsto. Sami lekari ne priznaju Lekarsku komoru. Stomatološka komora je u stanju kompletnog haosa, ne postoji skupština i organi, a vanredna uprava traje već mesecima, a Ministarstvo zdravlja uporno nameće svoju garnituru koju oko 7.000 stomatologa ne želi i nastavlja sa pritiskom da komore vakve kakve su i dalje postoje. To je simulacija profesionalnih udruženja", zaključio je Karađinović.

Istovremeno, i pored brojnih nerešenih afera, Agencija za borbu protv korupcije zapošljava 55 ljudi koji će uskoro baškariti na oko 1.000 kvadratnih metara.

Administraciu zdravstu - majka korupcije
Što više plaćamo to smo bolesniji
Nevladina organizacija "Doktori protiv korupcije" predstavila je rezultate svog istraživanja "Simulacija borbe protiv korupcije u zdravstvu" ukazujući, po ko zna koji put da se brojne afere u zdravstvu ne rešavaju godinama. Hapšenja u vezi sa nabavkom vakcina protiv svinjskog gripa ili  u vezi sa monstruoznom aferom oko citostatika, smatraju "Doktori protiv korupcije" a javnost sigurno ne misli drugačije, "samo su kap u moru korupcije u zdravstvu".
Zahvaljući korupciji trgovalo se i listama čekanja na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, pa je 3.500 ljudi obolelih od karcinoma jednostavno ostavljeno, prepušteno sudbini. Uvredljivo malo urađeno je i po pitanju zloupotreba u Hitnoj pomoći u Beogradu kada su lekari zanemarivali dužnost i nisu vršili reanimaciju pacijenata, a u nekim slučajevima ožalošćenoj porodici bi odmah nakon proglašenja pacijenta mrtvim tutnuli u ruke vizitke pogrebnika sa kojima su bili u dilu. Vlada Srbije sve je i zvanično priznala, pa je u upitniku Evropske komisije na pitanje koji je sektor u društvu najkorumpiraniji odgovorila sa - zdravstvo. 
Korupcija u zdravstvu se bitno razlikuje od ostalih vidova korupcije jer direktno ugrožava život i zdravlje ljudi i šteta nije nadoknadiva. Pored "male" korupcije, one što se deli ispod ruke, na hodniku, u ukrasnim kesama sa mašnicama;  i "velike" korupcije, kada se zbog nameštanja ili nepostojanja tendera ljudi koji se nešto pitaju u zdravstvu nerazumno brzo i lako bogate; Srbija je specifična i po legalizovanoj korupciji.
"Legalizovanim konfliktom interesa lekarima je dozvoljeno da imaju i privatnu praksu, čak i u državnoj bolnici. Na taj način, u čuvenim 'večernjim klinikama', ti lekari uzurpiranjem društvene imovine stiču finansijsku korist, a pacijaneti državnih bolnica se stavljaju na liste čekanja. Tako je stvorena koruptivna koalicija: menadžeri i službenici iz viših sfera Ministarstva zdravlja se bave korupcijom na nivou javnih nabavki, a da bi imali mir u kući oni svojim potčinjenim službenicima omogućavaju da se bave korupcijom kroz legalizovani konflikt interesa", kaže Draško Karađinović iz "Doktora protiv korupcije".
On je naveo podatak Programa UN za razvoj po kojima se za vrlo kratko vreme "vrednost transakcije", odnosno prosečna cifra koju su pacijenti u Srbiji davali za "malu" korupciju, povećala sa 169 na 255 evra. To je dovelo do toga da Srbija, u odnosu na bruto domaći proizvod, ima najveću potrošnju u zdravstvu u odnosu na zemlje Evropske unije.  
"Od 2002. do 2010. godine zdravstvo je potrošilo 15 milijardi evra, ali su za isto to vreme zdravstveni parametri nacije pogoršani. Dakle, što više plaćamo to smo bolesniji. To je dovelo do stvaranja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, ali se ubrzo ispostavilo da je čitav taj činovnički pristup samo paravan da se državni resursi što više zloupotrebe. Evropska unija je tražila od nas institucije, i mi smo ih napravili", kaže Karađinović.
Tako je, samo pod okriljem Ministarstva zdravlja, stvoren impozantni činovnički aparat. U upravnim i nadzornim odborima 345 državnih ustanova angažovano je oko 3.000 funkcionera koji su tu po partijskoj pripadnosti. Tu je i 345 direktora izabranih po istom principu. Zatim, Srbija ima preko 300 zaštitnika prava pacijenata što je, tvrde "Doktori protiv korupcije", izmišljena funkcija koja postoji da bi se stvorio privid o zaštiti prava pacijenata i očuvanju zakona. Dalje, inspekcije Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje koje upošljavaju preko 200 službenika. Postoji i pet komora koje bi "trebalo da budu nezavisna regulatorna tela": lekarska, stomatološka, farmaceutska, biohemijska i sestrinska, a svako od njih ima sudove časti i etičke odbore, dakle bar 350 plaćenih ljudi. Postoji zdravstveni savet i republički Etički odbor za zdravstvo, više desetina gradskih sekretara i većnika zaduženi za zdravstvo. Sve skupa oko 5.000 funkcionera i službenika prima nadoknade za borbu protiv korupcije i za očuvanje zakona.
"A Kkakvi su efekti te institucionalne borbe? Korupcija je za 12 meseci povećana za 10 odsto, samo u "maloj" korupciji. Lekarska komora ima 29.000 lekara, to je ključna institucija koja leči sve nas, koja bi trebalo da bude nezavisna, da ima svoje organe i samostalnost. Izlaznost na izborima za Lekarsku komoru bila je šest odsto. Sami lekari ne priznaju Lekarsku komisiju. Stomatološka komora je u stanju kompletnog haosa, ne postoji skupština i organi, a vanredna uprava traje već mesecima, a Ministarstvo zdravlja uporno nameće svoju garnituru koju oko 7.000 stomatologa ne želi i nastavlja sa pritiskom da komore vakve kakve su i dalje postoje. To je simulacija profesionalnih udruženja", zaključio je Karađinović.
Istovremeno, i pored brojnih nerešenih afera, Agencija za borbu protv korupcije zapošljava 55 ljudi koji će uskoro baškariti na oko 1.000 kvadratnih metara.
Nagrada iz EU
"Doktori protiv korupcije" dobili su nedavno Nagradu za izvrsnost Evropske mreže za borbu protiv prevara i korupcije u zdravstvu za 2011. godinu. Dobitnici su iznenađeni tom nagradom jer se ona ne dodeljuje nevladinim organizacijama, nego institucijama sistema koje se bave suzbijanjem korupcije. Dodatni značaj priznanju daje i činjenica da Nagrada za izvrsnost do sada nije dodeljivana borcima protiv korupcije koji nisu iz zemalja EU.