<<Nazad

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/51029-Tomica-krije-iza-ucenjene-Vlade.html

e-novine


Tomica se krije iza ucenjene Vlade
Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Pogledajte moje medicinsko telo, zar vam ja ličim na kontroverznog ministra: Tomica Milosavljević, poštenjačina koji nikakve veze nema sa RZZO
Pogledajte moje medicinsko telo, zar vam ja ličim na kontroverznog ministra: Tomica Milosavljević, poštenjačina koji nikakve veze nema sa RZZO
Photo: Stock

Gotovo dve godine zakasnelo hapšenje bivše direktorke Rebubličkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kao i direktora firmi koje su posredovale u nabavci vakcina protiv gripa H1N1, potvrdilo je sve ranije sumnje da je u pitanju bio bezočni pokušaj krađe 5,5 miliona iz državnog budžeta. Ono što je u epilogu afere iznenadilo javnost jeste izostanak hapšenja bivšeg minsitra zdravlja Tomice Milosavljevića koji je, javna je tajna, bio alfa i omega čitavog tog posla

Dinkića mi, nisam kriv: Tomica M u emocionalnom RZZO afektu
Photo: Stock

Iako je početkom godine, poput Ive Sanadera, iz “duboko ličnih” a sada je jasno i kojih razloga, podneo ostavku na mesto ministra zdravlja i vratio se u toliko željenu anonimnost, Tomica Milosavljević poslednjih meseci, od kada je potvrđena informacija o istrazi nepravilnosti koje su pratile uvoz vakcina, nije prestajao da bude predmet interesovanja medija. Logične pretpostavke javnosti da će nakon istrage bivši ministar postati najkrupnija riba u mreži simulirane borbe protiv korupcije, navodile su Milosavljevića da se javnim saopštenjima u kojima je negirao postojanje bilo kakve veze njega lično i sporne nabavke, češa tamo gde ga je najviše svrbelo. Zaštićen strahom ucenjenih koalicionih partnera, o čijim marifetlucima on i Mlađan Dinkić verovatno imaju podosta saznanja, Tomica je odluku o nabavci vakcina pripisao Vladi kao kolektivnom organu, čime je svoju odgovornost rastočio u toj, za zakon nedodirljivoj instituciji.

Poput sada uhapšene bivše direktorke RZZO Svetlane Vukajlović, bivši ministar zdravlja je tokom istrage najpre negirao tvrdnje da je država uopšte i oštećena prilikom nabavke vakcina protiv pandemijskog gripa, da bi potom, vadljda suočen s neoborivim dokazima o nastaloj šteti, aterirao i odgovornost prebacio na Vladu čiji je član bio.

"Vlada je odlučila, a ne Tomica Milosavljević. Vlada je odlučila da zaštiti građane. Kupujući vakcinu i organizujući zaštitu vakcinacijom. Da nije vakcinisan i onaj broj što je vakcinisan, bilo bi više umrlih i obolelih. Mislim da je to svakom razumnom čoveku jasno. Naravno, na različitim orgnima je da rade svoj posao, pretpostavljam da je bilo razloga da se sprovedu istražne radnje. Pustimo da istražni organi rade svoj posao, tužilac svoj, sudstvo svoj. Bez prejudiciranja bilo kakvog ishoda", proročanskim rečima je Milosavljević najavljivao ishod istrage.

Da podsetimo RZZO je, po nalogu Vlade krajem 2009. sklopio ugovor sa “Jugohemijom“ koja posluje u sastavu kompanije "Delta" Miroslava Miškovića, uvoznikom “Novartisove“ vakcine, čija cena je bila osam evra po dozi, dok je u isto vreme farmaceutska kompanija “Glakso Smit Klajn“ nudila vakcine po ceni od 4,5 evra.

Iako je Milosavljević u svojoj medijskoj odbrani potvrdio da je Vlada u jednom momentu razmatrala mogućnost da kupi vakcinu proiizvođača "Glakso Smit Klajn", koja je bila jeftinija od Novartisove, on je ipak našao objašnjenje zašto je doneta odluka da se kupi skuplja vakcina.

"Glakso je ponudio nižu cenu, ali drugačije rokove ispuruke. Vlada je posle rasprave preliminarno donela odluku da pristupi nabavci i Novartisove i Glaskove vakcine, pošto je epidemološka situacija bila složena, a stručnjaci insistirali da svaki građanin bude pokriven vakcinom i da nam treba 7,5 miliona. Ali tada se pojavljuju neželjeni efekti na Glasko vakcinu u celom svetu, a u ponovljenom razmatranju Vlada donosi zaključak da odustane od kupovine dodatnih vakcina od Glaskoa i da se preporuči RZZO da zaključi ugovor o nabavci 3 miliona doza", objašnjavao je Milosavljević tu složenu jednačinu u kojoj je on bio ključna nepozanta.

Ti slatki dani apsolutne vlasti: Nevakcinisana trojka - Milosavljević, Ljajić, Drašković
Photo: Beta/ Vladimir Milovanović

Bivši ministar zdravlja je naveo i da su članovi vladine radne grupe za pregovore sa GSK-om bili on i ministriŽarko Obradović i Milan Marković. Zanimljivo je da je posle pregovora Vladine trojke sa tom kompanijom, GSK iznenada odustao od učešća na tenderu.

Pored radnih grupa za pregovore sa pojedinim ponuđačima, Vlada je formirala i državnu komisiju za razmatranje prikupljenih ponuda na tenderu, čiji je predsednik bio Branislav Tiodorović. Prilikom otvaranja ponuda među kojima su bili i kompanija "Bakster" i Institut za imunologiju i virusologiju "Torlak" s vakcinom kineske firme "Ziđeng tanjan", Tiodorović je saopštio da je jedino "Novartis" podneo kompletnu dokumentaciju, što se kasnije ispostavilo netačnim.

„Novartis“, naime, tom prilikom nije bio podneo kompletan materijal, zbog čega je morao biti diskvalifikovan. Na samom tenderu su skriveni ključni dokumenti iz kojih se moglo videti da je reč o kineskoj vakcini koja je samo prepakivana u „Novartisovoj“ fabrici u Italiji, pa prebacivana u Zagreb i preprodavana Srbiji po tri evra višoj ceni. Institut „Torlak“ je podneo prijavu na tender, nudeći kinesku vakcinu istog kvaliteta, ali neuporedivo niže cene, a zdravstvene vlasti su pred televizijskim kamerama diskvalifikovale samo Torlak, kao jednog od dva ponuđača koji su imali krnju dokumentaciju, ali ne i „Novartis“.

Photomontage: Instruktor

„Pre nabavke vakcine, ministar zdravlja je proglasio epidemiju od većeg epidemiološkog značaja, što znači da je, po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti imao pravo i dužnost da angažuje sva pravna i fizička lica na njenom suzbijanju, odnosno da u ceo taj posao ne uvlači posrednike („Jugohemiju“ i valjevsku porodičnu firmu Detap), već da direktno pregovara sa ponuđačima i javnoj ustanovi Institut „Torlak“, koja je ovlašćena za uvoz, samo naloži da, bez profita i mita, obavi posao“, tvrdili su jednom od brojnih saopštenja profesori Dragana Jovanović i Zoran Radovanović, čelnici organizacije Doktori protiv korupcije.

Sumnje o nepravilnostima prilikom nabavke vakcina među prvima je izneo preminuli poslanik Vladan Batić koji je upozoravao da su Vlada i Ministarstvo zdravlja zakasnili sa nabavkom vakcina, zbog čega nije bilo vremena za javni tender, već je nabavka napravljena sistemom pogodbi i ponuda gde su pozvane samo tri firme, iako postoji 33 preduzeća koja su potencijalno mogla da učestvuju na tenderu: „Sporna je i cena. Tiodorović je krajem oktobra rekao da je cena vakcine između šest i sedam evra po dozi, a onda je prekjuče slavodobitnički saopštio da nam je, maltene, Novartis učinio uslugu i da će nam prodati vakcine po 8,45 evra. Na tri miliona vakcina to je oko 4,5 miliona evra razlike“, upozoravao je Batić. On je tada objavio podatak da je "Jugohemija" 2004. godine bila glavni i najveći pojedinačni donator G17 plus, čiji je član i ministar zdravlja!

***

Šta se zaista dogodilo

Iz dela postupka koji nije sporan jasno proizilazi da je sve ključne odluke, počev od formiranja radnih grupa i komisija pa do odobravanja njihovih preporuka u vezi s nabavkom vakcina, pa i izboru dobavljača, donosila Vlada koja bi u ovom slučaju morala da bude pozvana na odgovornost za nastalu štetu. Međutim, onima koji pozanju proceduru odlučivanja i način funkcionisanja Vlade, jasno je da je ta isntitucija Milosavljeviću poslužila samo kao paravan za odluke koje je suštinski on donosio.

Tomica Milosavljević poručuje Ivici Dačiću: Da zaboravite da sam ikad bio ministar, Dinkić će vam potvrditi da ja nikad ništa nisam radio oko vakcina, čak nisam ni vakcinisan
Photo: FoNet/Božidar Petrović

Vlada je bez bez diskusije, pro forme, aminovala one odluke koje joj je Milosavljević podnosio na usvajanje. Počev od osnivanja Radne grupe za praćenje pandemije koja je širila paniku i tražila nabavku 7,5 miliona doza vakcine, pa do kasnijih preporuka i naloga koje je na predlog Milosavljevića Vlada usvajala i prosleđivala RZZO, bivši ministar zdravlja je bio ključni činilac u stvarnom odlučivanju. Njegove tvrdnje da sa nabavkom vakcina nije imao nikakve veze padaju u vodu pri samoj činjenici da je njegovo Ministarstvo imalo ključnu ulogu pri izboru svih ljudi koji su u okviru radnih grupa (u nekima je i sam bio član) donosili odluke kako o količini tako i o najpovoljnijim ponudama za vakcine. Te odluka su kasnije, opet kroz ruke Milosavljevića vraćane Vladi na odobravanje, što je na preporuku ministra bila čista formalnost. U svetlu tih činjenica, postavlja se pitanje zbog čega je uopšte na odgovornost pozvana i bivša direktorka Zavoda kada je ona u hijerarhiji odlučivanja imala ulogu pukog, doduše revnosnog, izvršioca radova koje su joj Vlada i minsitar Milosavljević kroz obavezujuće preporuke nalagali.

Ukoliko ne želi da ovaj slučaj postane samo još jedan u nizu onih koji predstavljaju simuliranu borbu protiv korupcije, Tužlaštvo bi prvo moralo da ispita članove Vlade i ustanovi kako su sporne odluke donošene. S obzirom da je postojala namera da se država ošteti za čitavih 15 miliona evra, što je sticajem okolnosti (zbog masovnog bojkota vakcinacije) svedeno na zvaničnih 1,6 miliona, a stvarnih 5,5 miliona evra, pred sudom bi se morali naći ili minsitri koji su formalno, bez detaljnijeg upuštanja u sadržinu, odlučivali o skandaloznoj nabavci ili oni koji su im te odluku, poturali na usvajanje. Slučaj neće biti zatvoren sve dok se utvrđivanje krivice bude svodilo samo na puke izvršioce kriminalnih radnji koje su inspirisane „preporukama“ iz samog vrha Minsitarstva zdravlja.