<<Nazad

 

 

naslovna.jpg

13.07.2011

Bezgrešni ministar i grešni narod

O pandemiji AH1N1, povodom teksta ,,Ponašali smo se racionalno, spremajući se za najlošiji scenario”, „Politika”, 12. jula

Moj uzgredni osvrt na sramnu nabavku vakcine protiv novog gripa od samo pedesetak reči dočekan je 20 puta obimnijom salvom neargumentovanog gneva bivšeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića (u daljem tekstu T. M.). Umesto te lavine sporednih, netačnih i uvredljivih konstrukcija poslovično arogantnog T. M., dovoljno je bilo odgovoriti na samo tri prosta pitanja:

1. Zašto se T. M., pošto je već proglasio epidemiju od većeg epidemiološkog značaja (čitaj: vanredno stanje), nije držao svoje zakonske obaveze da naredi bilo kom pravnom ili fizičkom licu (prirodno bi bilo, Institutu „Torlak”) da, bez profita i uslovljavanja, obavi svoju građansku dužnost? Sa zakonske, stručne i moralne tačke gledišta, nije bilo mesta ni tenderu, ni uplitanju lanca posrednika.

2. Zašto su članovi tenderske komisije dovedeni u ponižavajuću situaciju da se, bez uvida u krnju dokumentaciju, opredele za vakcinu koju je nudila tada favorizovana Miškovićeva „Jugohemija”?

3. Zašto 9. decembra 2009. kada proizvođač nije ispunio svoju obavezu, ugovor nije raskinut? Već je bilo jasno da je odziv zanemarljiv, te je zdrav razum nalagao da se, čak i ako postoji želja za gomilanjem zaliha, napravi aranžman sa dve druge kompanije koje su tada raspolagale dovoljnim količinama vakcina, a nudile su ih po skoro dvostruko nižoj ceni.

Kad bi pokazao zrnce kritičnosti i samouvida, T. M. bi morao i da se zapita da li je grešan on ili narod, uključujući skoro celokupnu stručnu javnost. Da li je bilo mudro da u trenutku, kako je sam tvrdio, opšte opasnosti, na prvo mesto stavi interes lokalnih tajkuna (vladi se ne može zameriti što se oslonila na resornog ministra)? Nije li bilo stručno nedopustivo, a politički kratkovido, pretiti građanima da će morati pismeno da se izjašnjavaju o vakcinaciji, bilo da je prihvate bilo da je odbiju? Koliko štete su nanele brojne netačne tvrdnje T. M., recimo, da je naša vakcina najjeftinija, a bila je daleko najskuplja na svetu, da je ona po kvalitetu ista kao američka, što je takođe gruba obmana, da naši građani prvi u regionu dobijaju vakcinu, a dobili su je poslednji itd.

Ma koliko T. M. nastojao da je blati, dobro se zna koje je „količine i rokove isporuke” ponudila ugledna međunarodna kompanija GSK, a nije lepo ni lažni alarm povodom vakcine proizvedene i korišćene u Kanadi (Arepanrix) koristiti za diskvalifikaciju jedne druge vakcine ponuđene nama i prodate u Evropi u količini od više od 160 miliona doza (Pandemrix). Osećanje dobrog ukusa bi posebno nalagalo da se kompaniji GSK oda priznanje što je insistirala na direktnoj nagodbi sa vlastima, kako bi izbegla posrednike i preporučila se izrazito povoljnom cenom. Da li je njena ponuda zbog toga odbačena?

Sa zaobilaženja i iskrivljavanja činjenica pređimo na uvrede. Javnost ume da sudi ko je zaslužan za „najniži nivo komunikacije” i iskrivljavanje konteksta „s vremenske distance”. Potpisnik ovih redova je još početkom leta 2009. u „Politici” davao procene o novom gripu koje su se pokazale realnijim od drugih. Na T. M. je bilo da sa svojih ministarskih maglina obrati pažnju na te i desetine drugih tekstova i intervjua istog autora objavljenih u „realnom vremenu” u našim uglednim medijima, te da podnese ostavku pre nego što je na to nateran. Pomenimo neke grehe koji se stavljaju na dušu T. M.: 1. Za vreme njegove duge „vladavine” srpskim zdravstvom, ono je postalo najkorumpiraniji sektor u Srbiji (v. odgovor vlade na upitnik EU). 2. U zakonske propise su uvedene koruptivne odredbe koje su nespojive sa praksom u civilizovanim zemljama („večernje klinike”, vanstandardne usluge itd.). 3. Istopile su se namenske donacije EU srpskom zdravstvu od 140 miliona evra. 4. I naši unuci će otplaćivati kredit od preko 200 miliona evra za sve neizvesniju rekonstrukciju kliničkih centara. 5. Samo dve afere o kojima se trenutno govori („trgovina smrću” Hitne pomoći i pogrebnika, manipulacije listama čekanja za radioterapiju) koštale su života i zdravlja stotine ljudi. 6. Ministarstvo zdravlja je nekoliko puta grubo kršilo Zakon o javnim nabavkama (do sada su samo pojedini direktori zbog toga dopali zatvora). 7. Ugledne međunarodne organizacije, poput Svetske banke i Programa za razvoj UN, na neuobičajeno oštar način su se izrazile o svojim iskustvima sa ministarstvom sa T. M. na čelu. („Postoji istorijat nerešenih konceptualnih razlika koji je frustrirao učesnike”, „ neslaganje o osnovnim načelima bilo je tako duboko da je onemogućilo dalju saradnju”, itd.).

Nabrojano ni izdaleka nije sve. Ali, malo li je?

Ostaje napad na Ligu za imunizaciju koji je ispod svakog intelektualnog i moralnog nivoa. Tužno je što T. M. prenebregava da je reč o više desetina uglednih lekara, među njima 10 profesora naših medicinskih fakulteta, koji časno obavljaju svoj posao. Upravo ih je osećanje odgovornosti nateralo da se udruže i skrenu pažnju da Srbija ima najzastareliji program vakcinacija u Evropi. Oni su inicirali jedinstven skup na kojem je više od 700 stručnjaka od T. M. energično zahtevalo da Srbiju ne izdvaja od ostalih zemalja Evrope i regiona. Sve aktivnosti lige finansijski pokriva njen predsednik, a samo je dvema jedinim velikim kompanijama koje srpsko tržište snabdevaju vakcinama ponuđeno da naizmenično održavaju sajt lige. To se dramatično razlikuje od sklonosti T. M. da sam okupi partijske kadrove i organizuje ih kao tzv. nevladine organizacije. Između principa kojih se drže članovi lige i ponašanja T. M. postoji nepremostiv moralni jaz, pa su neukusne njegove implikacije.

Epidemiolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta BU, predsednik Lige za imunizaciju i član UO udruženja „Doktori protiv korupcije”

Zoran Radovanović
objavljeno: 13.07.2011

Back

 

<<Nazad