<<Nazad

Драгана Јовановић, председница организације Доктори против корупције
Многи су умрли чекајући
Једно министарство држи једна партија и не пушта га ни за живу главу
Зора Латиновић

Само што смо сели у кабинет професорке Драгане Јовановић на Институту за плућне болести и туберкулозу КЦС. Обезбеђење куца. Нема сликања по Институту без допуштења. Је л' имамо допуштење? Немамо. Али, не треба нам. Јер разговарамо са Драганом Јовановић као са председницом организације Доктори против корупције а не са лекарком Института или, не дај Боже, бившом директорком Института. И не, не брините, нећемо сликати како падају плафони на Институту. Нисмо ни мислили...  

На Видовдан сте министру здравља Зорану Станковићу, министарки Снежани Маловић и Зорани Марковић, директорки Агенције за борбу против корупције, послали захтев за процесуирање шест случајева корупције у здравству. Да ли сте добили одговор? 


Засад, не. Први пут смо Агенцији за борбу против корупције писали 20. маја ове године, позивајући се на детаље документата за реконструкцију два КБЦ Земун и Звездара. Они су од нас, међутим, тражили да се хитно изјаснимо стојимо ли иза неког анонимног писма које је потписала нека друга организација Доктори Србије против корупције. У нашем одговору, потенцирала сам да жељно очекујемо њихове кораке у случају Земуна и Звездаре, да то коначно треба расправити јер је потрошено 8 милиона  евра а Пројектна имплементациона јединица Министарства давала је противзаконите налоге за радове грубо кршећи Закон о јавним набавкама и Закон Европске заједнице које је по уговорима морала да поштује. 

Тражите од државних институција да се коначно изјасне о афери трговине листама чекања на радиотерапију у Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици, па о афери трговине смрћу појединих лекара с погребницима, афери набавке вакцина против свињског грипа...?


Сва три случаја су поред финансијских злоупотреба тешка кривична дела против живота и здравља људи. У првом, ради се о трговини листама чекања на радиотерапију, називају их листама смрти, оправдано. Све уз дозволу здравствених власти. Јер су здравствене власти потписале дозволу за допунски рад противно својим донетим законима од 2005. И у Закону о здравственом осигурању и у Закону о здравственој заштити не постоји могућност допунског рада када су у питању малигне болести и дефицитарни капацитети. Не могу се рентирати капацитети страним пацијентима у буџетској установи и то онда назвати добрим извозним послом а ускратити правовремено лечење својим осигураницима, од чијих се пара одваја за ту буџетску установу. Многи од њих су умрли чекајући. Око 450 људи је померено због рентирања буџетске установе...

Да будемо јаснији, страним држављанима, конкретно из Републике Српске...


... Који су имали предност и приоритет јер плаћају. Исто тако, као што знате код нас је покривено по Закону о здравственом осигурању лечење малигних болести 100 одсто, дакле и да хоћете приватно да се лечите за то немате могућности, и пацијенту се, дакле, на тај начин укида да се правовремено и благовремено лечи. 

По светским стандардима то је је највише три недеље од дијагнозе до почетка лечења, па и радиотерапије, а код нас се на почетак лечења чека три-четири месеца?

Тако је. Неопходно је испитати одговорност здравствених власти које су учествовале у томе. Документација је комплетна и први пут је предата пре две године, а други пут јула прошле године Одбору за здравље и породицу Скупштине Србије. Управо и да се заштити тзв. дувач у пиштаљку а то је докторка Бојана Бокоров.

Докторка Бокоров и даље ради на Институту?


Има низ непријатности на послу, малтретирају је, потпуно је незаштићена, упркос свим препорукама омбудсмана РС, Агенција за борбу против корупције која је добила целу њену документацију пре неколико месеци, ниједног тренутка није одреаговала. И онда се поставља питање функционалности наших институција. Ако Агенцији за борбу против корупције треба да донесе предлог некаквог свог стратешког плана и стратегије две године од оснивања, колика је ефикасност такве Агенције? Да ли је могуће да је све друго већи приритет од нечега што је алармантно и постоји целокупна документација на столу? Исти је случај са Министарством здравља. Нови министар сву документацију има на столу.

Ипак, најавио је превенцију корупције, завршетак неких истрага?


Или је то. симулација борбе против корупције? У Нишу је похвалио здравствене установе које су од допунског рада зарадиле 1,1 милијарду динара ове године. Тога нигде нема. Извлачи се новац осигураницима из џепа други пут. И још се тиме хвалите. Ми смо законским члановима утемељили ванстандардне услуге. Па сваки директор има право да изабере које су то ванстандардне услуге. По глобалном закону то је преглед за возачки испит, систематски прегледи, естетске операције и сл. На тим ванстандардним услугама здравствене установе зараде 300 милиона евра годишње, зато ми имамо најскупље здравство. Како је могуће да као осигураник имате обезбеђен бесплатни ултразвук стомака, а дођете до тога да је у дому здравља та услуга комерцијална?  Нешто сте већ једном платили, плаћате други пут и то је сопствена зарада здравствене установе?!? То само код нас постоји. Како онда објаснити, с једне стране расте зарада од ванстандардних услуга а, са друге стране, расте проценат одвајања за здравство у републички фонд. То је ненормална ситуација. То су коруптивни чланови закона из 2005. 

Пол Винке, председник Европске мреже за борбу против преваре и корупције у здравству, рекао је недавно у Београду да нигде у свету, ни у Бугарској ни у Румунији, нису видели законе по српском моделу, направљене тако да инкорпорирају системску корупцију?

Да, о томе је реч. Закони су институционализовали системску корупцију. Лекари се разапињу на крст за 200 евра, а овамо је реч о милионима који су протекли, угрожени су здравље и живот људи... А симулацијом борбе против корупције у ствари се штити политички естаблишмент. 

Једини судски епилог у случају Хитне помоћи из 2006. и афери трговине појединих лекара са погребницима, јесте првостепена пресуда по којој је  др Борко Јосифовски, тзв. звиждач у пиштаљку, проглашен кривим за клевету по приватној тужби двојице лекара које је јавно прозвао на конференцији за новинаре 2006.  Како то тумачите?


То је само доказ колико су наше институције инертне, нарочито правосуђе. Колико знам, др Јосифовски је приватно тужио и добио спор на Врховном суду. Он је човек који је добио отказ, морао је да напусти земљу, малтретиран је као звиждач у пиштаљку. Свуда, по међународним нормама, звиждачи у пиштаљку су заштићени јер у крајњој линији указују на лоше појаве у друштву. Др Борко Јосифовски који је тада био директор Градског завода за хитну медицинску помоћ указао је на грешке у раду појединих лекара Хитне помоћи а здравствена инспекција је утврдила да је у више од 50 случајева било намерних грешака пропуста реанимације, уз прикривање кривичних дела од стране здравствених власти. Као и пример др Јосифовског, и пример докторке Бокоров је драстичан. Зашто говоримо о преласку те климе малтретирања звиждача у пиштаљку и на правосуђе? Зато што је рецимо др Бокоров пошто је тражила да се склони из средине у којој се води хајка против ње, добила је објашњење судије, да се запањите! Да она не може да добије решење о преласку са радиотерапије на радиодијагностику, др Бокоров је иначе доцент на факултету, јер би она користила материјал на радиодијагностици за своје даље напредовање у каријери. То стоји у судском образложењу. И мени се слично догађа. 

Због спора са Томицом Милосављевићем?


Једна је та приватна тужба Милосављевића за клевету, а друге две, спојене су, две тужбе за клевету, Бранке Грујић, бивше директорке Дома здравља Звездара и Иве Берисавца, бившег директора КБЦ Земун. Годину и по дана нисам успела да видим тужбу. Да бих недавно била позвана код истражног судије. Судија ми је рекла да она није била у обавези да ме обавести, да је то био посао претходника, да је направљена реформа правосуђа и да то што ја нисам имала увид у садржину тужбе не значи ништа, ја морам по њој да се изјасним. Дала ми је на лицу места да прочитам 10 страна оптужбе да бих се изјаснила. То је пример како правосуђе поступа. Ипак данас се траже хапшења неких министара. Не верујем да може да опстане тај херметички систем као досада, по којем су сви у функцији оних на власти. Као што је то случај с Лекарском комором, и другим институцијама. 

На који начин Лекарска комора?

Била сам оптужена на основу анонимне пријаве о цитостатицима која је поднета тужилаштву и МУП-у потпуно неосновано и незаконитом процедуром. Била сам привођена и саслушавана. Без претходног разматрања чланова Коморе, без провере анонимне пријаве, директорка Коморе је проследила случај за кривичну пријаву Тужилаштву и МУП-у. Кад сам добила на увид анонимну пријаву, јасно је било да је могло само четворо лекара да је напише у Институту, јер се тиче једног одељења. А све четири особе су одмах званично написале да немају никакве везе са том анонимном пријавом. То је сад заустављено, јер нема доказа. Било је и других покушаја, фалсификовања докумената чак и у Клиничком центру Србије, ја сам поднела захтев да се све испита, како је могло да дође до незаконитог рада са фактурисањем појединих цитостатика.

Хоћете да кажете да вам неко намешта преко Лекарске коморе да сте радили незаконито?


То је покушај да ми се импутира криминогена активност. Зато и тражим да се то до краја рашчисти. Занима ме ко ће се показати одговорним за то. Почев од брисања документације апотеке а да није остављен бекап. 

Све се односи на време кад сте били директор Института за плућне болести?


Тако је. Избрисана је документација, а да нису оставили бекап. Ипак, пре тога сам добила папирну документацију, изјаве, и хвала богу то имам. Била је интенција да се све избрише како би могао да ми се импутира и фалсификује случај који би ме одвео у затвор. То је све рађено у дослуху са тадашњом (и садашњом) управом КЦС-а, није могло да се уради без ње. 

 О реконструкцији четири клиничка центра и кредиту ЕИБ, нови министар Станковић рекао је да су паре на сигурном, депоноване и орочене.  Ви инсистирате на одговору где је 150 милиона евра? 


И даље је нејасно где су, с обзиром на контрадикторне вести из медија. Биће једна кула, две куле, праве се реконструкције, не праве се, различите изјаве које стоје у тонском запису састанка Одбора за здравље и породицу у мају 2011, различито стоји у извештајима из фебруара и маја месеца о раду Министарства. Само Министарство је дало потпуно контрадикторне изјаве, писмене а и усмене у медијима. Шта се десило са 150 милиона евра? Прво је било орочене су, па нису, него су у банци, а орочен је део, а грађани Србије који ће отплаћивати 20 година тај кредит имају право да знају у шта се улажу паре. И у другим случајевима реконструкције су под знаком питања. 


Као реконструкција ЗЦ Студеница у Краљеву из кредита Светске банке?


Знало се да је то трусно подручје, приоритет је одређиван за кредит од 6 милиона евра. Приоритет је био фантомски IV спрат. Хиљаду и по метара, 46 прозора, била сам тамо и видела, закључан је, односно заграђен, не служи ничему. Дато је и нешто за дом здравља и поликлинику. Нису појачали темеље Интерне клинике за коју се знало да је јако лоша већ годинама, зидови су јој унакрсно попуцали и ризиковало се, у земљотресу који није био неочекиван, да страдају пацијенти.. Ко онда поставља приоритете у здравству како се постављају? 


Скоро 150 милиона је ЕУ дала здравству Србије кроз донације за пројекте? Разумљиво што инсистирају на обрачуну с корупцијом, много смо болесни за ЕУ?


Често спомињем трансфузиологију, јер је то еклатантан пример и јасно је о чему се ради. Предвиђено је да се успостави Национални центар за фракционисање плазме који је већ постојао али да буде тако савремен  да се унапреди и да то буде центар водећи у региону за прераду плазме за албумине, глобулине и друге деривате крви и ми бисмо онда зарађивали извозећи то све а са друге стране било би довољно за грађане Србије. Тиме би се и подстицало добровољно давалаштво.  Међутим, одмах на почетку противзаконито се одустаје од пројекта за који је добијен новац, уместо да се унапреди, Национални центар се гаси и на тај начин комерцијални интерес преовладава. Због тога уместо да смо тада уложили два милиона евра једнократно, ми сваке године за око 11 милиона евра увозимо деривате крви.
Сваке године 30.000 становника мање да више умире него што се рађа, зна се да највише умиремо од кардиоваскуларних и малигних болести, први смо у Европи по обољевању и смртности од карцинома грлића 2008. и 2009. Зна се да последњих 10 година пада обољевање од рака плућа за 8 одсто у Европи а код нас се повећало 27 одсто. О раку дојке да не причам. И упркос томе, тек се 2009. доноси Стратегија о борби против рака. За радиотерапију 50 одсто капацитета недостаје. Од буџетског фонда (прошло је око 13,5 милијарди евра за све ове године) било је довољно потрошити једнократно 0,3 одсто и имати довољан број радиоапарата. Нема сумње, здравствена власт је одговорна за здравствену политику, зна се ко је креира.

Не бојите се нових тужби када говорите да је на делу партијска подршка организованој пљачки у здравству? 


То сад говоре и други, сад би требало тужити много више људи. Чињеница је да се министарства понашају као феуди, политика се спроводи да нико не сме да такне неки проблем у феуду. Све је то досад била затворена прича, али сад је свима јасно да постоје коруптивне коалиције. Наиме, кроз то иду вероватно и финансирања политичких партија и многи проблеми. У крајњој линији видите да једно министарство држи једна партија и не пушта га ни за живу главу. Интереси су партијски у поставкама директора и у сменама и у пословима за које треба истражити појединачну одговорност. Систем је лош и треба да се мења.Улазак у ЕУ са оваквим системом је апсурдан, неопходна је деполитизација, промена здравствених закона... 



 

<<Nazad