<<Nazad

Na putu ka EU, Srbija mora da reformiše zdravstveni sistem, a pre svega način finansiranja

Lekare plaćati po učinku


* Arsić: Osnovno pitanje jeste ko zapravo upravlja zdravstvenim sistemom * Vukajlović: Promena načina finansiranja bila predmet rasprave, ali je inicijativu RZZO zaustavilo Ministarstvo finansija * Karađinović: Sistemska korupcija u najvišim ešalonima zdravstva blokirala svaku mogućnost reforme

AUTOR: BOBAN KAROVIĆ

Beograd, Kraljevo - Iako bez reforme zdravstvenog sistema Srbija neće stići nigde, a ponajmanje u Evropu, niko se ne otima za taj sektor. Slučajno ili ne, ali reforma ovog sektora se već godinama odlaže i niko se ne usuđuje da se uhvati u koštac s problemima. S razlogom, jer nije lako reformisati tako složeni, i tako važni sistem kao što je zdravstveni. Upućeni tvrde da, pre svega, treba promeniti način finansiranja u zdravstvu.

To je, kada se pre nešto više od godinu dana kandidovao za mesto direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO), u svom programu predložio i dr Dragan Arsić, direktor ZC Studenica u Kraljevu. On kaže da trenutni sistem finansiranja ne samo da nije dobar, već nije ni održiv. Kao glavnog kočničara, kada su promene u pitanju, navodi RZZO, uz objašnjenje da ne misli direktno na novog direktora Vuksanovića, s kojim se još uvek nije susreo i kog poziva na dijalog sa svim direktorima zdravstvenih centara u Srbiji.

Arsić tvrdi da je upravo zbog zagovaranja ideje o promeni načina finansiranja često na meti određenih interesnih grupa, koje preko jednog tabloida iznose neistine, kao što je ona da pacijenti u ZC Studenica moraju sami da nabavljaju lekove, gaze i citostatike.

- Suma koja se trenutno izdvaja za potrebe pacijenata nije dovoljna: U zdravstvenom sistemu ima 260-270 evra po glavi stanovnika i svi vrlo dobro znaju da to nije dovoljno za sve potrebe građana. Na pitanje zašto finansijski plan i plan zdravstvene zaštite nisu usaglašeni odgovor treba da da RZZO. Kao član komisije za izradu Pravilnika o merilima i kriterijumima za ugovaranje, ispred Komore zdravstvenih ustanova, podneo sam sedam amandmana usaglašavajući ih sa svim menadžerima zdravstvenih ustanova. Takođe, tražili smo usaglašavanje plana, ali RZZO tu vrstu odgovornosti nije želeo da prihvati i obzirom da ima većinu u toj komisiji, izglasali su ga bez glasa Komore zdravstvenih ustanova, bez glasa Lekarske komore, čak i bez predstavnika Ministarstva zdravlja, kaže za Danas dr Arsić koji, zbog takvog sleda događaja ima nedoumicu ko zapravo upravlja zdravstvenim sistemom?

- Da li su to oni koji raspolažu i dele novac na način kao do sada, dakle na linearan način, koji je jedan od najgorih načina finansiranja, ili Ministarstvo zdravlja, odnosno menadžeri zdravstvenih ustanova. Inače, Ministarstvo samo snosi odgovornost za zdravstveni sistem, a sistemom upravljaju oni koji drže novac, raspoređujući ga na osnovu tog pravilnika koji su doneli bez saglasnosti i koji je usvojio upravni odbor. Da bi neko bio član tog upravnog odbora, on mora biti ili penzioner ili sindikalac. Tako je bilo sve vreme dok je na čelu RZZO bila Svetlana Vukajlović - tvrdi Arsić i dodaje da je nju upravo retrogradna administracija, koja sebi mora da obezbedi opstanak i koja želi da se oseća moćnom, sprečavala da bilo šta uradi. Zdravstvenim ustanovama, tvrdi Arsić, novac se deli po principu - uzmi ili ostavi.

- Prvog januara, na osnovu pomenutog pravilnika, oni podele ugovore po zdravstvenim ustanovama baš po tom sistemu, bez da u bilo čemu mi učestvujemo i podelimo novac po potrebama. Recimo, ZC Studenica je za citostatike prošle godine fakturisao naše potrebe na 23 - 24 miliona dinara, a onda su nam oni dali 12 miliona. I šta sad da radimo? Rezultat svega jeste činjenica da se veliki broj ustanova zadužio prema dobavljačima za lekove i potrošni materijal, a oni duguju proizvođačima, i na kraju se taj sistem zatvara i dovodi u pitanju održivost sistema. Zbog toga je moj program bila hitna promena načina finansiranja - po principu da novac prati pacijenta, a ne da se finansiraju kapaciteti - i da se odrede prioriteti, a prioritet je primarna zdravstvena zaštita. Daleko je jeftinije i bolji je kvalitet života nacije ako se ulaže u primarnu zdravstvenu zaštitu, napominje direktor ZC Studenica.

Inicijativa, kako navodi sagovornik Danasa, mora da krene od RZZO i Ministarstva zdravlja, koje bi trebalo da utiče na Vladu, jer bez temeljne reforme sistema nema pridruženja EU. On se, takođe, zalaže za izjednačavanje privatne i državne prakse:

- U mnogim sistemima je državna i privatna praksa izjednačena. Reforma u primarnoj zaštiti znači jako veću odgovornost za lekara, ali ga i podstiče da se više trudi oko pacijenata. Sada imamo domove zdravlja u kojima je plata zagarantovana i u kojima lekar koji ima 2.000 pacijenata prima istu platu kao i onaj koji ima 1.000 pacijenata, navodi dr Arsić.

On smatra da je sprovođenje reformi bolan proces, i da to neće biti najpovoljnije za ustanove koje imaju mali broj pacijenata i koje nisu kvalitetne, ali da je to mala cena u poređenju sa mogućnošću da se sistem uruši. On smatra da se dr Tomica Milosavljević nije upustio u reforme jer nije jednostavno obezbediti konsenzus, kao i da, verovatno, nije bilo saglasnosti iz RZZO. Ali isto tako veruje da će DS, koja je, kako kaže, u potpunosti orijentisana ka EU, uskoro pokrenuti pitanje reforme zdravstvenog sistema.

Svetlana Vukajlović, bivša direktorka RZZO, nije želela da komentariše Arsićeve navode. Međutim, ona tvrdi da je, tokom 2009. godine, promena načina finansiranja bila predmet rasprave između RZZO i Ministarstva finansija, kada je inicijativu RZZO podržalo Ministarstvo zdravlja , a zaustavilo Ministarstvo finansija. Ona dalje navodi da je u to vreme upozoravala da ne može da se promeni način finansiranja sa sadašnjeg plaćanja kapaciteta na plaćanje zdravstvenih ustanova po učinku (novac prati pacijenta) sve dok su sadašnjim zakonima svim zaposlenima u državnom zdravstvu garantovani radno mesto i zarada, bez obzira na rezultate rada.

Draško Karađinović, iz udruženja Doktori protiv korupcije, ključ problema vidi u nepromenjenom monopolskom finansiranju zdravstva.

- I dalje građani plaćaju obavezni doprinos jednom državnom osiguranju, i ne mogu da biraju lekara, bolnicu ili osiguranje, kako je to u zemljama EU. Sa novim izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju monopol državnih davaoca usluga na nivo primarne zdravstvene zaštite jača, a elementarno pravo pacijenata na slobodni izbor lekara se definitivno ukida pod pretnjom sankcija redukovanja prava na zdravstvenu zaštitu, ističe Karađinović i navodi da je jako bitan član 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji legalizuje konflikt interesa kroz dopunski rad državnog lekara, jer onemogućava svaku reformu finansiranja kroz eventualno uključenje 7.000 privatnih lekara, stomatologa i apotekara u sistem. Problemi u zdravstvu su, prema Karađinoviću, posledica potpune partijske dominacije u zdravstvenom sistemu.

- To je bitna kočnica svake reforme jer je zdravstvo, koje dobija iz javnih finansija dve milijarde evra godišnje, a još 300 miliona uzme u kešu od građana kroz lažne „vanstandardne usluge“ i u kome radi 110.000 ljudi, neiscrpan resurs za namirivanje stranačke infrastrukture. Stoga se može reći da je sistemska korupcija, ukorenjena pre svega u najvišim ešalonima zdravstva, u Ministarstvu zdravlja i RZZO, blokirala svaku mogućnost reforme, i da bez realne, a ne propagandne departizacije nije moguće očekivati reformski pomak, navodi Karađinović.

Za prevenciju neophodno više novca

Dragan Arsić kaže da je prevencija jako važna i da za nju treba izdvajati znatno više novca. „Treba dosta ulagati na rano otkrivanje malignih bolesti, kao na primer raka grlića materice, dojke ili debelog creva. ZC Studenica je u tome pokazao izvanredne rezultate, ali smo nažalost samo šest meseci bili finansirani za program ranog otkrivanja, jer je RZZO prekinuo taj vid finansiranja. Sa druge strane, imamo veliki broj bolesnih od malignih bolesti, a zračenje i citostatici su veoma skupi. Zbog toga se treba reformisati primarna zdravstvena zaštita i tako bi lekari bili motivisani da učine maksimum za svog pacijenta, jer će biti plaćeni po tome koliko se pacijenata za njih opredeli. A na sekundarnom i tercijalnom, dakle bolničkom, nivou treba finansirati usluge, kaže dr Arsić i zaključuje da bi se promenom načina finansiranja uštedelo 10 -15 odsto i pravilno raspodelila ionako nevelika sredstva, jer bi se plaćala usluga, a ne troškovi i kapaciteti, kako se to sada čini.

Šizofrena taktika

Draško Karađinović navodi da su primer šizofrenog diskursa izjave političara koji predlažu ukidanje upravnih odbora u javnim preduzećima, ali da to isto ne predlažu za 350 ustanova u sektoru zdravstva koji njihova stranka vodi neprekidno od 2002. godine i gde je potrošnja ovih godina bila preko 15 milijardi evra.

 

 

<<Nazad